Постоји занимљива прича о познатом грчком свештенику. Једном му је пришао један комуниста са аргументом да нема разлике између комунизма и хришћанства. Кажу да и једни и други проповедају слободу, једнакост, братство и социјалну правду.

Свештеник је био кротке нарави, добро је познавао Христову науку и рекао је да ипак постоји разлика, која се многима чини мала.

Комуниста га је питао, која је разлика?

Свештеник је рекао да хришћанство каже вернику: „Зашто ти имаш, а неко други нема? Иди му дај!" Овај захтев је тешко разумети, а још теже га је следити. Али хришћанство захтева управо такав однос према ближњем.

Комунизам нуди својим присталицама:

„Зашто да неко други има, а ти да немаш? Иди, отми му то!” А ово је много лакше разумети и урадити. А класни приступ је управо то.

Уљанов-Лењин је на III Сверуском конгресу Совјета заправо рекао ово: „Пљачкамо плен“ - на основу свог класног револуционарног приступа. Дакле, постоји иста разлика између хришћанства и револуције, хришћанске и револуционарне правде, као и између пљачке и милосрђа.

Између ове две максиме – насилно „ограбите плен“ или добровољно „поклоните оно што сте зарадили“, у ствари, простире се територија људских односа, од револуционарног зла леве крајности до десне ивице традиције хришћанске доброте.