Разговор са монахом Епифанијем Капсалиотисом са Свете Горе о планираном заједничком прослављању Васкрса римокатоличке цркве и васељенске патријаршије 2025. године, као и о планираном уједињењу цркава. 

Ево како ће "верници" реаговати на уједињење „православних“ са римокатолицима:

...Већина обичног света недељом иде у цркву, то прати као позориште. Након Литургије одлазе кући да сви ручају заједно и ту се завршава богослужбени живот, њих не занима шта се дешава унутар цркве, шта каже папа и шта каже епископ, то да ли је вера епископа и синода јеретичка или није, се то обичан свет не интересује. Обичан свет мисли – „Шта год буде ја ћу да идем у цркву.“ Сада не  постоји оно као што је некада постојало, да лаос реагује чим примети одступање од православља међу својим духовним вођама, било епископа, свештеника или патријарха, одмах би се удаљили од њега. Њима је тада била важна ортодоксија, интересовала их је ортодоксија, интересовала их је вера, тада је завршено и они који разумију православље су мањина. Остали иду у цркву само због тога што се „ваља“.  Да би послови добро ишли, да би се наша деца венчала, да наша ћерка нађе доброг мужа, син добру снају… да пронађе добар посао са унапређењем итд… Као да је наша црква некаква кафана у којој треба само добро да пролазиш и да уживаш, према томе неће ту бити никаквих реакција од стране народа, што значи да је екуменистима терен потпуно отворен.

+ + +

Оче Епифаније имате ријеч:

– Хвала вам на лепом уводу. Да, долазила је његова Светост овде и успео је да за два дана уземири читаву Свету Гору. Њен мир и тишину. Где год је прошао цвеће је увело, лишће опало, цела природа уништена. Напао је све што је стигао, јер је у годима, сигурно да је хтео и више, сразмерно својој старости потрудио се и изрекао многе хуле, хтео је и више али није могао због своје старости. Да је млађи сигурно би могао и многе друге хуле да изрекне. Колико су његове телесне могућности допустиле, толико је и богохулио. Дакле рекао нам је овде да монаси нису изнад цркве. Они су само чланови цркве, а црква је уствари Вартоломеј. Рекао нам је дакле да је јединство вере и јединство Цркве у помињању Вартоломеја. То је рекао у манастору Каракалу. Што значи, у неколико речи, тајна вере није Христос који се отелотворио, који је страдао и био разапет, који је Васкрсао и који се Вазнео, него је дакле тајна вере и тајна спасења је помињање Вартоломеја. То нам је рекао, а није поменуо Христа.. Стално је помињао своје име и то да је потребно да га помињу на службама и овде се наравно лако може приметити следеће: оно што је рекао и у Америци и овде где се осећа да је међу својима, изашао је и рекао да је дакле да то што га не помиње московски патријарх да га зато апсолутно није брига… Да је та њихова „није ме брига“ – еклисиолигија. Да ту тзв. високу духовност познају само у Васељенској Патријаршији на Фанару (истамбулска четврт). Дакле, дошао је овде на Свету Гору и одржао је предавање монасима о помињању, да треба да га помињу на службама и да ако га један калуђер не помиње на службама тим чином руши Цркву. То што га целокупна Московска Патријаршија не помиње на службама, то не игра никакву улогу, али ако га не помиње на службама један светогорац, онда се тиме све урушава. И наравно знамо да Руси чине двије трећине православног света, али њега не интересује то што га они не помињу на службама. То што га на службама не помиње пар стотина милиона православаца то њега не интересује, али ако се усуди један светогорски монах да не помоње ту „пресвету“ главу, онда је то катастрофа. Пошто је то рекао и скандализовао све, после је говорио и о Украјини, о томе коликмо је велика и праведна борба украјинских нациста (који су уствари сатанисти), како би сви требали да помогну ту њихову часну борбу. Потом је говорио о скопској цркви, рекао је „ок“ за шизму и све ти што су урадили, да треба тако да наставе, јер они су у шизми отприлике од 1969. Након што је презрео Србе, који су охридску архиепископију имали у оквиру српске патријаршије, након што је омаловажио српаску патријаршију, Вартоломеј је извадио свој „ферман“ и рекао: „Пошто то говорим ја, сада сте ви (македонска црква) у реду, прихватам вас и признајем!“ Иако се они нису ни покајали нити тражили опроштај, ама баш ништа. А зашто се све то десило? То се десило због тога што су „газде“са друге стране океана њему издале наредбу: „Види, мора да се реши питање Скопља, јер треба да видимо шта ће бити са Србијом, јер Србоја квари „супу“ на Балкану и остаје везана за Русију“. Вартоломеј уствари ради оно што заправо од самог почетка покушавају, а то је да разједини православље и да га стави у послушност папизму. А зашто у ствари жели да то уради: јер желе коначно да се освете Грчкој, зато што основни елементи Грчке и даље стоје везани за православље. Према томе ако се православље озападни, одмах и основни национални елементи преастају да постоје. То је једини разлог, други не постоји. Пошто смо сада веома близу тога да се остваре ти њихови планови, пошто су већ и сами најавили и објавили да планирају да се 2025. сједине…

