Хирург са прве линије фронта говори реалну истину о рату

   Старији поручник медицинске службе ДНР, хирург, кандидат медицинских наука, Јуриј Јевич одговорио је паничарима, објаснио тактику непријатеља у руској пограничној области и искрено рекао о томе да ће рат бити тежак. Хоће ли паничари успети да преовладају, а „ждунови“ да одседе на каучу – читајте у материјалу Цариграда.

   После упада Оружаних снага Украјине (ОСУ) на руску пограничну област, на интернету је настала паника, чак до мишљења „сада ће нас напасти Грузија, Азербејџан, Јапан, Молдавија… шанси да их зауставимо нема “.

   Хирург, кандидат медицинских наука, старији поручник медицинске службе ДНР и војник на фронту, Јуриј Јевич био је приморан да на свом каналу сними апел:

    У ранијим временима, паничари су били кажњавани (или чак погубљени). Зашто? Зато што они уништавају људе око себе. Престаните да хистеришете, затворите новости и не читајте их... О томе да ће Русију напасти цео свет говорим од 2014. године. Али сви су очекивали да ће се то решити само од себе, без нас...

Јуриј Јевич, један од оснивача „Отаџбинске тактичке медицине“, аутор 10 радова из исте области.

 „Цариград“ је борцу са прве линије поставио најважнија питања о садашњем времену.

— Како не паничити ако нам долазе вести све једна гора од друге?

   У октобру 1941. у Москви је настала паника: неки су били сигурни да ће Немци ући у град. Али, пре свега, престоница је опстала захваљујући непоколебљивом духу наше војске. Већина бораца је држала своје позиције и била одлучна да победи. А сада смо добили прве, болне шамаре у лице - и одмах "само што не заплачемо": "а-а-а, сви ћемо умрети!" Молим вас, немојте се тако понашати, нико од вас! Погледајте како су се понашали наши дедови, угледајте се на њихов пример.

- Шта да се ради?

   Радити исто оно што су радили наши дедови. Ако сте завршили обуку – идите добровољно да се борите. Ако нисте у могућности да се борите из здравствених разлога, прођите обуку се и обучавајте друге, као инструктор. Многи од нас раде као инструктори и момци који се боре су им неизмерно захвални. Сакупите хуманитарну помоћ па идите на фронт, подржите момке, погледајте им у очи и слушајте како гранате експлодирају у даљини. Сами себи ћете оценити изгледе. Постоји још могућности: плетите мреже, дајте да се сашију униформе, правите носила. На крају крајева - помозите новцем. Ако не можете, молите се за Победу што је чешће могуће.

- На речима је једноставно, на делу није лако...

   Мора се ићи ка циљу. Ако не можеш да ходашти пузи, ако не можеш да пузиш онда лези према свом циљу. Велики ратови другачије се не могу добити. Прочитајте о опсади Тројице-Сергијеве лавре од стране Пољака 1608. године, која је трајала више од 15 месеци. Било је жртава, глади и болести, али Лавра је преживела и победила. Ратови се само тако воде...и добијају.

   Увек сам говорио да нам долазе велика искушења; да ће бити великог рата, у поређењу са којим ће Велики отаџбински рат бити бледа слика; да ће нас напасти десетине држава. Људи су се смејали. Говорили су да Јевич паничи. Сада када је све то дошло, они који су се смејали - први су се успаничили. Али, паничити се не сме када борба почне: треба бити хладнокрвам, морате издржати ударце и задавати их. Другог начина да се победи нема.

  У причи Александра Бека „Волоколамски пут” каже да је једно од средстава напада немачке војске био страх који је паралисало браниоце, пошто им се чинило да је непријатељ свемоћан и свеприсутан. А паничари су побегли пре него што су Немци стигли до њих. И тек када су схватили да је једини начин да победе да одрже своју позицију по сваку цену, почели су да побеђују. Тада су се уверили да се непријатељ може уништити.

— Предлажете да се не читају вести? Али како у нашем, данашњем, свету без тога? Како сазнати стварну истину о рату?

   Имамо, авај, много ненормалних пропагандиста. Управо они и сеју панику. И читалац који шири ове паничне гласине, као прво, поражавајуће утиче на сопствени нервни систем; друго, штети нервном систему других око себе, јер преноси панична расположења и подрива веру у Победу. Сходно томе, чак и ако не добијате новац од непријатеља, то сејући панику радите за непријатеља. Постаните острва хладнокрвности са којих ће се спокојство ширити около.

