Помаже Бог.

Већ тридесетак па и више година траје увођење, на мала врата у живот наше помесне Цркве, којекаквих новотарија, по разним питањима-по питању Богослужења, по питању односа према причешћивању, по питању јереси римокатолицизма... Углавном нам ти ветрови дувају са новокалендарских профанариотских страна  тј. уводе их у нашу Цркву епископи, монаси па чак и мирјани на један прилично агресиван начин.

 У последње време имамо праву пропаганду о томе да пост није услов за причешћивање и то са највиших инстанци Цркве, патријарха, епископа, игумана али и од појединих мирјана преко јутјуб канала. Нарочито је  потребно бити опрезан према јутјуб каналу "Агиорит Агиорит" који је под плаштом борбе против вакцинисања у време короне стекао поверење одређеног броја верних, да би затим, почео да агитује за новотарску праксу сваколитургијског причешћивања без потребне припреме и то на један јако агресиван начин, вређајући, етикетирајући, спинујући тј. погрешно тумачећи Каноне и речи Светих Отаца, истовремено не дозвољавајући тј. бришући у коментарима све аргументе противне својим ставовима.

Пошто је и  "Агиорит" својевремено својатао речи бл. поч. патр. Павла а пошто је патр. Павле био и грчки ђак, да видимо какве је заиста ставове по питању поста пред причешћивање имао патр.Павле.

Препоручујем свима да полако, са пажњом и више пута прочитају цео текст. 

Навешћу и прокоментарисаћу само поједине делове из текста-одговора патр. Павла под називом КАКО ТРЕБА ПОСТИТИ ПРЕД ПРИЧЕШЋИВАЊЕ који је објављен у књизи I Да нам буду јаснија нека питања наше вере.

КАКО ТРЕБА ПОСТИТИ ПРЕД ПРИЧЕШЋИВАЊЕ

   Коментар:

Прво, сам наслов нам говори о обавези поста пред причешћивање тј. не оставља нам ту могућност да можемо а не морамо постити када се припремамо за причешћивање.Значи, није питање дали постити већ како постити! 

(даље иду цитати из патријарховог текста) 

Још у Старом завету, преко Мојсија, Господ наређује пост као уредбу вечну:" И ово нека вам буде вечна уредба:десети дан седмога месеца смиравајте душе своје... (3 Мојс. 16,29,23,27,32).Израз          " смиравање" (према Даничићу" мучење") душа означава пост.

"Но важније од свега реченог је то-како вели Свети Василије Велики-што је Господ, оснаживши постом ради нас примљено тело, примио у њему на Себе нападе ђавола, учећи нас да се постом снажимо и да се привикнемо на подвиге у искушењима".

"Према 15.канону свештеномученика Светог Петра Александријског(+311 г.) постимо " у среду због саветовања Јудеја о издаји Господа, а у петак због Његовог страдања за нас". Пост средом и петком потврђује и канон  69.Светих апостола".

Коментар:

Ово је битно знати и нагласити, због става да пост средом и петком није и не може бити сврстан и довољан као припрема за причешћивање.Пост средом и петком је заповеђен из горе наведених разлога. 

(даље иду цитати) 

Врло рано  Црква је налагала пост као средство за исправку од греха....

"Једном речју-вели Свети Василије Велики-пост је све Свете руководио у животу по Богу..."

Под сухоједењем треба разумети  "једење једанпут на дан у девети час, без уља и вина..."

По православном схватању... у посту се разликује виши и нижи ступањ. Највиши ступањ је неједење дан-два, како је одређено за почетак Великог поста и Велики петак. За остале за строги, у правом смислу пост, сматра се узимање посне хране, без уља, једанпут дневно. Одредба да се уз пост може јести двапут, нпр. суботом и недељом, већ значи разрешење поста...

И црквенословенски штампани Типик вели да кад се уз пост једе двапут, разуме се посно "пост не бивајет".

Коментар:

Овде су врло интересантне фусноте 22 и поготово 23, јер је ту објашњено који пост је забрањен у Канону који забрањује пост суботом сем једне, Велике. Наравно, суботом сем Велике Суботе је забрањен  пост неједења одн. сухоједења, тако да верни који суботом једу два или три пута на води нису постили суботом онако како је забрањено.Стога, тврдње новотараца да се суботом, сем Велике не сме постити на води(мора на уљу) су нетачне. 

