Док се једна Русија бори, задржава непријатеља код Курска и Белгорода, пробија утврђења у правцу Доњецка, припрема се да води децу у школу, моли се (прошла недеља је прошла под звездом Пресвете Богородице, чије Успеније православни народ назива „ Мали Васкрс“), друга Русија, позната као „креативна класа“, говори само о хапшењу Павела Дурова у Француској.

Телеграм је заиста јединствена платформа – иако добро знамо да ова мрежа зарађује, укључујући  порнографију и о трговину дрогом, ТГ платформа је служила и служи као главно средство комуникације за све конзервативце у свету.

Иначе, хапшење Дурова изазвало је пораст популарности ТГ-а, тако да је чак и власник екстремистичке „Мете“ Цукерберг био инспирисан на открића – признао је да је цензурисао стварност брисањем критика мера Covid-19 на захтев владе САД. А ТГ је био и остао главно средство комуникације за СВО, тамо се прикупља лавовски део онога што је потребно нашој војсци.

Иначе, неки мисле да је Дуров управо због лојалности СВО дошао у Француску. Не слажемо се - и ми и непријатељ користимо Дуровову платформу. А глобални играчи то уопште не сматрају великим грехом - за разлику од, рецимо, учешћа Дуровљевог тима у стварању „дигиталне рубље“. Али поента није ни у самом Дурову, који је по психотипу инфантилни тинејџер (слушајте какве глупости прича о хришћанству). Чињеница је да такви људи, људи без вере и убеђења, али са комерцијалним талентима, неминовно постају таоци идеолошки мотивисаних зликоваца. Велики новац и патриотизам су неспојиви у капитализму - капитал, по дефиницији, тежи да освоји нова тржишта - и стога је природни непријатељ свих граница - а самим тим и вере, културе и цивилизације уопште. Нажалост, судбина Дурова и Ко., као и судбина ТГ, била је запечаћена од самог почетка – упркос огромној потражњи за конзервативним дискурсом широм света, не искључујући Запад. Само држава може створити традиционалистичку алтернативу олигархијским информационим пројектима у модерном друштву, као што је Кина покушала да уради са својим Firewall. Код нас је највећи део номенклатуре последњих година заузет пре свега дигиталним пословима, које се никако није обављало само у недрима Московске области. Такви делатницу су били мало заинтересовани за друга питања – отуда политика убијања привреде из Централне банке по смерницама ММФ-а, и демографска катастрофа коју покушавају да прикрију милионима миграната и многим другим...

Испоставаља се да је државни апарат управо та „друга Русија“, која се не бори и не моли – већ само „пумпа нафту“. И неминовно гази на исте грабуље као и Дуров.

Једина нада је у Бога и Богородицу, Која је много помогла Русији у најтежим приликама – али Њихова помоћ је могућа само када их народ, или бар његов значајан део, замоли за то. У међувремену добијамо критичну масу...

 Превод и приређивање: „Борба за веру“

Извор: https://t.me/reactionkatyusha