Поштовани пријатељи, У прилогу Вам достављам текст (извештај) у вези велике Међународне конференције која је одржана 26.08. о.г. у Софији, Бугарска, под називом „Блокада агресије на цркву – одбрана православља“. Учествовало је чак 10 говорника, и то: Митрополити, архиепископи, протојереји, државни тужилац и судија из Бугарске, протојереј СПЦ из САД и др. Укратко, један од најважнијих скупова на којима сам до сада учествовао.
Поштовани пријатељи, У прилогу Вам достављам текст (извештај) у вези велике Међународне конференције која је одржана 26.08. о.г. у Софији, Бугарска, под називом „Блокада агресије на цркву – одбрана православља“. Учествовало је чак 10 говорника, и то: Митрополити, архиепископи, протојереји, државни тужилац и судија из Бугарске, протојереј СПЦ из САД и др. Укратко, један од најважнијих скупова на којима сам до сада учествовао. Било је напетости и провокација пре конференције, и то од стране екумениста, либерала и глобалиста. Као пример наводим да је дан пре конференције познати бугарски портал Faktor.bg објавио чланак под насловом “ПУТИНИСТИ – ПРАВОСЛАВНИ ТАЛИБАНИ“ ће сутра да организују конференцију за штампу, и наводе тачно место и адресу где ће скуп бити одржан, као и имена свих нас учесника. Класично стављање мете на чело. Поред свега, хвала Богу, конференција је прошла више него успешно и о њој су јавили многи бугарски и страни медији. Биће објављено и у грчким медијима. Једино код нас нема ни слова о овом догађају. С тога Вам шаљем приложени текст са неколико фотографија са конференције, као и онима које би могле да се уклопе у делове мог излагања на тему: Источни папизам разара јединство Православне цркве. Овим путем Вас молим, уколико је то могуће, да после објављивања на Вашем сајту, текст понудите и другим медијима са којима имате добру комуникацију. Унапред захвалан. С поштовањем, Диогенис Д. Валаванидис + + + „Путинисти – православни талибани организују конференцију за штампу као подршку Руској цркви у Украјини“ – провокативни наслов текста који је дан пре одржавања међународне конференције за штампу „Блокада агресије на цркву – одбрана православља” у Софији, објавио познати бугарски портал Faktor.bg. У Софији, у Бугарској је 26. августа 2024. године у просторијама Међународног прес центра (БТА) одржана велика међународна конференција на тему: „Блокада агресије на Цркву – одбрана православља“ у организацији Међународног форума православних жена (неформална група) и Центра за геостратешке студије из Београда. Акценат конференције је стављен на следеће теме: Уставност закона 8371 који је усвојен од стране Врховне раде (украјинског Парламента), а односи се на забрану рада канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) и његове противречности са међународним и европским конвенцијама; напади на православне светиње у Палестини; угроженост српских цркава и манастира на Косову и Метохији као и највеће јереси савременог доба које егзистенцијално угрожавају опстанак Православне цркве у целини, а то су: екуменизам, папизам, либерализам и модернизам. Међународна конференција је имала значајан публицитет у домаћим и страним средствима јавног информисања. Модератор конференције је била госпођа Румјана Ченалова, адвокат, бивши тужилац и судија, из Бугарске. На конференцији су говорили: 1. Митрополит Лука Запорошки, Украјинска православна црква. Тема: "Национална безбедност или верска дискриминација; Улога Европске партије солидарности у вршењу притиска на Украјинску православну цркву". 2. Архиепископ јерусалимски Теодосије Хана, Православна Црква Јерусалимска, Палестина. Тема: „Потребна је хитна акција да се заустави прогон Цркве“. 3. Протојереј Михаил Ковачев, Бугарска православна црква. Тема: „Забрана православља у Украјини“. 4. Драгана Трифковић, генерални директор „Центра за геостратешке студије“, Београд. Тема: „Положај Српске православне цркве на Косову и Метохији“. 5. Максим Костенко, верски аналитичар, бивши заменик шефа Синодалног одељења УЕО за питања младих, Украјина. Тема: „Католицизам Украјине: Изазови за руско и светско православље“. 6. Диогенис Д. Валаванидис, председник „Центра за заштиту хришћанског идентитета“, Београд. Тема: „Источни папизам разара јединство православне цркве“. 7. Румјана Ченалова, адвокат, бивши тужилац и судија, Бугарска. Тема: "Законитост закона 8371 у Украјини: противречност са уставним и законским одредбама Украјине, као и међународним и европским конвенцијама". 8. Василијана Мерхеб, теолог из Бугарске. 9. Протојереј Саша Петровић, Српска православна црква – Епархија у САД. Тема: „Протестантизам источног обреда, деструктивно дејство архиепископа Елпидофора на православље у Америци“. 