БЛОКАДА АГРЕСИЈЕ НА ЦРКВУ - ОДБРАНА ПРАВОСЛАВЉА

У Бугарској је 26. августа 2024. године одржана међународна конференција под називом: Блокада агресије на цркву - ОДБРАНА ПРАВОСЛАВЉА (овде:), на иницијативу Међународног форума православних жена (неформална група) и Центра за геостратешке студије из Београда. На конференцији се говорило о прогону Украјинске православне цркве, нападима на православне светиње у Палестини, прогону свештенства и отимању цркава на Косову и Метохији, деструктивном утицају спољних сила на православље, јересима папизма, екуменизма, либерализма, модернизма и другим темама.

Преносимо скраћена иступања учесника конфереције:

1.Митрополит запорошки Лука, из Украјинске православне цркве, говорио је на тему: „Национална безбедност или верска дискриминација? Улога партије Европска солидарност у вршењу притиска на Украјинску православну цркву“. Тим поводом је рекао да „тренутна ситуација захтева ревизију политичког приступа верским питањима као и јачање гаранција слободе вероисповести у Украјини“. У том смислу, додао је да су „питања верског идентитета у Украјини постала посебно акутна, нарочито у контексту сукоба са Русијом. Верско питање је сада максимално исполитизовано. Украјинска православна црква је постала мета остракизма и дискриминације од стране политичких елита, укључујући лидере партије Европска солидарност. Ова партија као и њен лидер имају водећу улогу у обликовању јавног мњења, у коме се Украјинска православна црква (УПЦ) доживљава као агент руског утицаја и претња националној безбедности земље. Оваква реторика, која често прелази у агресивне изјаве, ствара негативан однос у друштву према УПЦ и њеним верницима, што доприноси распиривању међуверске мржње и ствара реалне ризике за нарушавање права и слободе грађана Украјине.“

2. Отац Михаил Ковачев из Бугарске православне цркве је говорио на тему:  „Забрана Православља у Украјини“. У свом излагању је рекао да Украјинска православна црква (УПЦ) пружа активну подршку украјинском народу посебно у времену ратног сукоба: „Митрополит кијевски је и украјински архипастир, који се увек налази уз украјински народ за који се моли, и који подржава духовно и материјално. У наставку излагања, о. Михаил је говорио о великим хуманитарним активностима које је спроводила УПЦ током рата, укључујући помоћ избеглицама као и пружање медицинске помоћи и давање бројних донација жртвама рата. Упркос томе, „мржња усмерена против канонске Украјинске православне цркве се активно манифестовала“, што се види из чињенице да је „уз примену силе више од 1.500 цркава Украјинске православне цркве предато расколничкој Православној цркви Украјине. У исто време, Служба безбедности Украјине (СБУ) је од 2022. године спровела 41.000 истрага против припадника УПЦ због наводне сарадње са Русијом, и тим поводом извршила претрес у више од 350 црквених објеката“. О. Михаил је посебно упозорио на последице усвајања Закона 8371, којим се „практично забрањује рад Украјинске православне цркве – тако да ће последице надолазећег погрома над свештенством и верницима, бити трагичне“.

3. Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије из Србије, упознала је учеснике конференције са темом: „Положај Српске православне цркве на Косову и Метохији“. Том приликом је нагласила да су „посебно угрожена верска права преосталог српског становништва на Косову и Метохији, што се огледа у прогону и нападима на свештенство и вернике Српске православне цркве; нападима на православне цркве, манастире и гробља; незаконитом одузимању имовине Српске православне цркве и слично“. Драгана Трифковић је указала да велику одговорност за континуирано насиље на Косову и Метохији сносе међународне снаге, које нису испуниле своју мисију. То се нарочито види из следећих чињеница: „поштовање људских права на Косову и Метохији и опште стање безбедности је изузетно лоше и обележено је учесталим случајевима терористичких аката, физичког насиља, убистава на етничкој основи, драстичном експанзијом организованог криминала, разбојништвима, узурпирањем и уништавањем приватне имовине, ускраћивањем слободе кретања итд“. На крају излагања, Драгана Трифковић је изнела предлоге који се тичу одбране и заштите Српске православне цркве на Косову и Метохији, а који се налазе у закључном документу конфернције.

4. Архиепископ севастијски Теодосије Хана из Јерусалимске православне цркве је говорио на тему: „Потребно је хитно деловање  како бисмо зауставили прогон цркве“. У свом излагању, Архиепископ Хана је апеловао „на све православне цркве света, да хитно делују у правцу заустављања прогона којем је изложена Православна црква у Украјини, следећи принцип, да уколико је прогоњен један њен члан, онда сви треба да стану на страну потлаченог и прогоњеног“.  Поред тога, архиепископ Хана се помолио „да се рат у Гази заврши и да језик мира и дијалога завлада Светом земљом Палестином. Позивам вас све да се усрдно молите за жртве рата како би се крвопролиће у Гази окончало, и како би људи ове земље могли да уживају у миру и достојанственом животу“.

