Мени је, наравно, изузетно жао ових људи, заиста ми је жао што је дошло до таквог венчања и што су његови учесници то урадили сами себи (овде: и овде:). Иако нисам у свему делио ставове овог бизнисмена, он је имао много стварних заслуга, па и у Руском пролећу, у борби против увођења малолетничког правосуђа итд. Исто важи и за његову изабраницу.

То није само њихова приватна ствар: он је, као и његова невеста, постао извесни симбол у одржавању традиционалних вредности, и одједном - такав скандал. Чудна мисао већ им се врти у глави да је на њих конкретно извршио притисак неко суперутицајан, који је заинтересован да дискредитује Цркву и Русију: уосталом, могли су бар тихо да се венчају и разведу. Али не, све је урађено као намерно демонстративно. Али не желим да разговарам о њиховим личностима и карактеристикама овог догађаја.

Лоша ствар је што је одјек подивљао широм света, а под изговором овог инцидента силе зла покушавају да дискредитују Православље. Ово је главна ствар коју желим да кажем.

Погледао сам разне сајтове и блогове: сви непријатељи хришћанства ликујући причају о овом венчању - од заменика шефа украјинског раскола, „митрополита Евстратија“ Зорије и Ходорковског, до списатеља бројних одвратних америчких публикација. Уопште, њихови напади се своде на то да су сви хришћани тобоже само лицемери, који се у ствари упуштају у смртне грехе. И да цела Русија и таква и свакаква...

Али не може се судити о Православљу по понашању неких од најбогатијих појединаца. За такве људе не каже џабе Библија – да је лакше камили проћи кроз иглене уши него да се спасу. Не каже се, међутим, да је потпуно немогуће спасти се, али се јасно ставља до знања да је веома тешко – такви људи имају превише искушења.

Али ако узмемо црквене људе из средње класе, онда је њихова ситуација и даље много боља од националног просека. И сам то видим својим очима, крећући се у кругу великих православних породица, где су парови деценијама венчани, где имају децу од три до девет година. Таквих породица није тако мало, а број расте, додуше споро. С друге стране, ја не живим у затвореном простору, па видим, авај, пораст броја најразличитијих чајлдфри људи, или једноставно умножавање разведених, који су, наравно, скоро сви атеисти.

Али генерално, судбина не само постреволуционарних породица, већ и читавих народа јасно је показала да ће без хришћанства порасти неморал, деградација, демографска катастрофа. И што је најважније, милиони душа ће умрети у вечности.

То је посебно јасно показао пример Француске, где је религија искорењена још од времена „велике” револуције, скоро 250 година са прекидима. Тамо су сада легализовани дрога и содомитски „бракови“, а малолетничко право је заправо забранило родитељима да подижу децу.

Сва деца подлежу обавезном злостављању у школама. Французе веома интензивно замењују мигранти, али они се више не опиру. Идеологија безбожништва је заиста опијум у сваком смислу, који је Французе претворио у овце и умирући народ.

И тако је свуда. Безбожни СССР, чији су творци јакобинце сматрали узором за себе, био је светски лидер по броју абортуса и један од лидера по броју развода. Совјетска Русија је била прва европска земља која је дозволила абортус, што је Лењин учинио истовремено са екстремним поједностављењем поступка развода, вишеструко их умножавајући. То се догодило 18. новембра 1920. Већ 1934. прекинуто је 23,3% трудноћа у СССР-у, а у идеолошки више комунистичкој Москви исте 1934. године чак 73% трудноћа је било прекинуто.

Године 1965. СССР је поставио апсолутни рекорд - 5,6 милиона абортуса, а 70-их и 80-их година у СССР-у је сваке године обављено више од 4,5 милиона абортуса. Сада их је све мање, тренд опада, али, авај, полако. Тренутно, од 20 земаља које су светски лидери по броју абортуса, 12 земаља су бивше чланице социјалистичког табора.

Такође, СССР је био далеко испред већине европских земаља које су и даље чувале хришћанске вредности по броју убистава на сто хиљада становника. Крајем 1980-их, СССР је био на 5. месту у свету по учесталости убистава, на другом месту после таквих одиозних земаља као што је Колумбија. Штавише, у РСФСР-у је индекс броја убистава на 100 хиљада људи био већи од просека за СССР, и растао је са сваком генерацијом одсеченом од вере својих предака. Ако је 1970. године у РСФСР-у било 9,8 хиљада убистава, онда их је 1975. било већ 14 хиљада, а 1980. године – 18 хиљада.

Совјетски Савез је такође био међу светским лидерима по броју самоубистава по глави становника. У СССР-у је број самоубистава на 100 хиљада људи 1984. године износио 38,8. Индекс самоубистава био је већи само у такође социјалистичко-атеистичкој Мађарској, где је поставио апсолутни светски рекорд од 45,3 особе. за 100 хиљада 1983. Дакле СССР је тада био веома близу светског рекорда. Данас је индекс стопе самоубистава у Русији и даље висок, али је веома значајно опао. У 2022. години у Русији је вредност индекса броја самоубистава на 100 хиљада људи износила 9,7 људи.

Почетком 1980-их, Совјетски Савез је имао највећу потрошњу алкохола по глави становника на свету. Истовремено, статистика је показала неуобичајено брз пораст конзумирања алкохола. У СССР-у 1960. године потрошено је 3,2 литара, 1970. године - 8,7 литара, а 1980. године - 10,8 литара. Такође треба узети у обзир да је ниво конзумирања алкохола у РСФСР био чак и већи од просека за цео Савез.

Према подацима Државног комитета за статистику СССР-а, потрошња само легалног алкохола у РСФСР-у 1984. године износила је 10,5 литара по становнику годишње, а према проценама истог Државног комитета за статистику, са којих је скинута ознака тајности 1988. године, потрошња месечине из шећера била је још једна 3,3 литра од осталих производа још 1,1 литар, што је укупно дало 14,9. Друга по величини конзумација алкохола на свету била је Француска 1984. са 13,5 литара.

До 2023. године у Русији је потрошено 8,4 литара алкохола, што је скоро удвостручено.

Ето такав је морал без вере. Сада је Цркви и даље забрањен улазак у школе, универзитете, војску итд. Сви пробоји у важним областима су заслуга појединих мисионара: Русија је по закону „секуларна земља“, а Руска црква се правно не разликује од било које протестантске секте која нам је дошла из Сједињених Држава. Ипак, хришћанство мало по мало доприноси побољшању морала.

Када се говори о моралу, људи често мисле на Америку, где многи и даље иду у цркву, али свуда влада неморал. Али што се тиче САД, и тамо је хришћанство у великој мери искорењено, само на другачији начин. Тамо су почели да намећу не атеизам, већ скривени и отворени сатанизам. Под притиском државе последњих деценија, већина тамошњих деноминација усвојила је антихришћанске моралне стандарде, остављајући само спољашњу љуску – Библију, крстове итд. Ускоро ни то га више неће бити.

Уопште, како правилно каже стара руска пословица, „Без Бога ни до прага!“ Још једна или две генерације могу некако по инерцији да одрже одређени ниво морала у условима државног атеизма и то је то.

Превод: „Борба за веру“

Извор: https://rossiyaplyus.ru/