Ова тактику је примењивао Хитлер

— Како су ОСУ успеле да пробију нашу границу?

   Тактика непријатеља је веома усавршени концепт дубоке операције, узимајући у обзир садашње околности, који је још тридесетих година прошлог века развио истакнути руски теоретичар Михаил Свечников а креативно су применили нацисти 1941. године. А сада су то примениле Оружане снаге украјине (ОСУ).

   Пре напада врши се темељно извиђање. Хитлеровцима је у томе помогала авијација, Оружаним снагама Украјине – беспилотне летилице, сателити и агентура. Уочавају слабости у нашој одбрани, и када наносе ударе, тамо где постоји могућност, врши се дубок продор, уклињавање припремљених група. Нетачно их је звати „ДРГ“ („диверзантско извиђачке групе“): то је мали број људи који се скривени негде крећу, најчешће пешке, да нанесу неку врсту удара. У случају продора у Курску област, укључен је много већи број живе силе - противник иде у оклопним возилима.

  Задатак им је да, сусревши нашу тачку отпора, коју не могу одмах да заузму, да  је делом својих снага блокирају а остали заобиђу овај центар, крећући се у оближња насељена места. Ако се нашем центру отпора, ради помоћи, приближе наше трупе онда пуцају на њих из заседе.

Под Херсоном и под Харковом тако неће моћи

- Али тада је (у другом светском рату) офанзива била масовнија и одлучнија...

   Ако су нацисти основни терет ставили на мобилну артиљерију, која је ишла заједно са тенковима и пробијала им пут, а користила је и авијацију, онда се наш садашњи непријатељ наглашено користи дроновима и ракетама великог радијуса дејства - ХИМАРС. Такође, много им помаже и сателитско извиђање.

   Осим тога, непријатељ масовно користи против-електронску борбу коју гура на прву линију и паралише рад наших беспилотних летелица - извиђачких и ударних. Дронови непријатеља раде на оним фреквенцијама које наша опрема за ПЕБ (против електронску борбу) не омета. Непријатељ је набавио америчке беспилотне летелице које мењају фреквенције у зависности од тога које фреквенције се ометају (од стране наших средстава за ПЕБ). Сходно томе, њихови јуришни дронови погађају наша одбрамбена упоришта, затим у малим групама пешадија тамо улази и утврђује своје положаје. Да је тамо била гомила непријатељске пешадије, могла би да се „растури“ артиљеријом. Али, по малим групама тући артиљеријом је бескорисно – то неће постићи квалитативни ефекат. Наравно, непријатељ има добро развијену везу.

   Затим се средства за електронско ратовање привлаче и цео циклус се понавља. Као што видимо, ово је веома слично ономе што су Немци радили 1941. године. Тада су, уместо ФПВ дронова, користили лаке минобацаче, које је пешадија носила са собом и погађала веома прецизно.

— Како се супротставити овој обновљеној тактици?

   Ова тактика ради у ограниченом опсегу, када је против ње мало војске. Ако је концентрација војске довољно јака, ти не можеш некажњено прескочити маневарским групама у дубину, оне ће тамо и бити уништене. Зато на Луганском и Доњецком правцу, под Херсоном и под Харковом, непријатељ то, у основи, не може да уради, зато што тамо има довољно наших трупа. Ово се примењује и ради тамо где је војске мало.

Једини начин да се оконча рат

— Нама су непријатељске све нове, такозване, „независне“ републике — балтичке државе, Молдавија, Грузија. Шта са њима?

   Ко још не зна: јерменске војнике Французи сада обучавају да се боре против нас. Какав закључак следи? Једноставно: нису могуће никакве суверене државе у нашој близини. Или ће оне бити део велике Руске Империје, или ће то бити русофобске енклаве, храњене од стране САД. Све треба вратити у матичну луку. То је једини пут.

   Украјина је постала марионета којом управља рука англосаксонске цивилизације. Англосаксонци су увек били наши непомирљиви непријатељи, а сада је постало још горе.