– Оче Епифаније, шта то они припремају за 2025, шта то спремају?

–  И Ватикан и Фанар су објавили да је пожељно да се догоди сједињење цркава 2025, да се сједине у једну цркву. Истовремено у Бриселу највиши руководиоци Европске уније у рекли да 2025. желе да направе федерацију Европске уније. Јер је сада званично конфедерација, то јесте незванично је конфедерација. Тако теже заједничком резултату за два велика питања. Политичко и црквено и једно помаже другоме јер кад се деси спајање цркава…

– Оче, шта се мисли под тим спајање цркава?

– Спајање значи, као што је Фанар у Украјини једнострано наставио са стварањем нове цркве, не питајући никог, исти такав ће бити и модел сједињења двеју цркава. Што значи – сама Васељенска патријаршија ће да се сједини са римском црквом. Као што је рекао у вези са украјинском црквом тако ће рећи и сада: „Изволите, ко се причешћује са мном тај је у јединству.“ Разумеш, неће то бити сабор у коме учествују све православне цркве или нешто томе слично… Васељенска патријаршија ће се сјединити са Римом и после ће и остали један по један, зато што га помињу у молитвама и томе слично, да и сами уђу у заједницу са Римом.

– А шта ако неки не буду хтели то да учине?

– Ма то су већ објавили, да они који то не буду прихватили, наћи ће се изван цркве, изван спасења – биће јеретици. То је већ рекао Елпидофорос, тренутно амерички архиепископ, који ће бити следећи васељенски патријарх. Рекао је да су јеретици они који су унутар цркве, али галаме и ремете цркву. Дакле они који у Цркви „галаме“ у корист Православља су према Елпидофоросу јеретици, а оне које ми у православној цркви називамо јеретицима, су према његовом мишљењу браћа. Они су њему браћа у Христу, што значи црно је бело, а бело је црно.

– По сједињењу, шта ће се тачно догодити?

– Биће оно што се догодило у Лиону 1274. и у Ферари у Флоренци 1439. Дакле, сједињење цркава и у суштини покорност православне цркве папи јер је већ дошао глас о томе из Васељенске патријаршије, а то је да васељенска патријаршија као првог признај папу и то су учинили званично кроз текстове богословске, а не само незванично. Кроз дијалоге које су већ имали између православне и римокатоличке папске цркве. То је већ договорено. Ти текстови постоје, имају заједничку теологију и заједничку еклисиологију, јер тема првенства је еклисиолошка тема, како то кажемо богословски, а следећа тема је „ Филиокве“. Од 1995. тема филиокве је завршена јер је највећи теолог Васељенске патријаршије, пергамски миторполит Јован Зизијулас рекао да то како западна црква сада пише „Филиокве“ ми православни са тим више немамо проблема. Али и остали школовани теолози који су постали епископи говоре да са тим проблемом „филиокве“ православље више нема сукоба.

– Али постоје и други разлози по којима се не слажу?

