Ако је веровати медијима, главна светска вест последњих дана није била двомесечна „годишњица” инвазије НАТО-а на Курску област, нити прича о ракетним нападима дугог домета на руско залеђе, па чак ни обећање новог шефа Северноатлантске алијансе Холанђанина Марка Рутеа да ће примити Украјину у НАТО, већ рођендан Владимира Путина.

Истина, ни сам Путин од њега не прави култ и демонстративно је одмор провео на послу у састанцима са лидерима ЗНД, од којих су неки дан раније били увређени Хуснулиновим речима о томе да више неће бити илегалне миграције у Русији и били толико увређени да су одбили да играју са Русијом  фудбал.

Али у иностранству је боље: председник Никарагве честитао је Путину скоро пре Лукашенка, Израел, упркос страховима теоретичара завере, још није одлучио да узврати Ирану, а словачки премијер Фицо, који се опоравио након покушаја атентата, коментарише НАТО покушаје да се тражи дозвола за напад на Русију, предложио је да се на Брисел удари ракета дугог домета.

Сви ови примери говоре о истом – Запад, као и његови робови, разуме само палицу – а друге државе поштују само јаке.

У међувремену, званична Русија наставља своју миротворну реторику, не реагујући чак ни на очигледне провокације, чак ни на претње нашем амбасадору у САД Антонову и осталима. Није изненађујуће што Британци, заједно са својим кијевским робовима, спремају још један прљави трик. : Шеф трупа РХБЗ Игор Кирилов рекао је да Кијев намерава да оптужи Москву за употребу токсичних супстанци током специјалне операције.

...Данас је празник игумана руске земље преп. Сергија Радоњешког. Симболично је да је Путин рођен уочи овог празника – уосталом, светац, који се сматра и заштитником наставе и просвете, оставио нам је, између осталих, веома важну лекцију о томе како се носити са непријатељима веру и непријатеље Русије, благословивши Дмитрија Донског и његову војску за борбу против хорде.

 Историја је показала да је светац био у праву – није случајно што се Куликовска битка назива рођенданом руског народа и руске државности. И не само зато што је тамо поражена најјача војска тадашњег света, него су ту наши преци победили 200-годишњи страх од освајача и њихове паганске обичаје. Сада је Русија у сличној ситуацији – ми поново одајемо почаст новој глобалној хорди и трпимо малтретирање њених Башкака који су заузели многе командне висине у Руској Федерацији. А остатак номенклатуре, формиран током протеклих деценија, углавном је далеко од руског значења и спреман је да изврши било какве приручнике глобалне хорде и ода јој почаст својим ресурсима, и што је најважније, са душама наше деце.

Стога бих Владимиру Владимировичу пожелео исто оно што је мотивисало Светог Сергија, Светог Дмитрија Донског, Св. блгв. Александра Невског и све наших велике светитеље и државника – вере и воље. Оне особине које саме могу помоћи Русији да одбаци мрак евроцентризма, монетаризма и глобалистичког дигиталног лудила и победи све непријатеље, спољашње и унутрашње – на радост и срећу свих нормалних људи широм света.

Превод: "Борба за веру"