   Једини начин да се оконча рат – то је потписивање акта о безусловној капитулацији на рушевинама Вашингтона. Лондон да и не помињем. Докле год постоји Енглеска, биће бескрајних шпијунских завера по целом свету и жеље да се уништи руски свет.

  Овај рат је веома велики а Курск је тек почетак. Ако згромимо нацисте на пограничним територијама, они ће против нас подбости Финце, Јапанце, Балте и Молдавце. И тако до бесконачности, неће бити довољно ни снаге ни здравља. Сходно томе, треба решавати проблем са нашим главним непријатељем.

— Да ли смо могли да спречимо агресију?

   Деведесетих година појавило се много пискарала о 1941. години. Углавном за амерички новац, они су писали: да је СССР знао тачну локацију напада 22. јуна, не би било страшних пораза у првим месецима рата. Дакле, знање о намерама технолошки напредног непријатеља није довољно за одговарајући одговор. Чак иако ти истуриш довољну количину силе на то место где он може да удари, непријатељско извиђање ће то схватити и ударити на другом месту.

   Сазнање о намерама непријатеља је савршено недовољно да спречи удар. Морате имати силу, која је упоредива са његовом, у најмању руку, а још боље ако је супериорна бројчано и по квалитету.

 „Желе да неко спасе Русију“

   Рат се добија делима. Ми у одред не можемо регрутовати добровољце који би се борили под командом паметних команданата, извршавали паметне задатке и били темељно припремљени. Ми не можемо наћи људе. И таква иста ситуација је у целој земљи. Сви желе да неко спасе Русију, а они би лежали на каучу. Тако се ратови не добијају. Да би победили, потребан је велики број војника. А не пешадија, која јуриша са бајонетима на топовске цеви. Потребни су нам ИТ стручњаци, везисти, специјалисти за беспилотне летелице, радио-електронско ратовање – потребни су нам мислећи људи који могу све ове специјалности да савладају.

- Такве паметне омладине има, и то не мало...

   Наши информатичари, који нису побегли у Горњи Ларс и УАЕ, седе код куће и, изгледа, намеравају да седе све док им се непријатељски тенк у башту не доткотрља... Лекари који су спремни да иду у ровове, су такође појединачни случајеви. И тако где год дотакнете. У одсуству људи способних да бране Отаџбину, ниједан геније на челу државе неће одбранити земљу.

- У коментарима само и пишу како је код нас све лоше.

   Све озлојеђене питам: да ли седите на софи озлојеђени? Константин Симонов је, током ратних година, рекао: „Знај, нико државу неће спасити ако је ти не спасеш. Знај, нико непријатеља неће убити ако га ти не убијеш.“ Сада је овај тренутак веома важан.

  У своје време, Суворов је рекао о победоносном Наполеону (док је односио војне победе у Европи): „Широко корача, свака му част. Као да ће стићи до нас (до Русије) за десетак година.“ Суворов, као да је гледао у будућност. Али, да ли су знање и аналитика Суворова спречили агресију Француске у односу на Русију? Не. Ништа ново се не догађа: мења се тактика, усавршава се оружје, али једно те исто се дешава.

   Пола света се ујединило, вођено ревношћу да организује апокалипсу и доведе Антихриста на власт, и ове силе су нас напале. Ништа ново се не дешава.

  Сви ћемо морати да се боримо још дуго. Узгред, на нуклеарно оружје немојте се ослањати. Чак и ако га обе стране употребе, свеједно - о исходу рата ће и даље одлучивати копнене операције.

— Удар по Курску - Да ли је он главни или је то само маневар? Колико ће трајати чишћење ДРГ-а (диверзантско-извиђачких група)?

   О каквом ДРГ-у можемо говорити ако против нас војују снаге 52 државе? Ово је прави светски рат, као са Хитлером, али још више од тога. Против нас ће се борити милиони контингената, а на питање да ли ћемо дати Курск или не, одговорићу: на територији СССР-а током Великог отаџбинског рата постојали су градови који су били уништени више од 90 одсто. Сада имате најприближнију представу о томе какав рат ћемо сада имати...

„Ја се молим. Помаже.“

-Колико још ће трајати СВО?