– Да, али највећи и најважнији проблем до сада је био Филиокве. Све остало је означено као: „истодобне традиције сваке цркве понаособ, којих ће се свака од њих придржавати. Што значи да ће православни да поштују своје типике, а католици ће да поштују свој типик. То се канонски назива УНИЈОМ. Што значи да ће православље постати једна велика унија, јер од тренутка када суштински признаш све јереси ватикана, а истовремено задржиш своје спољашње карактеристике, то се зове унијатска црква. И кад овоме причаш са светогорским оцима који су обавештени о овоме, ја сам лично питао једног од њих: „Да ли вјерујеш да ће бити реакције од стране светогорских отаца у вези с тим?“ Рекао је: „Неће, наравно да неће“. А тај отац је од оних који помињу Вартоломеја, али је истовремено и антиекумениста.

– Да ли ће бити заједнички путир или ћу ја да идем да се причестим код нунција хостијом?

– Не, нећеш ићи да се причестиш хостијом, причешћиваћеш се као и до сада што си се причешћавао само што ћеш у суштини бити сједињен са римском црквом, причешћиваћеш се као што се причешћује један унијат и то ће бити пуно црквено заједништво. Сва крв Светих Отаца кој је проливна против папске јереси, анатеме патријараха, синоди и наши велики светитељи који су осудили папизам биће одбачени и проглашени за јерес, јер су то по екуменистима, они који су уништили заједноштво са папском црквом, тиме што су тврдили да је православље једина истина.

– А шта ако изађу као онда што се десило у Грчкој са старокалендарцима, они који ће се противити томе?

– То ће бити неколицина, петоро – десеторо људи, биће разједињена мањина и биће проглашени јеретицима, а постоји и могућност да буду гоњени у правном и сваком другом смислу, јер ће се то сједињење сматрати великим историјским тренутком и у таквим димензијама, јер ће они који ће поново сјединити цркву након хиљаду година бити сматрани као свети и равноапостолни, сматраће то чином љубави и заједништва. Поврх свега још један битан елемен је то да ће то спајање црквава бити употребљено као пропаганда за политичко спајање, биће кориштено као једно идеолошко оружје за стварање будуће глобалне супер државе. Јер ће рећи: „Ако је било преко хиљаду година раскола источне и западне врлве, зар ми европски народи не можемо да се ујединимо? Ми који смо толико напредни и имамо демократску етику и настојање? Иимамо тако високу културу, зар и ми не можемо да се ујединимо?!“ Једно сједињење ће помоћи другом и то тако што ће црквено сједињење да потакне политичко. Они реагују и који се противе су незнатни, већина обичног света недељом иде у цркву, то прати као позориште. Након Литургије одлазе кући да сви ручају заједно и ту се завршава богослужбени живот, њих не занима шта се дешава унутар цркве, шта каже папа и шта каже епископ, то да ли је вера епископа и синода јеретичка или није, се то обичан свет не интересује. Обичан свет мисли – „Шта год буде ја ћу да идем у цркву.“ Сада не  постоји оно као што је некада постојало, да лаос реагује чим примети одступање од православља међу својим духовним вођама, било епископа, свештеника или патријарха, одмах би се удаљили од њега. Њима је тада била важна ортодоксија, интересовала их је ортодоксија, интересовала их је вера, тада је завршено и они који разумију православље су мањина. Остали иду у цркву само због тога што се „ваља“.  Да би послови добро ишли, да би се наша деца венчала, да наша ћерка нађе доброг мужа, син добру снају… да пронађе добар посао са унапређењем итд… Као да је наша црква некаква кафана у којој треба само добро да пролазиш и да уживаш, према томе неће ту бити никаквих реакција од стране народа, што значи да је екуменистима трен потпуно отворен. И према томе пошто је охладнела вера све ћемо то видети, јер је то духовни закон који каже: „ако те не интересује сносићеђш последице!“  и тако ће бити завршен тај веома стари план који жели да прогута оправославље и да га умањи и то је већ од 16. века и постигнуто у неким деловима источне Европе где постоји унија. А сада желе да поступно то учине ин чисто ортодоксним просторима, а навика је највећи помоћник у тим њиховим покушајима. Јер ако неко неоде у цркву један до два пута трећи пут ће отићи. Разумеш рећи ће: „Шта, зар да останем без Литургије?“ Наравно појавиће се и различити духовни трговци који ће рећи: „Слушајте ми смо православци, ни нама се не свиђа то што раде, али ми смо у срцу православни и Бог то види и неће нас зато ставити у пакао, јер нас воли! И све тако и томе слично да би задржали верне у тишини и послушности, како би прихватили нову стварност. Тако је било и са критским сабором који је званично верификовао јерес екуменизма заједно са другим јересима. Као што је урадио у Украјини узевши нерукоположене људе и прогласивши их за признату и званичну цркву (Украјине) , јер они нису шизматици који су некада били валидно рукоположени, већ су били нерукоположени, јер вартоломејво признање је испало битније ииздан Христа, изнад Апостола, изнад Васељенских сабора који одређују свете каноне и изнад светих отаца, изнад свега. Тако исто он признаје и свештенство папске цркве. Постоји једна платформа која испробава у мањим размерама оно што желе да постигну у већим размерама. Православље учи да папска црква и није Црква, нема апостолско прејемство, нема Свете Тајне.  И онда на то каже други: „Е па лепо, ти кажеш да они немају свете тајне, е па као што је било са украјинцима који су били нерукоположени и ми смо их у току једног сата признали и рекли да имају сву благодат, тако ћемо урадити и са папском црквом и где је проблем?! Ако признамо њихово свештенство то је завршена тема. Јер он ни Украјинце није хиротонисао него их је просто признао – да су црква, да их је хиротонисао ми бисмо рекли у реду, он их је хиротонисао, али он их чак није ни хиротоинисао, а они прије тога нису били хиротонисани него су сами себе хиротонисали. Он их је признао по томе што су они имали, а они нису имали ништа, јер су њихова рукоположења била ништавна. Као кад би један лаик рукоположио другог и ти кажеш да је сад то рукоположење валидно. О томе нам је Вартоломеј причао када је дошао на Свету Гору и истовремено запретио посредно да ће се они који га не слушају наћи изван цркве и да ће сносити последице. Што значи да ће онај ко се буде позивао на Саборе и Свете Оце, према црквеним великодостојницима бити проглашен јеретика и бити искључен из цркве. То је нажалост нова црквена стварност, што значи да је углавном бело постало црно, а црно постало бело. 