5. Румјана Ченалова, правник (судија, тужилац и адвокат) из Бугарске говорила је на тему: „Легалност и легитимност закона 8371 у Украјини: Противречност уставним и законским одредбама Украјине, као и међународним и европским  конвенцијама“. С тим  у вези је рекла: „Закон 8371 се види као резултат интереса Цариградске патријаршије и марионетске владе Зеленског, као и евроатлантских вредности, за које до данас не знамо тачно шта представљају, али којима православна вера представља велику опасност. Закон отвара могућност, по коме Државна служба за етнополитику и слободу савести Украјине, може да изврши проверу веза између верских организација и Руске патријаршије“. У том контексту, Р. Ченалова се упитала: „Када је држава регулисала садржај статута правних лица верских организација? Никада!“. Цитирала је и реакцију Патријарха антиохијског и свеисточног Јована X у писму које је упутио поглавару УПЦ митрополиту Онуфрију, у коме је дефинисао закон  као „колективну казну за милионе верника чији је једини грех то што су остали верни православној вери“. У писму се предлаже „сазивање свеправославног сабора у циљу изналажења свеобухватног решења украјинског црквеног питања“. У даљем излагању, адвокат Челанова је предложила неколико поступака које би требало применити против закона 8371. У првом реду, то се односи на обраћање међународним организацијама (УН и Савет Европе), са стављањем акцента на кршење основних људских права која су наведена у међународним документима: „Пре свега, то се односи на основна људска права наведена у Међународном пакту за заштиту грађанских и политичких слобода; у посебној директиви ЕУ о суспензији верске нетрпељивости; као и позивању на члан 9. и 10. Европске конвенције о људским правима“. Закључујући, Р. Челанова је оценила да је закон дискриминаторан, јер се њиме крше основна права, пре свега, право на слободно исповедање вере, као и право на избор начина на који ће вера бити практикована (лично, у групи, или као члан неке од организација“).

6. Максим Костенко, верски аналитичар и бивши заменик начелника Синодалног одељења УПЦ за питања младих из Украјине говорио је на тему: „Покатоличавање Украјине: изазови за руско и светско православље“.

„Садашњи прогон Украјинске православне цркве није последица актуелног војног сукоба Украјине и Русије. Овај процес има много дубље корене.

Његовом полазном тачком треба сматрати вишевековне покушаје геополитичких противника Русије да јој отцепе територије, претварајући своје становнике у снагу која је спремна да идеолошки и истрајно ратује против руске државе. Управо су својевремено тим путем ишле Пољска, Аустроугарска и Немачка. При томе, кључна улога је увек стављана на преобликовање духовног кода дела руског народа, пошто је православна вера била најважнији елемент у очувању јединства Руса“, навео је Максим Костенко. У даљем излагању је додао: „Посебна пажња би се могла посветити теми све веће интеракције између Цариградске патријаршије и Римокатоличке цркве (РКЦ), које отворено показују жељу за обнављањем молитвеног и евхаристијског јединства. С тим у вези, највероватније да је Фанару и Ватикану неопходно да се формира нова Унија у Украјини – и то између расколничке Православне цркве Украјине и Украјинске Гркокатоличке Цркве, што би приказали као доказ поновног уједињења православних и католика, и то без промене начела њихових учења (догматике)“.

7. Диогенис Валаванидис, директор Центра за заштиту хришћанског идентитета из Србије говорио је на тему: „Источни папизам разара јединство православне цркве“.

Интегрални садржај говора је пренет у одвојеном тексту који је објављен на порталу borbazaveru 29.08.2024.

8. Протојереј Саша Петровић из Српске православне цркве, парох цркве Свети Никола у Омахи, Небраска, САД, говорио је на тему: „Протестантизам источног обреда, деструктивни утицај Архиепископа Елпидофора на православље у Америци“. У том контексту, протојереј Саша Петровић је рекао: „Током шестогодишњег управљања Грчком америчком  архиепископијом (ГА), архиепископ Елпидофор је учинио бројне кораке и дао разна саопштења која су у потпуној супротности са учењем православне цркве, које је засновано на светом писму и светом предању, и формулисано на Васељенским саборима и делима светих отаца“. Током излагања је изнео доказе у којима арх. Елпидофор јавно и отворено заступа озакоњивање абортуса, подржава содомију и гази све моралне хришћанске принципе, износи похвале према масонерији, љуби руку римском папи, отворено исповеда јерес перенијализма, то јест, учења да све религије имају пуноћу истине која их води ка Богу, само на различите начине“. На крају свог излагања отац Саша Петровић је закључио да: „Архиепископ Елпидофор није православни епископ и целу своју архиепископију води у духовну погибао, док изнутра разара већ пољуљано јединство православне цркве“.

