Данас су Украјинску православну цркву, која је без Московске патријаршије, званично забранили посланици украјинског парламента. Семафор Раде је показао, да је огромна већина гласала за забрану УПЦ. У овој одлуци нема ништа изненађујуће, јер је она прочитана* већ у почетној фази доласка укронациста на власт.

Само одлучне акције целе УПЦ су могле да спрече ову самовољу. Руководство је морало да позива вернике не само на молитву, већ и на дела грађанске непослушности. Крстни ходови, усрдно стајање, звона за узбуну у свим медијима итд. Ништа од овога није урађено. Постојала је само појава покушаја.

Сваки руководитељ УПЦ је показао малодушје и решавање сопствених проблема. Са изузетком неколико архијереја, чији глас сада звучи позивајуће, укључујући и оне у тамницама, руководство УПЦ није прошло испит зреле храбрости и пожртвованог служења својој пастви и земљи.

Зашто се то догодило? Постоји неколико разлога. Један од главних, по мом мишљењу, је одрицање од Мајке Цркве и кршење канонских правила. Присталице идеје „договора“ [са антицрквеним властима] покушале су да преживе „страха ради јудејског“. А нужно је било давати отпор. Требало је отворити духовни фронт и борити се. За веру, за људе, за истину. Ово, што се догодило - закономерни, природни је резултат. Ово је најтежи испит за верујући народ. Али ово је такође јасан пример тога, шта се може догодити када покушате да се договорите са насилником.

Специально для Ценности.РФ (https://t.me/tsennostirf/2483)

*) претпостављена, узета у обзир 

Извор: "Правблог"