Питање црквеног календара, а самим тим и датум празновања Васкрса, врло је комплексно питање и јако је мали број врсних познавалаца који могу компетентно писати и говорити на ову тему, која се покушава (гео)политички актелизовати у наше вријеме.
Ипак, Цариградски патријарх Вартоломеј, захваљујући чијој су брзоплетости озбиљно нарушени односи међу Помјесним православним црквама, сада покушава, ни од кога овлаштен, да договори заједнички датум празновања Васкрса са Римокатоличком црквом. Поставља се очигледно питање: У чије име мисли, планира и договара цариградски патријарх Вартоломеј? Да ли у своје лично име или у име патријаршије на чијем је челу? Или се, не дај Боже, толико осмјелио да говори у име цјелокупног православног свијета?! Ако је ријеч о овом посљедњем, онда ћемо, опет, ничим изазвани, имати беспотребне подјеле, што није први пут када је ријеч о садашњем поглавару Цариградске патријаршије. Јер, да би се о неком питању, било којем, разговарало са представницима Римокатоличке цркве, претходно је потребно имати апсолутно јединство унутар Православне цркве, а њега, по овом али и по многим другим питањима, одавно нема. Онај који је суштински међусобно испосвађао Помјесне православне цркве, сада би творио јединство између Православне и Римокатоличке цркве, а да притом није ни тражио ни добио сагласност свих поглавара осталих Православних цркава. Зато је питање заједничког календара, о којем се све чешће говори у јавности, осуђено на неуспјех. Православна црква почива на истини Јеванђеља Христовог, на догмама које суштински одређују наше исповједање вјере али и на предању које нас вјековима обогаћује. Традиција није суштина наше вјере, али без традиције наша вјера губи облик по којој је препознајемо. Зато је важно сачувати оно што нам је остало од Отаца, јер ако данас пристанемо да мијењамо календар, сутра ћемо рукополагати жене, прекосутра укинути пост… Данашња ратом разорена Украјина најбољи је примјер духовног посрнућа одређеног дијела неканонске јерархије, која се дрзнула, на примјер, да празновање Божића помјери 13 дана раније, тако да дио православних Украјинаца Божић празнује на дан када га никад нису празновали. И шта су тиме добили? Једно велико ништа. Треба бити опрезан, мудар и вјеран ономе што смо добили у духовно насљеђе. Ако пристанемо да нам се откине прст, сутра ћемо изгубити шаку. Останимо своји, вјерни Богу и Јеванђељу Христовом, па таман и главом платили. https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/ |