9. Василијана Мерхеб, теолог из Бугарске је говорила на тему: „Украјинска православна црква, утврђење православља“. Она је у свом излагању навела конкретне податке о бројним репресивним акцијама против епископа и свештенства УПЦ, и указала на конкретне основне законе које украјинска влада крши, а то су: „Прогон УПЦ који се одвија иза законодавне позадине власти која се претвара да је ’демократска’, и која инсистира на чланству у ЕУ, иако гази сопствени Устав (чл. 24 и 35), који јасно дефинише да је Црква одвојена од државе. Такође, гази и европски закон – Повељу о основним правима Европске Уније (чл. 10 и 21), Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (члан 9) и међународно право – Универзална декларација о људским правима (чл. 2 и 18), Међународни пакт о грађанским и политичким правима (чл. 2, 4, 18), Декларација о елиминисању свих облика нетолеранције и дискриминације на основу вере, припадности или уверења (чл. 1, 2, 3, 4, 6, 7, 8), и низ других закона који су фундаментални за демократију“. Закључујући, В. Мерхеб је нагласила да „Украјинске власти дискриминишу основна људска права и слободе, укључујући право на исповедање вере и право на верска окупљања, путем намерног јавног вређања верских права и осећања припадника канонске УПЦ, подвргавајући их понижавању на верској основи“.

10. Валентин Кардамски, новинар, и главни уредник портала kritichno.bg из Бугарске, говорио је на тему: „Медијска агресија на Украјинску православну цркву“. Он је навео да закон 8371 представља преседан који може да се искористи и у другим државама за забрану других православних цркава. „Ћутање и прихватање ове чињенице постаће предуслов за ликвидацију једног броја цркава“. В. Кардамски је приметио да се рат у Украјини води на три фронта, од којих је један информативни, где режимски масовни медији искривљују истину и на тај начин индоктринирају друштво. Закључујући, рекао је да „постоји још један фронт – а то је верски. Вера је ослонац и нада људи, коју им желе одузети и чак употребити против њих самих“.

Након излагања учесника, утврђени су следећи заједнички закључци конференције:

-   О УПЦ

1. Обезбедити окончање грубог кршења европских демократских вредности и слобода у виду кршења основних права верника Украјинске православне цркве.

2. Спровести неопходне процедуре ради укидања закона о забрани Украјинске православне цркве, који има за циљ уништење највеће конфесије у Украјини, крши Уставом загарантовано право грађана на слободу вероисповести, подрива принцип аутономије верског друштва и има за циљ грубо мешање у унутрашње активности верских организација УПЦ.

3. Престати са праксом јуришничког заузимања цркава УПЦ од присталица „ПЦУ“, чланова националистичких организација, представника локалних власти, као и противзаконите пререгистрације статута заједница УПЦ у надлежност неканонске „ПЦУ“, као и одговорне за предметна дела привести кривичној одговорности.

4. Допринети окончању информативне кампање дискредитације и дискриминације УПЦ, која се спроводи путем државних мејнстрим медија.

5. Обезбедити ослобађање епископа и свештеника УПЦ (посебно митрополита Арсенија, игумана Свјатогорске лавре), који су притворени под лажним изговорима, непристрасно и објективно разматрање судских случајева свештенства ове вероисповести и стриктно поштовање њихових права као држављана Украјине.

6. Престати са праксом затварања свештенства УПЦ у циљу њихове накнадне размене за украјинске ратне заробљенике.

7. Укинути противправне санкције уведене указима председника Украјине против једног броја епископа УПЦ.

8. Забранити Оружаним снагама Украјине и другим војним формацијама ове државе да гранатирају православне цркве, као и да у њима организују ватрене положаје.

9. Зауставити спровођење верског геноцида над УПЦ због њених духовних веза са Руском православном црквом (што се посебно односи на уништавање ликова руских светаца, бацање икона и црквеног прибора у смеће, одузимање и преименовање цркава које су назване именима светаца, као и конфисковање икона везаних за духовну историју Русије).

10. Престати са политичком и административном подршком расколничкој „ПЦУ“, у циљу слабљења и уништавања канонске УПЦ, као и кршења права њених верника.

-  О СПЦ

1. Заштитити цркве и манастире Српске православне цркве од девастације и уништења.

2. Заштитити цркве и манастире Српске православне цркве од насилног преузимања од стране албанских власти.

3. Прекинути и сузбити фалсификовање чињеница којима се српска културна баштина преводи у албанску (у политици, науци, школству, медијима, туризму и др).

4. Заштитити свештенство и верни народ СПЦ од насиља које се перманентно над њим спроводи.

5. Заштитити српска гробља од уништавања грађевинским машинама, у циљу брисања доказа о исконском животу и постојању српског народа на овим просторима.

6. Спречити преименовање Српске православне цркве на овом простору у „Православну цркву Косова“, што повлачи и насилну промену титулара имовине која је у власништву СПЦ.

7. Коначно, обезбедити православном српском становништву живот достојан човека, у складу са демократским начелима и међународном правном регулативом.

Снимак читаве конференције можете погледати на линку:

https://www.bta.bg/bg/pressclub/archive/22299

Извор: Центар за геостратешке студије

27. август 2024.