10. Валентин Кардамски, новинар, главни и одговорни уредник, Бугарска. Тема: „Медијски напад на Украјинску православну цркву“. + + + Преносимо интегралан говор Диогениса Д. Валаванидиса, председника „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ и председника Одбора за верска питања „Центра за геостратешке студије“, Београд. Поштоване даме и господо, драги пријатељи, Користим прилику да изразим задовољство што учествујем на конференцији «Блокада агресије на цркву: Одбрана Православља», и с тим у вези желим да нагласим да је данас, више него икада пре, неопходно ангажовати се на заустављању агресије која је усмерена на разарање Православне цркве. То говорим и у контексту мојих најновијих књига: „ОДБРАНА ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ“ и „ИСТОЧНИ ПАПИЗАМ РАЗАРА ЈЕДИНСТВО ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ“ које су објављене у циљу борбе за опстанак православног хришћанства. У данашњим измењеним социјалним и политичким околностима на геополитичком плану, када се води отворени рат против нашег Творца Господа Исуса Христа; када Цариградски патријарх чини све да се наметне као источни папа; у тренутку када папа Франциско 13. маја 2023. године током посете Француској, јавно прима сатанистичке симболе од стране председника Украјине Зеленског, тј. икону Мајке Божје са затамњеним ликом Исуса Христа; у моменту када се човечанство налази на граници суноврата а људски род у моралном, духовном и дубоком паду, нико нема право на инертност и спокој; на мир и одмор; на неутралност и незаинтересованост, јер се данас брани суштина и смисао нашег битисања на овом свету. Свако ћутање и затварање у ледену таму своје самодовољности ће бити сматрано за ГРЕХ. Желим да нагласим да данас није потребно бити велики познавалац еклисиолошких и геополитичких прилика, да би се извео закључак да се Православна црква нашла у вртлогу бројних политичких комбинација и геополитичких прерасподела. Желим посебно да нагласим да су јереси савременог доба, као што су екуменизам, модернизам, либерализам, и ново лажно учење о ИСТОЧНОМ ПАПИЗМУ, највеће опасности које у данашњем времену представљају претњу по опстанак Православне цркве. Другим речима, оне представљају највеће опасности за очување изворних вредности Православне цркве првог миленијума, и с тим у вези желим да скренем пажњу да би „успостава катедре ‘источног папе’ била само прелазна форма ка јединству са Римокатоличком црквом. Наиме, Ватикану се жури да се уочи 1700-те годишњице Првог васељенског сабора, 2025. године, успостави унија између Рима и Константинопоља, за шта су се и фанариотски великодостојници већ изјаснили. Као пример тога, наводимо да је поглавар архиепископије Фанара у САД, архиепископ Елпидофорос (Ламбриниадис) одржао предавање на тему: «Будућност православно-римокатоличких односа у Сједињеним Државама», на универзитету Фордхам у Њујорку, на којем се децидно изјаснио за унију са Римом. У том контексту, папа Франциско и његов истомишљеник Цариградски патријарх Вартоломеј I, планирају да наредне 2025. године обележе 1700-ту годишњицу од одржавања Првог Васељенског сабора. Намера им је да то учине баш у Никеји, у Малој Азији, у данашњој Турској, где је одржан Први Васељенски сабор (325). У суштини, папизам представља главно лажно учење паписта тј. римокатолика, чија је основна порука да римски папа није само први међу једнакима по части (Primus inter pares), како је увек веровала цела Христова Црква, већ да је и први по власти, тј. без себи равних (Primus sine paribus). Другим речима, „он је изнад свих осталих патријараха и једини заменик Исуса Христа на земљи“? Ово лажно демонско учење које представља последицу гордости римских папа, настало је пре 11. века и великог раскола Источне и Западне Цркве, тј. отпадања Римске цркве од Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве – Православне Цркве. У прилог томе, у време светог Григорија Великог (+604) када није било ни помена о увођењу у Хришћанску теолошку мисао таквих догми и новотарија као што је тзв. папска непогрешивост, Св. Григорије Велики је у Књизи VII, Посланице 33, записао: „.....ко год себе назива, или жели да будe назван, Васељенским Пастиром, у својој је гордости претеча Антихристу, јер себе гордо поставља изнад осталих“. Ако анализирамо данашњу ситуацију у Православној цркви, долазимо да закључка да главни узрок огромних потреса у целокупној Православној цркви, лежи у неканонској одлуци константинопољског патријарха Вартоломеја I да на варварски начин изврши упад у поље јурисдикције канонске Украјинске православне цркве, Московске патријаршије. Православни хришћани су са неверицом и ужасом посматрали како предстојатељ древне Цариградске патријаршије, доноси одлуку да део друге Помесне православне цркве припоји својој канонској територији, док оне, које су све Помесне православне цркве сматрале расколницима, проглашава делом канонске цркве. Управо су такви поступци цариградског јеретика, упалили искру сукоба у Украјини, и покренули талас државног терора над припадницима канонске Украјинске православне цркве (УПЦ), у виду хапшења и малтретирања архијереја, као и прогона монаха из својих манастира. Такође, сведоци смо до сада незабележеног политичког притиска англосаксонског Запада у правцу фрагментације Православне цркве, који су подстицани неканонским поступцима највиших црквених ауторитета древне Цариградске цркве. Другим речима, то нас уверава да је на Западу већ почела «Апокалипса савременог