Беседа у Недељу 12. по Духовима, 2.9 /15.9.2024.

*

Пошто сада у Цркви владају јеретици и лажни богослови, морали би уз Божију помоћ да разграничимо Стари и Нови Завет. У јеванђељу о богатом младићу Господ је одредио границе Старог и Новог Завета. Господ је најпре рекао богатом младићу: „А ако хоћеш ући у живот, држи заповести...: да не убијеш, не чиниш прељубе, не украдеш, не сведочиш лажно, поштуј оца и матер...“ (Мт.19:17-19). Овде су поменуте Мојсијеве заповести и то је по Старом Завету. А затим је Господ рекао њему: "ако хоћеш савршен бити, иди, продај имање своје и подај сиромасима, и имаћеш скровиште (ризницу, благо) на небу, и хајде следуј Мени“ (Мт.19:21). И то речено „ако хоћеш савршен бити... хајде за Мном“, то је већ по Новом Завету. То исто: „ако хоћеш савршен бити... хајде за Мном“ савршеним Богочовеком, предлаже се свакоме ко хоће да се причести Телом и Крвљу Христовом. Јер ко хоће да буде савршен, тај ће ићи за савршеним Богочовеком – Христом и тај ће познати Бога. Били су савршени и у Старом Завету, али тада се није захтевало „бити савршен“ и тада нису знали за савршеног Богочовека, него они су по свом унутрашњем позиву били вођени Духом Светим и достигли су савршенство и познали су Бога.

А шта значи то речено „ако хоћеш савршен бити... хајде за Мном“, то одмах у почетку показује Прва Јерусалимска Заједница, где је била строго забрањена приватна својина и где се живело безбрачно. Ипак ван Јерусалима апостол Павле није забранио приватну својину и брак, и многи су достигли савршенство и са приватном својином и браком, али свакако са великим уздржањем у браку и са великим милосрђем по Богу. Затим то предање Прве Јерусалимске Заједнице даље настављају монашке заједнице, и опет многи достижу савршенство и са приватном својином и браком, али као да не живе у браку и богатству. Ето читај, у Старом Завету свети праотац Аврам као да није живео у браку и богатству и достигао је савршенство, јер он је своју жену Сару два пута удавао као сестру, а у богатству је био веома гостољубив, и то доказује да он није био везан за брак и богатство, него је угађао Богу.

Ко може да буде свештеник?

По канонима епископ мора да буде монах, а монах иде ка савршенству – ка Христу и даје три завета: завет послушности Богу и завет сиромаштва и завет безбрачности. Уколико епископ прекрши један од ова три завета он више није епископ, јер није монах. И свештеник по канонима не сме бити слаб на блуд и новац, иначе он није могао бити рукоположен у свештенство, нити може да остане свештеник ако је пао у блуд или симонију, тј. куповање и продавање благодати. Јер мирјанин, ако је слаб на блуд и новац и богатство, он се одмах враћа у оглашене и поучава се вери, док свештеник никако не сме бити слаб на блуд и новац и богатство, зато што он као и епископ мора да води народ ка савршенству – ка Христу. Па ако он сам не иде ка савршенству – ка Христу, онда сигурно не може ни друге да води и зато он не може бити свештеник.

Ево, да упоредимо старе свештенике и садашње свештенике. Раније је свештеник за наплаћивање треба говорио: колико ко има и колико ко да, а садашњи свештеник као не-покајани цариник одрезао је цену и глоби народ. И пошто садашњи епископи и свештеници не иду за савршенством – за Христом, него иду за светом као Јуда издајник, они су упали у антихристову замку. Они су узели новац од државних власти, а ови су узели кредите од сатаниста и содомита, и тако испада да је Црква у дуговима као и држава. Међутим, Црква не може бити у дуговима, јер све је Божија својина, него они су пошли за светом и издали су Христа за новац и постали су издајници као Јуда.

Зато сада, као што је речено у почетку, у Цркви владају јеретици и лажни богослови, јер они су очигледно слаби на новац и богатство, па и на блуд, и они не воде народ ка савршенству – ка Христу, и по канонима они не могу бити епископи и свештеници.