„Многи се недостојно причешћују, и због тога су код вас многи немоћни и болесни, и доста их је умрло“ (1Кор.11:30) Кад хришћани читају Нови Завет обично многе догађаје и речи Јеванђеља они не примењују на данашњу Цркву, јер верују да је сада боље стање у Цркви и да многи догађаји описани у Јеванђељу нису примењиви на данашњу Цркву. Али није тако, јер преподобни Дамаскин наводи речи Соломонове: „Ништа ново под сунцем“, и додаје: „Једино Ново под сунцем јесте Богочовек Исус Христос“.
Осим тога, по пророчанствима Јеванђеља и светих Отаца сада је време Апокалипсе и сада је најгоре стање у свету, у народу и у Цркви. Јеванђеље вели: „Уђите на уска врата: јер су широка врата и широк пут, који воде у погибељ, и многи су који иду њиме; пошто су уска врата и тесан пут, који води у живот, и мало их има, који налазе њега“ (Мт.7:13-14). Тако је за ондашње време речено: многи иду широким путем у погибију; а за данашње време могли би рећи: готово сви иду широким путем у погибију. Тако је за ондашње време речено: и мало их има, који" иду уским путем у живот; а за данашње време могли би рећи: готово да нема таквих, који иду уским путем у живот. Апостол Павле говори о причешћивању: „Многи се недостојно причешћују, и због тога су код вас многи немоћни и болесни, и доста их је умрло“ (1Кор.11:30). За данашње време би могли рећи: готово сви се недостојно причешћују, и зато готово сви су немоћни и болесни, и доста их је умрло. Јер данас је много горе стање у Цркви, него у оно време. У Делима Апостолским је речено: „Али устаде архијереј и сви који су са њим, сушта јерес садукејска, и напунише се зависти, и дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи притвор“ (Дап.5:17-18). Речено је: архијереј и сви који су са њим, сушта јерес садукејска, а ми у Јеванђељу видимо да Господ нигде не помиње садукеје, а кога Бог не помиње, за Бога тај је мртав. И супротно, Господ много пута помиње фарисеје, па иако им прети и понижава их ради покајања, ипак за Бога они нису потпуно мртви, него су негде између живота и смрти. Речено је: сушта јерес садукејска- то су биле ондашње старешине Цркве, а тако су и данашње старешине Цркве - сушта јерес садукејска. И то ћемо доказати кад упознамо учење садукејско по Делима Апостолским како тамо описују разлику између фарисеја и садукеја, и говоре: „Знајући Павле, да је један део садукеја, а други фарисеја, повика у синедриону: људи браћо, ја сам фарисеј, (и) син фарисејев: за наду и за васкрсење мртвих мени се суди. А ово кад он рече, наста расправа између садукеја и фарисеја, и раздели се народ. Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа; а фарисеји исповедају и једно и друго“ (Дап.23:6-8). Ето, зашто су садукеји мртви за Бога, зато што су говорили „да нема васкрсења, ни анђела, ни духа“, а данашњи садукеји лицемерно говоре, да има све то, али то је код њих само у машти, јер данашњи садукеји не доживљавају васкрсење и анђеле и духове, него само маштају о томе. А зашто не доживљавају, него само маштају? Зато што они верују да се већ спашавају и њима не треба покајања, и зато они не раде на свом покајању и спасењу, и зато њима и не треба помоћ Анђела и Светаца, и зато и не добијају ту помоћ. Јер ко ради на свом покајању и спасењу, тај је син Божији као што говори апостол Павле: „Кога љуби Господ, тога и васпитава (прутом): и бије свакога сина, кога прима“ (Јевр.12:6). А то значи: кога Бог не васпитава, за Бога тај је мртав. Ево једног примера из Хиландарског синаксара – за 7 март: Слово о затворнику, коме је открио Бог о људима, који примају дарове Био је неки манастир славан и имао је монахе, који добро служе Богу, међу којима је био и затворник, који је имао чисто житије од младости. Јер се уклонио од житејских сласти, и затворио је себе у уској келији, и усрдно је служио Богу, и челичио је тело своје да буде тврдо и жилаво, удручавајући тело своје постом и молитвама и бдењем, и са многим сузама се молио Богу, најпре о спасењу душе своје, а потом и о властима, и о свим хришћанима, и о миру целога света. И није имао никакво земаљско богатство, ни злато, ни сребро, ни друге ствари, него се обукао у једну врећу, и примао је мало сна на рогозини, (вежбајући се) упражњавајући себе у псалмима и песмама, и према Богу је имао сву своју мисао. А на потребу свог тела примао је храну на време и хранио се од руке келијника. А што је Бог слао кроз хришћане братији у манастир: злато и сребро, или храну, или вино, од тога ништа није никад узимао. А једног дана старешина града ушао је у манастир да учини милостињу, и давао је свима по сребрник. Па дошао је и код затворника носећи златник, и молио је старца да га узме. И постидео се старац од честног мужа и узео је златник и положио га у чпаг. А затим је свршио своје каноне и уставне молитве и легао је на рогозину, хотећи да прими мало сна. И тада се нашао у иступљењу, боље рећи, у виђењу; и нашао се на пољу, а оно пуно трња. И видео је неког страшног младића, како је дошао и све монахе тог манастира, међу којима је био и затворник, све их је принуђавао говорећи: „Жањите трње“. Дошао је и код затворника и рекао: „Опаши се и жањи трње“. А затворник није хтео и одбијао је. И рече њему Анђео: „Немаш изговора, унајмио си се јуче са свим монасима, по сребрник сте узели од оног христољупца; а ово је дело дела његових, па зато приступи и жањи“. Тада се затворник пробудио од сна, и размислио о виђењу. Послао је келијника и призвао старешину града, који му је дао милостињу, и молио га да узме натраг пару, коју му је дао. А он је одбијао, говорећи: „Имај, оче, себи или дај је коме хоћеш“. А старац рече: „Нећу да жањем трње туђих грехова, јер ни трње својих грехова не могу да истребим“, - и бацио је пару, и затворио прозорче. А тај муж, кад је видео ово, још више је почео да чини милостињу, помињући писаније, како рече: милостињама и вером чисте се греси. Закључак Од свих монаха у том манастиру само је затворник заиста радио на свом покајању и спасењу и само њему јавио се анђео и опоменуо га да не узима без потребе новац ни од кога, што значи да је само он био жив, а остали монаси су били негде између живота и смрти, да тако кажемо, јер њима се анђео није јавио. Данашњи епископи, свештеници и многи монаси, узимају новац од јеретика, безбожника, мафијаша и содомита, и тако они не раде на свом покајању и спасењу, па никоме од њих анђео се не јавља и не опомиње их да не узимају новац од свакога. Према томе, они су као садукеји и за Бога они су мртви. У Откровењу Господ говори епископу Лаодикијске Цркве: „Знам твоја дела, да ниси ни хладан ни врућ: о, кад би био хладан или врућ. Тако, пошто си млак, и ниси ни хладан ни врућ, избљуваћу те из уста Својих. Пошто говориш, како богат сам и обогатих се и ништа ми не треба: а не знаш, како си ти јадан и бедан, и сиромашан и слеп и наг... Ја, које год љубим, изобличавам и васпитавам: ревнуј дакле и покај се“ (Откр.3:15-19). Господ је рекао епископу: ако ти не ревнујеш и не покајеш се, избљуваћу те из уста Својих, а то значи: нећу више да те помињем и за Мене ти си мртав. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|