човека». Такође, у прилог томе сведочи и студијски документ који је представљен 13. јуна 2024. године у Риму, од стране кардинала Курта Коха, надлежног за екуменска питања, и Мариа Греча, генералног секретара Светског бискупског синода. У том документу се «сугерише» хришћанским Црквама да би у будућности требало да прихвате папу као «почасног предстојатеља». Пазите чега су се досетили – измишљеног достојанства „папе као почасног предстојатеља“, само да би замаглили прави разлог, а то је вишевековна тежња ка остваривању папског примата. Више је него очигледан разлог због чега се данас Римокатоличка црква служи познатим латинским лукавством и промовише идеју, како они кажу - «новог схватања и другачијег вршења папског примата, који би требало да допринесе обнављању хришћанског јединства». У циљу обмане Помесних православних цркава, и замагљивања правог разлога, чак се предлаже и промена читања доктрине Првог ватиканског концила, који је 1870. године прогласио непогрешивост поглавара Римокатоличке цркве по догматским питањима, а тиме и њега као врховног законодавца и судију читаве хришћанске Цркве. Даме и Господо, поштовани пријатељи, више је него јасно, да потписивањем Уније 2025. године, Римокатоличка црква жели да оствари папски примат по сваку цену, чему је вековима тежила. И поред тежњи Цариградског патријарха да се наметне као православни папа, износимо пример који нам много говори, а то је ледена тишина којом је пропратио варварско отимање православне светиње, цркве Свете Софије у Константинопољу од стране званичне Анкаре, што у потпуности дискредитује покушај такве његове намере, тј. да буде источни папа. Другим речима, ћутање цариградског поглавара у потпуности осветљава, неутемељеност тежњи да влада православним светом. На конкретном примеру је показао да није способан да брани ни цркву Свете Софије која се налази само неколико стотина метара од његових одаја, а како би тек могао да представља цело Православље? Лично сам, у својству председника „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда, упутио отворено писмо председнику Републике Турске, Реџеп Тајип Ердогану 13. јула 2020. године, са захтевом да се преиспита одлука којом је православна црква Свете Софије претворена у исламску богомољу, а коју је подизао цар Јустинијан од 532-537. године. Писмо је предато Амбасади Републике Турске, у Београду. Такође, у одвојеном писму је умољен цариградски патријарх Вартоломеј I да уложи свој ауторитет, и учини све да нам се врати црква Свете Софије, у којој су се генерације наших предака са миром Божјим молиле јединоме Господу. Одговор цариградског патријарха на ово писмо, није никада стигао! Такође, на крају, желим да подвучем да оштро протествујемо против недавно усвојеног антицивилизацијског, криминалног и дискриминаторског акта, којим је Скупштина Украјине (Врховна Рада) усвојила Закон 8371, на основу кога се забрањује деловање канонске Православне Цркве Украјине. Сличан вандалски чин се никада пре није догодио у дугој историји Православне Цркве. Несумњиво, да је реч о плану екуменистичко-либерално-глобалистичких снага, који је у функцији уништења целе Православне Цркве. Данас су све стреле и ватре усмерене према Руској православној цркви која је једина остала имуна на бројне изопачености данашњег света, поготово на појаву највећег зла - сатанизма. Иако се чини да је Руска православна црква остала сама, у овом тренутку је најважније да је постојана на трагу учења светих апостола, светих отаца и Васељенских сабора. С тога сматрамо да је РПЦ једина која може да сачува Православну цркву од демонских сила и искушења којима је изложена. Нажалост, чињеница је да данашњи хришћани нису борци, већ неутрални и незаинтересовани посматрачи. Ако видимо да неке помесне Православне цркве ћуте како се не би супротстављале државним ауторитетима; ако митрополити ћуте; ако и монаси ћуте, па ко ће говорити драга браћо, сестре и драги пријатељи. Ко ће да брани Господа Бога и Његову Свету, Саборну и Апостолску Цркву, што ће рећи једину Православну. Ко је тај који ће да говори! Ако се ми не будемо супротставили, из гробова ће да устану наши преци. Они су толико страдали за нашу веру, за нашу Отаџбину, а шта ми радимо? Наша дужност је да бранимо нашу веру, нашу Цркву, и нашег Господа Исуса Христа. Јер смо ми рођени као православци, и као православци ћемо и окончати своје животе. И никада нећемо бити, нити паписти, нити екуменисти, модернисти или либерали, као ни подржаваоци било каквих сатанистичких, патолошких и девијантних појава у данашњем времену. Завршићу, речима које сам исписао у неколико својих књига, а које су постале део мог бића, моје душе и мог аманета. Оне гласе: Када би ми на крају живота, пред своје последње издиханије, остао само један једини атом снаге и моћи, и њега бих, Оче и Господе мој, Исусе Христе сине Божји, дао за одбрану Твоје Свете Вере и одбрану Твоје Свете Цркве. Свемогући Боже и Господару живота мога, који си мучен на Крсту због мојих греха, молим Ти се, буди увек самном! Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|