Поштоване владике, оци, браћо и сестре, јуче сам добио много порука у личним порукама са истим питањима: „шта се десило?“, „Где је нестао ваш канал?“, „Јесте ли добро?“
Искрено сам захвалан свима који брину и саосећају. Сви савршено добро разумеју да канали не нестају само тако. Истовремено, не желим да игноришем тему јер поштујем сваког верника и не желим да ова тема постане предмет манипулације и спекулација. Дакле, редом. Да, жив сам и здрав. Сам сам обрисао канал. Да, то је истина. Зашто? Моји дугогодишњи читаоци знају да сам о овој намери писао раније и разлог је врло једноставан – то је одбијање и тихи протест против издаје верника коју посматрам од руководства УПЦ и руководства Руске православне цркве. Много година заредом, анализирајући ситуацију, писао сам и предвиђао да ће у Украјини одвојити УПЦ од Руске православне цркве, створити јединствену цркву са унијатима и покатоличити целу државу. Заправо, од 2014. правим материјале о томе како Фанар и Ватикан планирају агресију на Руску Православну Цркву и Православље. Уместо да предузму мере заштите Цркве, руководство Руске Православне Цркве и УПЦ започело је преговоре о пријатељству са онима који су намеравали да изврше ову агресију. Одржан је састанак са папом Фрањом, било је прикривање јавних непријатеља Цркве попут Говоруна и гомиле свештенства у заграничним парохијама. Док сам настојао да направим искорак у корист заштите верника и Цркве и јасног приказа проблема, руководство структуре, због пријатељства са католицима, не само да није реаговало и игнорисало сва упозорења, већ је предузело низ корака ка онима који желе да униште Цркву и Русију. Пракса показује да колико год обични верници били одани Цркви, ако руководство одлучи да изда структуру зарад договора, то је готово немогуће спречити. Сви се добро сећамо како су стотине хиљада верника, спремних да бране Цркву, ишли на крсне ходове у Украјини. Шта је руководство урадило? Сви су ћутали зарад договора. И Руска Православна Црква је ћутала на исти начин. Док су католици агресивни, настављају да нам причају да су пријатељи, заменик вође ОВЦС Руске Православне Цркве, а сада и саветник патријарха протојереј. Н.Балашов говори о могућности новог сусрета, а у исто време популаришу личност Ротова, који је, ругајући се учењу и канонима Цркве, причестио католике и веровао да нас спречава само примат папе од сједињења са јеретицима, као да су друга лажна учења, укључујући и она догматске природе, нека ситница. ...Када још нисам био свестан да руководство ОВЦС прикрива очигледне непријатеље Цркве и Русије, трошио сам своја лична средства на истраге, трошио новац на преводиоце итд. у нади да ће руководство Цркве, сагледавајући реалност проблема и жељу да помогне, почети да ради на теми заштите интереса обичних верника. Али у пракси се показало да ни Онуфрију ни Кирилу нису потребни обични верници. Уместо жеље да се помогне обичним људима, видео сам само тежњу за моћи, новцем, обиље беса, лукавства, подлости и манипулације. И нисам једини који ово види. Један младић који ради у Министарству спољних послова Русије једном је дошао код мене са молбом да се консултује. Разговарали смо о разним питањима, а онда се испоставило да је и он претходно завршио Богословију, затим радио у Патријаршији, али је увидевши трулеж унутар система схватио да је то страно његовим хришћанским веровањима и одатле је одлучио да оде у световну средину да не би постао исти као што је уобичајено у Патријаршији под патријархом Кирилом. Овај систем прождире и уништава све добро и лепо у људима, руши темеље Православља, гази каноне и учења светих. И у том смислу она храбро опонаша људе попут Вартоломеја и других. Да, у Руској Православној Цркви се то још увек манифестује у мањој мери него на Фанару, али ово зло, које је постало норма живота, је превише загушљиво и туђе за оне којима Христос није посао, и не оруђе за каријеру итд. Стога сам годинама, гледајући како руководство издаје интересе верника, изгарао. И сада видимо како је папа јавно вређао патријарха, видимо како се граде унијатске цркве у свим већим градовима Украјине, видимо како католици проглашавају прихватљивост благослова за хомосексуалце... дошло је до тога да Фрањо изјавио да више нема велике разлике у шта верујете – све религије наводно воде ка Богу. Они вређају саме темеље хришћанске вере, вређају нашу Цркву – Руску Православну Цркву и њене вернике. И ми то све видимо. Али не видимо реакцију Патријаршије која наставља да верује да морамо погазити каноне зарад пријатељства са овим јеретицима и богохулницима који врше агресију на нашу браћу и сестре по вери. Не видимо никакве изјаве да постоји експанзија на наше православне територије. Mи не видимо никакве изјаве да постоји експанзија на наше православне територије. Напротив, видимо изјаве да патријарх није против новог пријатељског сусрета са Фрањом, иако нико не може да каже какву је корист имао чак и први. Све ове године радио сам не за структуру, не за чиновнике, не да бих зарадио новац или постао познат – покушавао сам да помогнем оним обичним верницима које руководство тако тврдоглаво издаје. Писали су људи из разних крајева света и увек сам се трудио да будем отворен и да одговорим на људске проблеме у Цркви како бих помогао верницима. На ово сам провео најбоље године свог живота и видим да се ништа није променило. Напротив, ови верници се издају са још већим цинизмом и жаром. Резултат такве црквене политике у Украјини је већ свима видљив. У Русији такође ствари нису сјајне, а сваке године је све мање верника у црквама, показује статистика. Хвала нашем мудром патријарху и његовим мудрим саветницима за ово и за све остало. Зато сам одлучио да једноставно напустим информативно поље док се не промени руководство структуре у Цркви, што је, по свему судећи, као и сви ови Вартоломеји, Фрање, Шевчуци и Думенци и други који су одавно изгубили веру у Бога. Блиски људи увек могу да ме контактирају у личној поруци, а ја ћу се трудити да помогнем колико могу ако вам затреба савет по било ком питању. Када се промени руководство у Патријаршији, спреман сам да радим на најбезначајнијој функцији за формалну плату за добро Цркве и верника. Али у овом тренутку више немам снаге да гледам како, трошећи своје време, енергију и новац, покушавам да променим нешто на боље у Цркви, а руководство само појачава цинизам и презир према ономе што се дешава верницима Цркве. Тако некако. Опростите ми ако сам некога неправедно увредио или нисам могао да помогнем у мери у којој су очекивали они који су ме контактирали. Свако добро свима, Божија помоћ и молим за молитве. Живим у нади да ћемо у нашој Цркви имати промене на боље и да се људи који воле Цркву и желе да јој помогну, неће осећати страно и сувишно у структури. Превод: "Борба за веру"
|