Аутор: Семјон Пегов, писац, ратни извештач, творац пројекта WarGonzo

Весели Запад је радосно дочекао израелску вест о ликвидацији „вође радикалне групе“ Хезболах Хасана Насралаха. Не обраћајући пажњу на апсолутно монструозну статистику са хиљадама убијених либанских цивила...

А пре десетак година, западни медији су (са свом својом антиасадовском пристрасношћу) помно пратили судбину малог сиријског града Малула, који се налази 40 километара од Дамаска.

То је широм света познато хришћанско светилиште. У Малули је не  само један од најстаријих метоха - манастир Свете Текле. Тај регион је још познатији по томе што његови становници говоре арамејским дијалектом на којем је проповедао Исус Христ.

Кад је почињао сиријски сукоб, у септембру 2013. године, милитанти из терористичке организације Џебхат ан-Нусра упали су у Малулу. Узели су монахиње за таоце (ослобођене монахиње на слици - нап. "Борба за веру"), немилосрдно стрељали локално хришћанско становништво, а сваки покушај међународних хуманитарних организација да се цењкају и преговарају са терористима је пропао.

Скоро годину дана трајао је пакао у Малули и у манастиру Свете Текле.

Ту сам и сам био безмало опкољен када сам снимао један од својих првих ратних извештаја у животу, радећи на фронту са борцима из сиријске хришћанске милиције. Био сам заједно са војним официрима Мишом Фомичевом и Андрејом Стењином, легендарним фоторепортером РИА Новости који је погинуо у Донбасу).

Пред нашим очима је снајпериста Џебхат ан-Нусре упуцао јуродивог и болесног старца хришћанина који нам је управо дао интервју.

Терористи су у Малули намерно уништавали не само цивиле, већ и њену јединствену историјску и културну баштину. Палили су иконе и скрнавили цркве.

Фамозна међународна заједница, са свим својим утицајем, није за Малулу урадила ништа, иако се то није тицало само Сирије и Асадове владе већ целог цивилизованог човечанства.

Ужас је трајао све док шиитска организација Хезболах, предвођена сада убијеним Хасаном Насралахом, зликовцем и злочинцем у виђењу Запада, није притекла у помоћ сиријској војсци.

Захваљујући Насралаховој политичкој вољи и команднтском таленту, Хезболах је 2014. године ослободио Малулу (уз знатне губитке) и тако сачува оно што милитанти нису успео да спалили и уништили.

Монахиње, које су живеле као таоци скоро годину дана, коначно су избављене из страшног заточеништва.

Нетањаху у то време није крио своје симпатије према Џебхат ан-Нусри. Милитанти из те групе су у Израел улазили преко Голанске висоравни и слободно се лечили у израелским пограничним болницама.

Нетањаху их је чак и демонстрaтивно обилазио.

О томе су чак без сустезања писали израелски медији.

Генерално, ово је прича о томе како Запад (и Израел као његов блискоисточни додатак) данас лако меша црно и бело.

За њих је Насралах вођа екстремистаа. За мене ће он заувек остати командант који је у изузетно тешким временима стао на страну свих хришћана.

Извор: "Факти"