Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић Химнописац Антоније Марковић Добротом и љубазношћу господина Стојана Вујичића, директора Музеја Српске православне цркве у Сентандреји, Мађарска, мој син др Предраг Матејић и ја смо имали прилике да 1984. године снимимо све словенске и многе грчке рукописе, као и старе штампане књиге које се налазе у том музеју. Том приликом снимили смо и два рукописа у којима се налазе оригинални химнографски састави непознатог, или бар веома мало познатог химнописца Антонија Марковића.
Податци о Антонију Марковићу до којих смо дошли налазе се у записима у рукописима, означеним у нашем инвентрау као СОЧ 211 (ГР. 28) и у рукопису ГР 52 (Грабовачки Летопис). У рукопису ГР 28, у доњој маргини на листу Ia налази се потпис Антонија Марковића. У истом рукопису, на листу Ib име Антонија је исписано четири пута полууставом, и једном потпис "Антонии Марковић" курсивом. У рукопису ГР 52, на страницама 101-102, налази се докуменат о постављењу Јулијана Чокорова за игумана манастира Грабовца (у Мађарској). Докуменат носи датум 13 децембар 1865. На крају документа се налазе потписи више особа, а међу њима и "Антонии Маркович јеромонах, епископски капелан и сосједник конзисториални". У истом рукопису, ГР 52, на страницама 106-107 налази се извештај о смрти игумана Јулијана Чокорова и о постављењу Антонија Марковића за администратора тога манастира. На страници 123 истог рукописа помиње се Антоније Марковић као игуман манастира Грабовца. На страници 127 истог рукописа, налази се запис од 8 августа 1883 који бележи да је Антоније Марковић игуман манастира Грабовца. На листу 90б рукописа ГР 28, који садржи Антонијеве оригиналне Службе неким српским светитељима, као и службу мученику Михајлу, за кога не знамо да ли је био Србин, Антоније Марковић оставља податке о себи као химнописцу у колофону који дајемо у српском преводу: Смирени Антоније монах, постриженик у Срему, у време свога младалачког доба овим се бавио, што је наставио и као ђакон и као јеромонах у Шишатовцу и у Сентандреји где је био послужитељ Архијерејског дома, а такође као игуман у манастиру Грабовцу, из љубави према српским светитељима, сачинио им је Службе ради своје душевне радости. Молим вас благочестиви читаоци ако нађете нешто што је смислом непријатно или можда православљу противно, исправите то а не осудите овога у свему православног и истински благочестивог писца.Заиста, тако нешто није намерно писано, али ако и буде нечег, то је ради недовољног знања. Ради тога молим вас Бога ради исправите, тако вам Господ био милостив. Амин. Како нам је познато да је Антоније Марковић био игуман манастира Грабовца од 1886 године, може се закључити да је Службу мученику Михајлу, као и Службе српским светитељима које се налазе у рукопису ГР 28 писао у то време. Иначе, рукопис ГР 28 је уствари скуп неколико по садржини и по добу настанка различитих рукописа. Најстарији рукопис, повезан заједно са Антонијевим рукописом, је Читуља из 1759 године. У рукопису ГР 28, у доњим маргинама на листовима 21а-22а, исписано је курсивом: "Сија книга глаголема Правило њеких С(ве)тих Сербских во обшчем минеи не имушчим". Тако су службе које је саставио Антоније Марковић уствари ДОПУНА СРБЉАКУ. Рукопис ГР 28 је по свој прилици аутограф Антонија Марковића, што не изгледа да је случај са рукописом ГР 35. Рукопис ГР 35 садржи препис Атнонијеве Службе преносу моштију св. Стевана Штиљановића, са врло незнатним текстолошким разликама у односу на исту Службу садржану у рукопису ГР 28. Да су Службе српским светитељима, као и мученику Михајлу, оригинални састави Антонија означено је и од самог аутора, који то означава напоменама "Антониево," "Антониа Монаха," "Антониа Јеромонаха," "Того же," како поред скоро свих стихира, тако и у насловима Служби. Антоније је саставио службе следећим