   Све док ми не преиспитамо цео свој живот, док не престану абортуси, док они који су у позадини не буду спремни, зарад фронта, да дају и последњу кошуљу, а они који су на првој линији забораве на личну корист и буду се борили као војници Христови. Једном речју, док ми сви не преиспитамо своје животе, добијаћемо батине и батине. Свети Николај Српски је говорио да је узрок свих ратова – у гресима, а побеђује онај народ који мање греши - који уме да промени своју греховну суштину. Морамо сви да се усредсредимо на ово, а не да разглабамо о томе са ког бока су нас заобишли.

  Сви ми смо криви за оно што се десило у Донбасу 2014. године. Да су се сви руски мушкарци помолили и отишли ​​у Донбас, онда свих оних дешавања не би било. И борили бисмо се ми сада не у Украјини, већ у Пољској.

-Хоће ли нам Белорусија помоћи?

— Неће бити Белорусије ако се згази Русија. И сада је позиција Белорусије – мало ваша, мало наша – веома тужна. Остаје нам нада да власт тамо, као у Украјини, неће приграбити непријатељи...

   Када питам свог духовника о нечему, он каже: пре свега - помоли се. Ако се будемо молили – све ће бити у реду. Нема потребе нешто сложено мрмљати што ни сам не разумеш. Размисли и кажи од свег срца: „Господе, дај ми снаге“. Реци то са вером и снагом, и све ће ти бити. Можда вам се чини смешним, али сваки дан, решавајући питања недостатка дронова, или нечег другог, ја завапим: „Господе, где да набавим (то и то)?“. Једном … и нека добра особа зове и помаже. Ја се молим - и помаже.

- Колике су само размере лоповлука около! Овај грех је већ доспео у војне ресоре. Како ту остати смирен?

   „Ако желите да државом управљају талентовани, честити људи, а да војнике у борбу воде савесни генерали, молите се за власти Русије (у ширем смислу – не само за тренутне власти, да доносе добре одлуке, него и да Бог да како би дошла власт која ће бити верујућа и Православна у пуном смислу а за то је потребна молитва и покајање о чему доктор и говори – прим. БзВ). И сами не грешите. Ако ти сам грешиш: псујеш се, блудничииш, крадеш – твоја молитва неће бити Богом услишена.

  Рећи ће ми: да, али Јурјевич прича езотеричне глупости. А Јурјевич је учествовао у многим таквим стварима, и ми смо увек постављене задатке извршавали - а ја сам био мање-више нетакнут. Разговарао сам са људима који су учествовали више од мене: они су црквени, верници. И ми сви потврђујемо да је овај рат верски, и све решава милост Божија. А да би Бог био милостив и подржао вас, неопходно је да се живите по вери, драги моји.

1.                Кандидат наука: степен „кандидата наука“ даје се онима који хоће да се баве научно-истраживачким радом и који имају по неколико објављених научних радова. Већина их до тада већ има звање доктора наука и радили су 4 године у својој области. Овај (међу)степен им омогућава брже добијање звања доцента и професора.

2.                „Ждун“ – „онај који чека“, скулптура од пластичних маса и епоксидне смоле која представља пацијента који чека лекара у нади на оздрављење. Постао популаран на руском интернету 2017.г. као симбол чекања у ширем смислу, и често се користи у медијима.

3.                ФПВ дрон је беспилотна летелица са камером и системом за пренос видео сигнала у реалном времену до пилота. Пилот види слику камере кроз видео наочаре, што му омогућава да гледа на свет кроз „очи” дрона, што му даје јединствену прилику да га контролише са невероватном прецизношћу.

https://tsargrad.tv/articles/kursk-jeto-

 (степен „кандидата наука“ даје се онима који хоће да се баве научно-истраживачким радом и који имају по неколико објављених научних радова. Већина их до тада већ има звање доктора наука и радили су 4 године у својој области. Овај (међу)степен им омогућава брже добијање звања доцента и професора – прим. прев.)

(„ждун“ – „онај који чека“, скулптура од пластичних маса и епоксидне смоле која представља пацијента који чека лекара у нади на оздрављење. Постао популаран на руском интернеру 2017.г. као симбол чекања у ширем смислу, и често се користи у медијима)

ФПВ дрон (шта је то једноставним речима) је беспилотна летелица са камером и системом за пренос видео сигнала у реалном времену до пилота. Пилот види слику камере кроз видео наочаре, што му омогућава да гледа на свет кроз „очи” дрона, што му даје јединствену прилику да га контролише са невероватном прецизношћу.