Орао је летео високо, уживао у лепоти света и мислио: „Ја прелећем велике просторе и видим долине и планине, мора и реке, ливаде и шуме; видим многе животиње и птице; видим градове и села и како људи живе; а ето, сеоски петао не зна ништа осим свог дворишта, где види само мало људи и стоке. Одлетећу до њега и казаћу му о животу света.”

Долетео је орао на кров једне сеоске куће и видео, како петао храбро и весело хода међу својим кокошкама, и помислио је: „Значи, он је срећан својом судбином, али ипак ћу му рећи, шта ја знам. И орао је почео да говори петлу о лепоти и богатству света. У почетку је петао слушао са пажњом, али ништа није разумео. Орао, видећи да петао ништа не разуме, растужи се, и постало му је тешко да разговара са петлом; а петао, не схватајући шта орао говори, би му досадно, и постало му је тешко да слуша орла. Али сваки од њих је остао задовољан својом судбином.

Тако бива, кад учени човек говори са неученим, али још више, кад духовни говори са недуховним. Духовни је сличан орлу, а недуховни је сличан петлу; ум духовнога даноноћно се поучава у закону Господњем и молитвом усходи ка Богу, ум недуховнога је везан за земљу или заузет је мислима земаљским. Душа духовнога наслађује се миром, а душа недуховнога остаје празна и расејана. Духовни као орао лети у висину, и душом осећа Бога, и види цео свет, иако се моли у тами ноћној, а недуховни се наслађује или сујетом (празном славом), или богатством, или тражи плотска задовољства. И кад се духовни сусреће недуховним, онда је за обоје досадно и тешко општење (разговор).

Јеромонах отац И. ми је причао, да је код нас у Крумици један схимонах почео да умире и не може да умре. Кажу му: „Ниси исповедио своје грехе и зато не умиреш. Он каже: „Два пута сам се исповедио, али мислим да ми греси нису опроштени, и хоћу да се исповедим код игумана Макарија. По његовој жељи тако су и учинили Из манастира је дошао игуман Макарије и исповедио схимонаха, и тада је овај спокојно и у миру скончао.

Јеромонах отац И. је питао мене, зашто је то тако, и ја сам му одговорио да, иако се он исповедао, али код њега није било вере да су му греси опроштени, и по његовом духовном расположењу, то јест по његовом неверју, тако је и било. Него ми морамо имати јаку веру, да је све у нашој Цркви установљено Духом Светим, и тада по вери својој човек добија благодат од Господа.

Млади монах

Благодарим Ти, Господе, што си ми данас послао раба Твога, младог монаха, чије ћу име сакрити да не би он пао од сујете (празне славе) и да се не обесцени тада његов свети живот, да не изгуби цену. Тај млади монах је у разговору по љубави рекао мени, да он за тридесет година свог живота никад никога није увредио. Ја сам погледао у њега, и душа моја се смирила у прах пред њим. Од детињства је његова душа заволела Бога, и он духом созерцавајући Господа (сагледавајући), није смео никога да увреди, и за то је Господ сачувао њега од грехова. Ето, због таквих људи, мислим, Господ чува свет, јер они су тако пријатни Богу, и Бог увек слуша Своје смирене рабе и свима нама бива добро на њихове молитве. Благодарим Ти, Господе, што си ми показао Твога раба. И колико је још светих, које ми не можемо знати, али душа чује долазак светих и мења се у смирењу Духа Христовога. Дух Божији живи у светима, и душа осећа долазак Његов.

О, Господе, дај да сви људи буду подобни овом младом монаху. Цео свет би се украшавао славом, јер би благодат Божија живела обилно у свету. Дух Свети даје души да позна љубав Божију и љубав према човеку. Дух Свети учи душу кроткости и смирењу, и она је спокојна у Богу, и заборавља све горчине овога света, јер Дух Свети теши њу. Душе светих окушају (доживљавају) Духа Светога још на земљи. То и јесте Царство Божије, које је унутра у нама, како говори Господ.

„Ако ти говориш или пишеш о Богу, онда се моли и проси од Господа помоћ и уразумљење, и Господ ће теби (садејствовати) помагати и уразумљивати. И ако је у теби недоумица, онда направи три наклона и кажи: „Господе, Ти видиш, Милостиви, да је душа моја у недоумици и ја се бојим да не згрешим. Уразуми ме, Господе“. И Господ ће те свакако уразумити, јер Он је веома близак нама. А ако ти посумњаш, онда нећеш добити оно што просиш. Тако је Господ рекао Петру: маловерни, зашто си посумњао? (Матеј 14:31), кад је он почео да се дави у таласима. Тако и душа, кад посумња, почиње да се дави у лошим мислима. Господе, дај нам потпуну веру у Тебе Духом Светим.”

„Коме није дато да поучава, а он поучава, тај вређа величину Божију".

„Има људи, па чак и великих, који, кад дођу у недоумицу, не питају Господа; али треба право говорити: „Господе, ја сам грешан човек и не разумем како треба, него Ти, Милостиви, уразуми ме како треба поступити". И милостиви Господ не жели да наша душа буде смућена (збуњена) од врага, и указује, шта треба чинити и шта не чинити“.

„Кад ми много знамо, онда ћемо благодарити Господу за дато знање. Али само знање није довољно; треба да у души буду плодови Духа Светога, макар мало зрно, које ће у своје време порасти и донети обилан плод.

Ја пишем, и лако ми је да пишем, јер душа моја зна Господа. Али боље је молити се нерасејано, јер молитве су драгоценије од свега. Међутим, душа нема снаге да се непрестано усрдно моли, и зато јој треба давати одмор од молитвеног труда; тада се може читати, или размишљати, или писати о Богу. Коме како указује Господ. Добро је поучавати се у закону Господњем дан и ноћ. Тада душа налази мир у Богу, и Господ обухвата сву душу, за коју нема ничега осим Бога. Кад је душа у Богу, онда је свет потпуно заборављен и душа созерцава Бога (сагледава). А у друго време Господ покреће душу Својом благодаћу да се моли за цео свет, а понекад и за само једног човека. Кад и како хоће Господ. Али да би видели тајне Божије, морамо усрдно просити од Господа смирени дух, и тада ми познајемо њих (тајне Божије) Духом Светим“.

„Знај, да кад се догоди беда народу, и душа заплаче пред Богом за тај народ, онда ће тај народ бити помилован. Ради тога се Дух Свети дотакао душе и дао јој молитву за људе, да би они били помиловани. Тако милостиви Господ љуби Своје створење. Можда ће неко помислити: како ја да се молим за цео свет, кад не могу да се молим за себе самога? Али тако говоре они, који нису познали да Господ слуша наше молитве и прима их. Моли се просто као дете, и Господ ће услишити твоју молитву, јер Господ наш је толико милостиви Отац, да ми то не можемо ни разумети, ни замислити, и само Дух Свети открива нам Његову велику љубав. Ко љуби страдалне људе у невољи, томе Господ даје пламену молитву за људе. Они се моле са сузама за људе, које љубе и за којима тугују, али та туга је угодна Богу. Господ бира молитвенике за цео свет. Кијевском подвижнику Партенију, који је желео да сазна, шта је монашка схима, Божија Матер је рекла: „Схимонах је молитвеник за цео свет.

Из књиге архимандрита Софронија (Сахарова): „Преподобни старац Силуан Атонски“, 2007.