Пред нашим очима се одвија духовна деградација Наталије Поклонске, некада православне хришћанке, тужиоца Крима, која је поштовала свете царске мученице, сада неопаганске блогерке и саветнице генералног тужиоца Руске Федерације, постајући претња безбедности земље.

 Тачније, претња по психу и размишљање млађе генерације Руса, којој је Поклонска одлучено да буде примљена у оквиру школске ваннаставне активности „Разговори о важним стварима“. Штавише, то су урадили у Херсонској области - недавној територији предграђа Русије, где идеолошка борба за нашу децу још увек траје. И тако је Наталија, која је Кримкиња, од 2019. године себе називала етничком Украјинком, напала школарце идејама пантеизма и неопаганизма, цртала им руне и пентаграме, говорећи им о древној магији и политеизму. И рекламира им своју књигу «Мысли вслух» - прилично примитиван антихришћански занат са рекламирањем окултизма, теозофије и отвореног сатанизма. Нема ничег неочекиваног у можданим флуктуацијама Поклонске (које она сама назива развојем и мудрошћу, наравно). Још једна изненађујућа ствар је како ове неконвенционалне вредности, блиске националном батаљону Азов забрањеном у Руској Федерацији, и њихова пропаганда у књигама, слободно продиру у школе у ​​новим регионима Русије. На предлог „партије на власти“ и сенатора из Херсонске области. То је, просто, упозорење!

Наталија Поклонскаја, која је још 2016. године говорила против сабата за Ноћ вештица у Русији и учествовала у крсним ходивима са иконама. 2018. је доживела озбиљне промене у свом погледу на свет. Рецимо чак - дубоко, 180 степени. Што ју је на крају навело да се огласи у одбрани „права жене на абортус“, радикалног феминизма, а истовремено је почела да се изјашњава о украјинском идентитету, да са ћерком слави Ноћ вештица... Затим је уследило објављивање књига која велича пантеизам и неопаганизам и усмерена снажно против хришћанства. А у августу ове године, Наталија је објавила своју фотографију са пентаграмом и назвала себе вештицом.

Чудно је да је Поклонскаја, у свом садашњем духовном стању, заинтересовала сенатора Касјукевича за предавача херсонским школарцима. Говорила је на „Разговорима о важним стварима“ и уз одобрење гувернера Владимира Салда. Цртала им на табли скандинавске руне и пентаграме чак ни пред средњошколцима, већ пред ученицима млађих разреда. Госпођа је школској библиотеци поклонила и примерак своје књиге „Мисли на глас“ – примитивне оде неопаганизму са израженом антихришћанском оријентацијом. Она је саветовала децу да је пажљиво прочитају и обећала да ће одржати следећи отворени час са одговорима на њихова питања о књизи.

Објављујемо цитате из књиге Поклонске, којој су, из неког разлога, дозволи да је дели деци у школи и донира школској библиотеци:

„Друго питање је да ли је књига Изласка исправно преведена са хебрејског и да ли правилно разумемо древне списе, као и слике у њима. Да ли уопште знамо праве слике старозаветних учесника? Ако се питате, зашто се толико плашимо слике рогова на било којој слици? Ко нам је рекао да ђаво тако изгледа? Зашто су наши преци живели у складу са древним боговима приказаним са роговима? У ком тренутку у историји им се приписала моћ ђавола?“

„Радње које су древни људи изводили са бројевима своде се на чињеницу да су сви бројеви, ма какви они били, само представници првих десет цифара. Такве радње су теозофска редукција и теозофско додавање. Теозофска редукција - разбијање свих бројева који се састоје од две или више цифара на просте бројеве и сабирање ових да би се добила једна цифра: 666= 6+6+6=18=1+8=9, односно број 666= 9. ”

„Овде бих такође желела да додам да приписивањем себе било којој групи, религиозној, политичкој, идеолошкој, људи почињу да живе у групном „уму“. На пример, људи авраамске религије добровољно и са поносом признају себе као робове Господње. Штавише, они стављају другачије значење у реч „роб“, која долази из Старог и Новог завета (барем оних који је читају). То значи да ако су робови, онда се робовима не суди, они су присиљени, они суде само слободним људима. То значи да Страшни Суд, који чекају, није суд робова, већ над богом, на кога су добровољно пренета права људи који су се претворили у његове робове.”

„Временом су рани хришћани усвојили ове народне (паганске) традиције у своје и комбиновали их са Божићем. Обе традиције славе рођење сина. У хришћанској митологији, син је Исус (на ову тему ћемо се вратити касније), који доноси светлост и спасење. У древним паганским традицијама, син је сунце, доноси плодност, топлину и светлост. Древни богови и хероји прошлости не могу се уништити, људи су их поштовали и поштоваће их, па је већина њих прошла неку врсту „обреда крштења“. То је било неопходно да се припреми плодно тле за христијанизацију, односно да се униште неприкладни погледи, а пре свега друидизам. Древно знање великих Друида могу стећи само достојни и у апсолутној тајности.”

„Црква је вековима огњем и мачем сагоревала неслагање и многобоштво у Русији. Сва документа која потичу из претхришћанског периода су скоро потпуно уништена. Читава класа људи, која се у Русији називала врачевима, вешцима, вештицама и врачевима, била је скоро потпуно уништена. Односно, из људског памћења је избрисан слој древних знања и вештина, исконски језик којим су људи комуницирали са природом и боговима, сво искуство које је народ нагомилао током векова.”

Ако ово није дно, како да га назовемо? Како је овој дами уопште било дозвољено да виђа децу? Где је наша одбрана традиционалних духовних и моралних вредности? Напомињемо да званична дефиниција ових вредности из Председничког указа наглашава: формирају их традиционалне религије Русије, а православље игра посебну улогу у њиховом формирању. Ту нема ни трага од паганства.

Хвала свештенику Павлу Островском који је скренуо пажњу на проблем. У потпуности се слажемо са његовим ставом:

„Сматрам да надлежни органи треба да провере ову књигу на екстремизам, а да се уједно постарају да ово „дело“ буде одузето од школараца који су га добили на поклон.

Напомињемо да ни гувернер Херсонске области ни сенатор Касјукевич још нису коментарисали садржај књиге Поклонске. Желео бих да сачекам јасне коментаре. У ствари, у овом Наталијином делу (сасвим споредно, али ипак) постоји распиривање верске мржње према хришћанима.

А за оне који још увек не разумеју зашто су се сви узнемирили, да објаснимо да је словенски или скандинавски паганизам у било којој модерној презентацији у свом чистом облику производ западних тајних друштава и обавештајних служби, усмерених на поделе Словена и европских народа који су историјски хришћани. А то је и космополитска доктрина глобалиста – основа за уништење националних држава, увођење јединствене светске религије (теозофија, Њу Ејџа као прототип) и изградњу новог светског поретка.

Данас је неопаганизам једна од компоненти сатанизма, због чега привлачи исте укронацисте са Азова, забрањене у Руској Федерацији, и друга екстремистичка удружења. Авај, утиче и на наше структуре моћи, на свест снажних и одлучних руских људи, који, као и Поклонска, пуштају у своје душе вештице, демоне, пентаграме, рогате „богове“ итд. Од цртања руна до тетоваже са Бафометом је пола корака, о чему је «Катюша» говорила у аналитичком материјалу из 2018. У случају Наталије, украјинско буђење у њој је очигледно изиграло окрутну шалу са дамом. Надамо се да је више неће пуштати у близину руских школараца.

Превод: „Борба за веру“

Извор: https://katyusha.org