Једино нам остаје да се молимо Богу да склони недостојне из Цркве и, ако је могуће, да се натерају свештеници да често служе литије, да би на литијама помогли народу, па можда се и они покају и спасу. Такве литије Руси називају крсни ход и њих треба да предводе свештеници са барјацима и крстовима и иконама.

+

Господ наш је рекао неверним Јеврејима: „Ви сте од оца вашега ђавола, и похоте оца вашега хоћете чинити: он је човекоубица од искона, и у истини не стоји, јер нема истине у њему: кад говори лаж, од својих говори (и своје говори): јер је лажа и отац лажи“ (Јн.8:44).

Овде је Господ тачно рекао – коме је отац ђаво: (ви) „похоте оца вашега хоћете чинити“, тако да ко год хоће да испуњава похоте ђавоље, томе је отац ђаво и тај је лицемер. Због тога је код хришћана на првом месту – борба против страсти, против похота ђавољих, зато што је ђаво отац свакоме, који хоће да испуњава похоте ђавоље.

Из Старечника о Авви Пимену:

Путовао једном приликом неки монах из крајева авве Пимена у стране земље, па стигне код некаквог пустињака који беше тамо; јер пустињак беше омиљен и многи долажаху к њему. И исприча му монах све о авви Пимену. А овај, чувши за његове врлине, пожели да га види. Па пошто се монах врати у Египат, након неког времена устане пустињак и из стране земље дође у Египат код оног монаха који га раније беше посетио; јер му овај беше рекао где живи. А овај како га виде, задиви се и веома се обрадова. Рече му пустињак: „Учини ми услугу, поведи ме авви Пимену“. Овај га поведе са собом и дође код старца, па му исприча све о пустињаку, говорећи: „То је велики човек, и веома је омиљен и поштован у својој земљи. А ја сам му говорио о теби па је дошао са жељом да те види“.

Старац га радосно прими па, пошто се поздравише, седоше. И поче странац да говори речима из Писма о духовним и небеским стварима. Тада авва Пимен одврати своје лице и не даваше одговор. А овај, видевши да старац не разговара са њим, изађе веома ожалошћен и рече монаху који га беше довео: „Узалуд сам учинио сав тај пут. Јер дођох ка старцу, а он неће чак ни да разговара са мном“.

И уђе монах авви Пимену па га упита: „Авво, због тебе је дошао овај велики човек, који је толико славан у својој земљи; зашто ниси разговарао са њим?“ Старац му рече: „Он припада горе (горњима) и расправља о небеским стварима, а ја припадам доле (доњима) и расправљам о земаљским стварима. Да ми је говорио о страстима душе, ја бих му одговорио; али пошто ми је говорио о стварима духовним, ја то не знам“.

Изашавши, монах рече ономе странцу пустињаку: „Старац не говори лако о стварима из Писма, али ако му неко говори о страстима душе, он му одговара“. А он дирнут уђе код старца па му вели: „Шта да чиним, авво, јер мноме владају страсти душе?“ Старац га радосно погледа и каза: „Сада си добро дошао; отвори своја уста и ја ћу их напунити благом.“

А он, стекавши велику духовну корист, рече: „Заиста, то је истински пут.“

И врати се у своју земљу благодарећи Богу што се удостојио да види таквог светитеља.

Закључак

Ова поука из Старечника је потпуно јасна и не треба посебна објашњења. Ако се хришћанин не бори против страсти, то значи да он хоће да испуњава похоте ђавоље и да је њему отац ђаво. И ако код хришћанина није на првом месту борба против страсти, него висока теологија или причешћивање на новотарској литургији, онда са таквим авва Пимен није хтео да разговара, јер њему је отац ђаво. Због тога данас није добро хришћанину да иде код лажних духовника, који не уче о борби против страсти, него треба да тражи духовника, који учи слично авви Пимену, ако успе да нађе и једнога у ово време Апокалипсе.

Раније су Срби имали телесно мучан живот и морали су да се боре против страсти и њима је Бог помагао, а садашњи Срби имају телесно лагодан живот и ту се умножавају страсти и зато Бог њима не помаже, јер њима је отац ђаво. Раније су епископи и свештеници углавном скривали своје страсти и народ је њих поштовао, а садашњи епископи и свештеници не крију своје страсти и они јавно показују да је њима отац ђаво. Тачно је прорекао свети Козма Етолски: свештеници ће бити гори од свих. Једино нам остаје да се молимо Богу да склони недостојне из Цркве и, ако је могуће, да се натерају свештеници да често служе литије, да би на литијама помогли народу, па можда се и они покају и спасу. Такве литије Руси називају крсни ход и њих треба да предводе свештеници са барјацима и крстовима и иконама.