Улога Светога Саве у привођењу Христа Србима и Срба Христу је изванредно важна и неоспорна.

Славу и ауторитет Светога Саве међу Србима није надмашио нико од српских историјских личности. Српска култура и историја су богате херојима, али ниједан од њих није толико омиљен и толико утицајан међу Србима као Свети Сава. Он је обдарио Српску Православну Цркву и српски народ  духом и особинама које су биле неопходне за њихово одржање кроз њихову мученичку историју.¹

Са Христом су Срби били упознати још у деветом веку, али покрштавање је потпуно остварено тек када је Свети Сава 1219. године издејствовао независност Српске Православне Цркве и поставио  народне свештенослужитеље. Потребно је нагласити да он  није основао никакву Цркву.  Оно  што је он учинио је да је православље у Србији учинио српским, а Србију учинио православном.²

Према томе, Светосавље није замена хришћанства, већ алатка  хришћанства међу Србима. Помоћу светосавља Христос је приближен Србима и Срби Христу. Хришћански идеали, циљ коме је Свети Сава тежио,  постали су идеали Срба појединаца као и целокупног српског народа.³

Светосавље је хришћанство како су га  Свети Сава и његови ученици проповедали, а оно је било драгоцено за очување српске религиозности, као и националног и културног идентитета. Треба нагласити  да  српско православље није друкчије од руског, грчког, бугарског, румунског или од православља ма ког православног народа.

Православни верници поштују све светитеље, али сваки православни народ има једног или више светитеља које сматра својим народним светитељима. Руси имају светога Владимира; Бугари - свете Кирила и Методија;  Грци - свете Константине и Јелену; Грузијанци - свету Нину; Чеси - светог Горазда; Православна Црква у Америци - светога Хермана из Аљаске, а Срби имају Светога Саву као свога омиљеног светитеља.

Зашто је Свети Сава омиљен код Срба може се видети из тропара који му је написао његов ученик Теодосије у XIII веку. Ево садржине тога тропара:

Био си Наставник и   Првојерарх и Учитељ

пута  који води у живот. Најпре када си  дошао,

Светитељу Саво,  просветио си свој род,

и пошто си га препородио Духом Светим,

ти си потпуно освећену твоју децу засадио  као дрвеће

маслине  у  духовни рај. Ради тога, поштујући

те  као онога који је на трону са апостолима

и светитељима, молимо те моли Христа

Бога  да нам подари обилну милост.⁴

Ако нас наша деца или ма ко други запита зашто прослављамо Светога Саву, треба да им одговоримо:

Сам Господ је прославио овога светитеља, зар да га ми не славимо?  

Бог га је прославио не зато што је био син  владара, већ због његовог истински хришћанског живота.

Као младић  више је волео да се моли  Богу и присуствује црквеним богослужењима него да  се бави ловом и атлетским такмичењима.

Још  док је  је био младић дата му је прилика да влада, али он је изабрао да служи. Оставио је  сјај  владарског  двора и прихватио скромнумонашку келију на Светој  Гори.

 У манастиру, није очекивао  да му, пошто је из влаарског дома, дају привилегован положај, већ је примао сва  додељена  му послушања.

 На  Светој  Гори није очекивао да му  други служе, већ је он друге служио.

Место његовог телесног рођења била  је Рашка (Србија) али његово духовно рођење је  било на Светој  Гори.

Пре него што је почео да учи друге, он је  марљиво читао  и учио од светих Отаца  и светих књига.

Никада није помишљао на то шта је добро за њега, већ шта је најбоље за Цркву и народ.

Пореклом је био Србин, али по својој  љубави за Правсславље он припада свима  православним, ако не и свим хришћанским  народима.

 Заједно са својим оцем Стефаном Немањом, некадањим владарем Србије, који је у монаштву назван  Симеон, и братом, Стефаном Првовенчаним, чије  монашко име је Симон, Свети  Сава је саградио  манастир Хиландар  који је већ осам векова колевка  и чувар Православља.

 Волео је Хиландар и друге  српске манастире,  али волео  је и  издашно помагао и манастире који нису српски. Историјски документи и натписи у грчким манастирима Кутлумуш, Ватопед, и Свети Павле, као и у бугарском  Рилском манастиру и  Зографу , сведоци су његове љубави и доброчинстава за манастире који нису српски.

Будући  да је сам био веома образован, знао је важност образовања и уложио је велики труд на образовању свога народа.

Да би  унапредио сталност и  једнообразност црквених богослужења,  преводио је и писао књиге потребне за богослужења.  Надахнут лепотом списа Светих Отаца, био је оснивач оригиналне српске књижености.  Да би другима омогућио да уживају у читању религиозних и других списа,  он је, заједно са својим сарадницима, напорно радио на ширењу писмености у својој  отаџбини.

 Да би унапредио православље међу Србима уложио је велики труд и успео  да добије независност Српске Православне Цркве.

 Да би васпоставио каноничност бугарске Православне Цркве, посетио је главне Православне патријархе у Никеји,  Антиохији,  Јерусалиму и Александрији  и добио опроштај  за канонска огрешења бугарске  Цркве и на тај начин постигао њено  поново уврштавање међу канонске православне Цркве.

Његово име је уписано не само у српском календару, већ у календару сваке  православне Цркве. Његову успомену празнују  не само православни Срби, већ сви  православни хришћани.

Ми га празнујемо и  прослављамо  у нади да ће он бити наш образац и да ћемо следујући његовом примеру  постати боље особе и помоћи да овај свет буде боље место да се у њему живи. 

Ирци у Америци су веома поносни на  свој  етнички идентитет.  У неким приликама они поносно облаче своју народну ношњу, ките своје домове и себе зеленилом, и свирају своју народну музику. Они редовно прослављају дан  светог  Патрика као свој национални празник, а многи Американци им се придружују у прослави тога празника. Јевреји и друге народности и верске групе у Америци са поносом чувају свој етнички идентитет, културно наслеђе, језик и веру. Ми, православни верници у Америци немамо разлога да напустимо ни православље ни своју Српску Православну Цркву. Савремени српски мученици за веру у Босни и Косову нису се одрекли православља  нити уклонили назив српска из назива својих цркава да би спасли свој живот или имовину.

Овде у Америци, где нисмо изложени никаквим прогонима, постоји бар један српски епископ и омања група српских православних свештеника који су вољни и спремни да избаце реч српска из назива наше Цркве, епархија  и парохија. Они сами и они под чијим су утицајем, бунцају да бисмо  били бољи православци ако бисмо из назива наше цркве и парохија уклонили реч српска и ако бисмо указивали мање поштовања светоме Сави који је, по њима брана између Христа и Срба.

То што смо Српски православни верници не чини нас мање православним ни мање Американцима. Римокатолици, протестанти, Јевреји, Будисти, муслимани и све остале многобројне верске групе у Америци су Американци не одбацујући своју религију нити порекло. Ни ми, Американци српског порекла, не треба да напустимо православље, нити да уклањамо реч српска, нити да се одрекнемо Светога Саве и Светосавља, јер то нас неће учинити ни бољим православцима ни бољим Американцима.

___________

¹Матеја Матејић, Biography of Saint Sava, Columbus,Ohio, Kosovo Publishing Co., 1976:85

²Матејић, ibid.

³Матејић, ibid.

⁴ Превод  са црквено-словенског.  Енглески превод објављен  у: Матејић, Prayer Book for Orthodox Christians, Columbus, Ohio, 1990:214-215