Неки, када виде да човек умире мирном смрћу, исповедивши се и причестивши, кажу: „Биће му добро на оном свету, јер је умро као хришћанин“; а када виде да неко умире изненадном смрћу, кажу: „Овог је Бог казнио таквом смрћу за грехе и биће му лоше у будућем животу.“

 Такав наш суд је неоснован и грешан; што се може доказати, пре свега, чињеницом да је Господ понекад, по својим недокучивим судовима, слао изненадну смрт светима, али их то није спречило да буду од Њега прослављени и на небу и овде на земљи, међу људима. Да бисмо то доказали, наводимо два примера.

Свети Јевтимије, Нови Ивиронски ( слави се 13. маја ), пошто је једном, неком неопходношћу, био у Цариграду, одјахао је на мазги, у пратњи још једног монаха, у део града који се зове Платиа. У некој улици је седео просјак и тражио милостињу. Милостиви Јевтимије, не силазећи са мазге, хтеде да пружи нешто ономе који је тражио, али бесловесна животиња, уплашена од просјака, појури улицом, а Јевтимије, не могући да је укроти, паде не земљу и погибе. Али после његове смрти Господ га је одмах прославио: од светих моштију светитељевих потекоше многа исцељења и чудеса.

Изненада је преминуо и Свети Атанасије Атонски. Једном су он и шесторица братије попели на скеле да виде како иде градња новог храма у Великој лаври. Скеле се срушише, и они попадаше. Петорица су одмах предали своје душе у руке Божије. Свети Атанасије и архитекта Данило, иако су били затрпани камењем, остали су живи. Сви су чули да се отац Атанасије, лежећи затрпан камењем, три сата молио: „Слава Теби, Боже! Господе Исусе Христе, помози ми!” Братија су, лијући сузе, дала све од себе да извуку свог светог игумана, али кад су га нашли, већ се био преселио у вечност. Али Господ је одмах пројавио блаженог Атанасија, јер се његово лице прославило, поставши у смрти необично лепо и бело као снег. Касније су се на његовом гробу десила многа чуда, тако да писац његовог житија каже: „Ко може да изброји звезде небеске, или песак морски, тај би могао да изброји чуда Светог Атанасија.“

Шта ће рећи после овога они који тврде да је тепшка судбина изненада умрлих на оном свету? Оба велика светогорска свеца умрла су изненадном смрћу. али је, међутим, одмах после потекло исцељење од њихових моштију, и нема сумње да су прибројани светима. Није ли после овога нагао и нетачан суд о загробној судбини оних који су изненада умрли неоснован, па чак и дрзак? Наравно да јесте. Ви знате да је такав и такав изненада умро: али знате ли да ли је можда имао много тајних добрих дела, за која је добио оправдање од Бога? Или, да ли је за живота често у сузама стајао пред милостивим Богом, молио Га за опроштај, а Господ му је све опростио? Или сте заборавили да су судови Господи бездан многи, како пише у Писму? И да је Божија милост безгранична? Да ли сте случајно били на Божијем суду и чули како је Господ пресудио изненада преминулом? Како се може рећи да ће после смрти онај бити овде, а онај онде? Зар то не значи мешати се у Господње наредбе и грешити душу? Да, заиста је тако. Ко суди брату своме, каже апостол Јаков, грди закон и суди закону Божјем; а ако судиш закону, онда ниси извршилац закона, него судија. Само је један Законодавац и Судија, који може да спасе и погуби: а ко си ти који судиш другоме (Јак. 4,11-12)? С обзиром на све ово, браћо, и о надгробној судбини оних који су изненада умрли, и уопште о било чијој судбини, не судите ништа унапред, док не дође Господ, који ће изнети на светлост скривено, и откриће тајне срца: и тада ће сви имати хвалу од Бога (1. Кор. 4, 5). Амин.