светитељима: 1. Мученику Михајлу Црноризцу ( Мај 23 / Јуни 5); 2. Преподобни Јоаникије Девически ( Јули 17 / Јули 30); 3. Свети Сава, Арсеније и Максим (Новембар 4 / Новембар 17); 4. Сви српски светитељи заједно (без датума); 5. Краљ Драгутин (Теоктист), (Март 22 / Април 4); 6. Пренос моштију св. Стевана Штиљановића (Август 17 / Август 30). Ову последњу службу садржи и рукопис ГР 35. Датуми светковања како су назначени у рукопису. Поред целих служби горепоменутим светитељима, у истима су дописани: 1. Тропар и кондак светима Симеону и Сави на крају службе мученику Михајлу; 2. Тропар светом Стефану Штиљановићу на крају службе светоме Јоаникију Девичкоме; 3.Кондак и тропар преносу моштију светог Стефана Штиљановића на крају службе српским светима Сави, Арсенију и Максиму; 4. Тропар и кондак светом Петру Цетињском на крају службе свима српским светитељима; 5. Тропар и кондак светима Кирилу и Методију на крају службе преноса моштију светога Стефана Штиљановића. Канон светом мученику Михајлу садржи акростих који гласи: "Слављу тја мучениче Христов Михаиле." Канон у служби свима српским светитељима садржи азбучни акростих (словенска азбука), само недостаје стихира која би почињала словом "у". Посебно је успешан акростих канона у служби преноса моштију светог Стефана Штиљановића, где почетна слова стихира дају акростих "Антониа монаха приими свјате малое сие от сердца пјение," а скуп првих речи богородичних даје акростих: Все упование мое на тја возлагају м(а)ти Божија сохрани мја под кровом твоим". Антоније Марковић је неоспорно талентован химнописац, добро упознат са црквеним песништвом и правилима по којима се оно пише. Он у својим химнама не одступа од такозваног "химнографског канона", али многе стихире садрже искрено лирске елементе. Није нам на овом месту могуће да цитирамо већи број црквених песама које је Антоније Марковић написао и тиме покажемо његово химографско мајсторство. Ограничићемо се на једну стихиру из службе краљу Драгутину (Теоктисту) и једне из службе преноса моштију светог Стефана Штиљановића. Обе стихире дајемо у српском преводу: Зашто се запажа толики метеж међу велможама, зашто се окупља скуп архијереја? Пожуримо, браћо, да видмо шта се тамо ради! Преславни Драгутин се у потпуности мења: власи стриже, царску одећу одлаже, скида са себе старог трулежног човека и облачи се у новог и нетрулежног. У истини дивно чудо и велика промена: на крају свог живота одбацује власт, славу и моћ. Данас и име мења и уместо Драгутина краља појављује се монах Теоктист и духом у насеља светих улази и радује се и моли се за свој народ. У сујети дани моји и године прођоше, јер сласти овога света заслепише очи душе моје, и пролазна лепота запуши уши срца мога. Ходао сам стазом која ме одводи од мог спасења и удаљује од Бога мојега. Угађајући своме срцу прогневио сам Милостивог, и већ сам се приближио огњеној Геени и видим дно ада. Ко ће ме сада повратити, ко ли ће ме на пут спасења упутити, ко ли ће ме Богу мојему привести. Знам , Дјево Пречиста, која си осењењем Вишњега родила, да си ти милостива настав- ница заблуделих. Пред тебе падам, Мајко Божија, теби се молим, Владичице моја: ти ме заблуделог обрати и усмери ме на пут покајања. Даруј ми уздахе и сузе да њима оперем све грехе своје и очишћен , имајући тебе као добру заштитницу, добијем милост Сина твога, Христа Бога мојега, и да радујући се, запевам: радуј се сигурно спасење оних који теби прибегавају, О Безгрешна! Било би идеално ако би се указала прилика да се сва химнографска дела Антонија Марковића објаве у једној књизи. Његове службе српским светитељима би биле уметнички остварена допуна Србљаку, и обогаћење српске књижевности религиозно-уметничком црквеном поезијом Србина који у Мађарској прославља српске светитеље и на тај начин доприноси очувању Српства у туђини. Колумбус, Охајо |