– А они припремају и један празник поводом 1700 година?

– То је управо оно у чему смо причали, заправо 325. је био Први васељенски сабор на коме је осуђен Арије и аријанска јерес, на том сабору су учествовали Свети Оци попут Св. Николаја  и Св. Спиридона и тако даље. И пошто нам се сада приближава 2025. година што је 1700 година од Првог васељенског сабора, они сада желе да ухвате за ту годишњицу и да ту годишњицу учине и годишњицом сједињења цркава. Да као што је тада 325. године црква превазишла раскол, тако и сада 2025. црква поново превазилази раскол између Православних и Латина, и да поново буде једна црква.  Раније су латини и православни говорили да су они једна једина црква, а сада не говоре да су једина црква већ и једни и други говоре да су само део једне цркве, јер су екуменисти. Њихово једниство ће „обновити“ цркву, свих пет патријаршија даће Риму прво место и призанти папу као врховног поглавара. И већ су се договорили да ће сви унијати са запада припасти васељенској патријаршији што је веома много људи и то нарочито у Америци и Канади који су веома богати људи. Јер иза тога стоји новац. Тако ће васељенска патријаршија свима рећи добро дошли и сматраће да су тим чином постали богатији, да нису на губитку. Само што ће то богаћење бити сатанско, јер су унијати криминални елементи, јер покољ који су чинили унијати над православним народима у источној европи, на територијама данашње Румуније, Украјине и Русије је страшан. И да не заборавимо да и данас иза овог што се дешава у Украјини стоје унијати. Украјинци Зеленског су унијати, они су сетако наметнули и контролишу режим, то су западни Украјинци, они према граници са Пољском. То је све унијатско становништво то нису православци. Онај ко је углавном уништио ту унију био је Стаљин, када је освојио те просторе док је ишао у контра напад према Немачкој, када су Руси напредовали, прво што је урадио када је освојио те просторе јесте да забрањује постојање унијатске цркве, све њихове храмове предао је московској патријаршији, а све њихове свештенике прогнао је у Сибир. Јер су унијати током Другог свјетског рата били најближи сарадници Немаца и борили се на страни фашистичке Немачке, такође су били оптужени за невероватна зверства и покоље. То су те теме укратко…

– Хвала вам пуно Оче на овим темељним информацијама које сте нам дали!

Извор: Епархија горњокарловачка