(овде би можда могле да дођу те фусноте, али због дужине текста нисам их ставио, ко хоће, може да прочита цео текст са све фуснотама)

(даље цитати) 

Свети Василије ... вели.... :Ми смо ослабили од греха, излечићемо се покајањем. А покајање је без поста недејствено.

Свети Јован Златоусти: "Чувши о посту немојте се препасти од њега. Он је страшан не нама, него демонима".

Телесни и духовни пост. 

У Новозаветној Цркви Свети Оци такође наглашавају да права вредност поста није само у уздржању од хране, него у помоћи коју он пружа духовном узрастању, одсецању злих навика и стицању врлина.

Духовни пост је циљ, те је стога важнији а телесни, који је средство али зато не без важности! 

Очистивши тако своју душу од прљавштине греха и украсивши је украсом врлина, ми се удостојавамо највећег дара Божјег у овом свету-примања самог Господа у Светој Тајни причешћа. У овом Свети Јован Златоусти види особити разлог за установу поста:"Раније су многи приступали Светим Тајнама без расуђивања, како било...

Приметивши штету која долази од небрижљивог поступка, Оци одреде четрдесет дана поста... да би сви ми, очистивши се пажљиво у ове дане молитвама, постом, свеноћним бдењем, сузама, на тај начин приступили с чистом савешћу, колико је то могуће".

Фуснота 46:

Понесени жељом да се што пре врати у праксу старе Цркве о причешћивању свију верних на свакој Литургији, неки иду тако далеко да установу поста пред причешћем проглашавају ђавољим проналаском да се причешће онемогући.

Фуснота 46:

Свети Симеон Солунски:

Ако хоће и други пут(да се причесте) изван Четрдесетница(четири годишња поста), седам или најмање пет(дана) да слушају службу у цркви, или да је читају у својим кућама. А у нужди нека посте три дана само   припремивши се исповешћу.

Свети Никодим Светогорац у тумачењу 13.канона VI васељенског сабора, каже да је пред причешће потребно постити најмање три дана, "а који могу пре тога постити и целу седмицу добро чине".

У фусноти 61 опет патријарх Павле наводи преп. Никодима Светогорца и наглашава да је реч о припреми за причешће изван времена одређених постова тј. за време мрса.

Коментар:

Мислим да су веома важни ови наводи Св. Симеона Солунског и Светог Никодима Светогорца. Спиновањем новотараца се стиче утисак да је у грчкој Цркви одувек био обичај честог сваколитургијског причешћивања(ван постова) без нужне припреме. Из наведеног се види да то није истина и да су и у грчкој Цркви владала иста или слична правила као и у нашој Цркви. 

(Закључак)

Писмено правило о томе да је верни и ван поста кад жели да се причести дужан да, поред других припрема, пости седам дана.

Типик гл. 32; Учитељноје извјестије, О подајанији, пријатији, храњенији же и поклоњенији божествених таин

  У 32. глави Типикона јерусалимске Свете Лавре Саве Освећеног, који је Свети Сава унео у Номоканон број 228, јасно је дато упутство како се припремати за Свето причешће: „Када се ко хоће причестити Светим Христовим Тајнама, треба да се уздржава сву седмицу, да од понедељка пребива у посту и молитви и трезвености, савршеној све време, и тада са страхом и великим страхопоштовањем да прими Пречисте Тајне.“

Од понедељка да буде у посту и молитви и потпуној сабраности.

228. правило Номоканона при Великом требнику одређује: "Они који правилно живе и посте средом и петком преко године, треба да се причесте пречистим тајнама. На Васкрс, Божић, празник Светих апостола и Богородице, ако ове постове држе и ако нису под забраном.

Коментар:

Примећујемо да правило Номоканона не говори о сваколитургијском причешћивању, без потребне припреме.

Фуснота 54а:

О три дана поста пред причешће говори се у апокрифном спису о 12 петака:

Сијеже свето отци прозрјевше Духом Светим, тако повељеше сабљусти је постом по 3 дни и тако улучити причастије и с ним радујуште се станем одеснују самого Христа...

Можда је тај термин дошао... из старе византијске војничке праксе да војска пред битку пости три дана, једући суву храну по заласку сунца, и тако припремљена приступи причешћу.

Цео текст патријарха Павла може се прочитати на следећем линку:

https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasnija-

р. Б. Немања