Људи, који исповедају безблагодатну католичку веру и папизам јесу идолопоклоници по учењу Православне Цркве. „Папа је идол паписта; он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде благодат Божија је одступила од паписта; они су предани сами себи и сатани“, пише св. Игњатије Брјанчанинов.

*

Права вера не може бити смешана са идолопоклонством или јереси. Иначе она сама ће се претворити у кривоверје. Врло поучна историја у том погледу описана је у житију светог пророка Божијег Илије.

Израиљски цар Ахав био је паганин и идолопоклоник. Његова жена Језавеља, такође паганка, донела је у Самарију из своје домовине култ идола Вала. И не само да је ово веровање било заблуда, оно је такође наводило људе да убијају сопствену децу (Јевреји су приносили људске жртве Валу), што је врхунац безумља.

Ревнујући за праву веру свети пророк Илија се помолио и затворило се небо. По молитви пророка Господ је послао на земљу сушу и није падала киша, због чега је целу земљу захватила глад. После три и по године цар Ахав се сусрео са светим Илијом и, на његов предлог, окупио је на гору цео народ Израиљски, а позвао је тамо и жреце Валове. Кад се сав народ сабрао, свети Илија је предложио Валовим жрецима да се помоле за силазак благодатног огња да потреби жртву. Али, упркос томе што су они дуго вапили својим демонима, њихова молитва је остала узалудна – огањ није сишао. А чим се пророк Илија обратио у молитви истинитом Богу, огањ са неба одмах је потребио жртву. После тога Свети Илија је убио жреце Валове, и на земљу је коначно сишла дуго очекивана киша.

Ова библијска историја била је посебно актуелна у време садашње жеге, кад се Русија показала као жртва стихије. Али, нажалост, не спомињу сви православни хришћани житије светог пророка Божијег Илије.

Тако, на пример, у Казању су се молили за кишу заједно православци и католици. 21. јула текуће године, на дан празновања Казанске иконе Божије Матере, око три хиљаде људи, који исповедају и православну веру и римокатолицизам, прошли су у заједничком крсном ходу.

Међутим, као што видимо из житија светог пророка Илије, време без кише је казна за људске грехе, пре свега за идолопоклонство. А људи, који исповедају безблагодатну католичку веру и папизам јесу идолопоклоници по учењу Православне Цркве. „Папа је идол паписта; он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде благодат Божија је одступила од паписта; они су предани сами себи и сатани“, пише св. Игњатије Брјанчанинов.

У наше зле дане посебно је важно да православни хришћани буду такви не само по имену, него и по духу, и да чувају као зеницу ока драгоцено Православље – извор свих милости и доброчинстава Божијих.