Колико је важно и спасоносно држати отачка предања, о томе говори Апостол Павле у посланици: „Јер сте чули моје житије некад у јудејству, како сам премного гонио Цркву Божију и рушио је, и напредовао сам у јудејству више од многих вршњака мојих у роду мојем, будући одвише ревнитељ отачких мојих предања“ (Гал.1:13-14).

Обрати пажњу на ово: „будући превише ревнитељ отачких мојих предања“. А у Делима Апостолским пише како је Павле говорио Јеврејима: „Ја сам човек Јудејац, рођен у Тарсу Киликијском, а васпитан у овом граду код ногу Гамалиилових, научен тачно по отачком закону, ревнитељ будући Божији као што сте ви сви данас. Ја овај пут (хришћански) гоних до смрти, везујући и предајући у тамницу (хришћане) и људе и жене... И догоди се мени, кад сам ишао и приближавао се к Дамаску око подне, одједном са неба обасја светлост велика око мене. И падох на земљу и чух глас, који ми говори: Савле, Савле, зашто Ме гониш? А ја одговорих: ко си (Ти), Господе? Тада ми (Он) рече: Ја Сам Исус Назарећанин, Кога ти гониш“ (Дап.22:3-8).

На питање: због чега се Господ јавио Свом непријатељу Савлу? - на то сам Апостол одговара: зато што сам био „превише ревнитељ отачких мојих предања“. А под „отачка моја предања“ Апостол подразумева живо предање многих живих учитеља, јер Апостол је био ученик Гамалиила, као што сам каже. Па ако се Господ јавио Свом непријатељу, зато што је Савле био ревнитељ живог предања, онда се може јавити и свакоме од нас, ако смо ми прави ревнитељи живог Предања. Јер ако смо ревнитељи живог Предања, онда се свети Оци моле Богу за нас и по молитвама светих Отаца може Бог да се јави и нама, само не исто као Апостолу, него другачије и мање приметно.

Пред доласком Христа Спаситеља најјаче живо предање било је фарисејско и Апостол је био „превише ревнитељ“ тог живог предања. А код нас је најјаче богомољачко Предање, које и сада држе понеки манастири, јер је било много светих богомољаца на челу са владиком Николајем, и ми немамо друго живо предањо и све друго је јеретичко филозофирање. Преподобни Амвросије Оптински говори, да сама реч јерес потиче од грчке речи аирео, тј. ерео, што значи: одабирам, као што говори Апостол: „По тачнијој јереси (избору) наше вере живљах (као) фарисеј“. Сваки јеретик бира из Светог Писма и светих Отаца изреке и помоћу њих изграђује своје јеретичке беседе, а живо Предање он не држи и по томе се познаје да је јеретик.

Најтеже ће бити у последње време, кад готово да неће бити живог светог Предања, и зато ће бити тешко за спасење, јер готово да неће бити живих Светаца и примера за подражавање. А то је ово време као што и сами видимо.

Богомољачко Предање јесте свето

А за доказ, да богомољачко Предање јесте свето и да Бог помаже и чува Своје проповеднике, имамо књиге и записе светог владике Николаја, предратне мисионаре. Довољно је да наведемо дело владике Николаја „Богомољачки покрет, Православна хришћанска заједница, бр. 4. 1935. стр. 8-10, Богомољачки протоколи, трећа седница.“

-Ђакон Теофил сабрат манастира Жиче: Благословите да испричам случај који је мене побудио да оставим свет и одем у манастир. Путовао један мисионар преко планине. Успут му се придружи некакав младић и отпочне разговор. Упита младић мисионара да ли има код себе какво оружје. „Имам, у овом џепу револвер, и покаже крст, а у овом другом муницију“,  и покаже Свето Писмо. „То је моје поуздано оружје“. Мисионар ништа није сумњао у тог младића. Онда се сврате у једну путну механу и поруче по један чај. Младић је хтео да плати чај за обојицу, али мисионар не пристане него плати сваки своје. Младић посаветује мисионара да преноћи у тој механи, јер, вели, има много друмских разбојника у планини. Мисионар одговори да мора да продужи пут, и крене. Младић се с њим поздрави и остане у механи, говорећи да он не сме на пут због разбојника. Кад је мисионар измакао, онда онај младић преким путем отрчи до друма па се маши за камење да удари мисионара. Али чим дохвати руком камен, рука му се укрути те није могао замахнути. Он узме камен другом руком, али и друга му се ухвати. Уплашен он покуша да се прекрсти, и одмах му се рука пусти. Он опет потом узме камен, али му се рука опет ухвати и укрути. Видећи да не може остварити свој паклени план, тј. убити и опљачкати мисионара, младић се врати у механу. А кафеџија га је добро познавао као разбојника, па му викне кафеџија: „Ти си, разбојниче, сигурно убио оног доброг човека?“ Одговори младић: „Хтео сам, али нисам могао“, и исприча шта се догодило. Но кафеџија му није поверовао. После месец дана врати се мисионар истим путем и сврати у механу. Кафеџија се веома зачуди кад га виде и узвикну: „Зар си ти жив?“ И исприча кафеџија о оном младићу. Ето, браћо, тај догађај уверио је мене у силу блискога Бога који чува праведника, а кажњава злотвора. Пошто сам добро проверио овај догађај, тако да ни мало сумње није остало, ја сам се решио да сав свој живот посветим Господу Богу. То ме је довело у манастир. Опростите и благословите.