|
Грешни Милоје КАЗИВАЊА Прослов трећем издању ДРАГУЉ ДУХА Ко се никада не осврне на своје претке, никада се неће радовати ни својим потомцима. Едмунд Берк (1729-1797)
Заборавити своје претке значи бити поток без извора, дрво без корена. Кинеска изрека Још су стари народи, у чију се традицију и мудрост столећима с разлогом верује, умовали да се више мудрости може наћи у дивљим брдима неголи код ма којег судије. Томе уче и свете хришћанске књиге, ризнице Божанске премудрости и духовни аманет човечанству, из чијих вечних истина израстају, ево, већ трећа Казивања грешног Милоја - Богу у славу, прецима у част, потомцима у аманет. Из благодатне српске земље, из њене блиставе прошлости и неизвесне будућности грешни Милоје (1949), син Светолика и Југославе, зналачки тка приче које човека држе у нади и обуздавају у греху, опомињући на грешну људску природу и живот пун кушњи које треба издржати на путу у Вечност. Небески надахнут, творац Казивања се са Вером, Надом и Љубављу осврће ка прецима Стевановићима, потомцима Стевановим, исписујући дирљиву и топлу, а надасве поучну породичну историју из које избија моћна светлост давних времена. Јер, овакви драгуљи духа не настају случајно, преко ноћи, већ расту и сазревају зрно по зрно и преносе с колена на колено онима који тек долазе. Неке од mux тренутака би да заустави... За незаборав. И за љубав понеком од многих које је волео. Заогрнути чистим образом, преци Милојеви беху вредни, радишни и поштени земљоделци везани за Бога, дух и веру, са животном филозофијом утемељеном на искуству тегобних сељачких послова и дана - да никада кроз своју капију не унесу ништа туђе, што нису „одзно'или". Ова богонадахнута књига, израсла из завичајних и предачких корена и чврсто ослоњена на њихова стабла и изданке, описује унутрашњи пут преумљења и духовно узрастање грешног Милоја, нудећи одговоре на вечна питања о човековом путу од Земље ка Небу. На том путу са безброј посртања и усправљања, као неугасло огњиште најдубље мудрости и спасоносна котва у узбурканој реци живота достојанствено стоји Милојево јато - кћери Катарина, Марија и супруга Нада, у чију част својој фирми даје назив „КМН". Може бити и: К - крст, М - молитва, Н -небо. Стога душеполезна Казивања о патријархалној, обичајној, традиционално-православној побожности зраче духовним сјајем и животним поукама које уђоше у бројне домове и дотакоше срца многих, те у пажљивом уху одзвањају као својеврсна литургија необичне мисаоне дубине. За неуморног боготражитеља и казивача Милоја, који међу родбином, кумовима и пријатељима мисионари овим драгоценим породичним Јеванђељем, подигавши себи, својим прецима и потомцима непропадљив храм за Вечност, будућност не може бити изгубљена. Мр Маријана МАТОВИЋ На дан Cвemux Козме u Дамјана - Врачеве, 14. новембра лета Господњег 2009. у Чачку +++ HA УВОРУ ДА ТИ КАЖЕМ, РОДЕ Радуј се, младићу, за младости своје, и нека me весели срце твоје док си млад, и ходи куда me срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће me за све mo Бог извести на суд... Али, опомињи се творца својега у младости својој прије него дођу дани зли и приспију године [...] јер човјек иде у кућу своју вјечну [...] Прије него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се виједро на извору и сломи се точак на студенцу, и врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати к Богу, који га је дао (Свето писмо, Књига проповједникова 11. 9; 12. 1, 5, 6, 7). Елем, беше нараштај један на размеђу епоха. Нараштај који је стасавао уз жижалицу и огњиште над којим су висиле вериге. Крај тог огњишта се преносило предање. Мудрост. Поуке. Са оца на сина. Са ђеда на унуке. Многе лекције су ту, уз пуцкетање ватре, научене, па и она најважнија: Бога се бој, и заповјести његове држи, јер то је све човјеку. Јер ћe свако дјело Бог изнијети на суд и сваку тајну, била добра или зла (Књига проповједникова 12.13,14). Рек'о би' ти коју о том нараштају који се радовао свитању, који се будио појем петлова и славуја, који је пио воду из студенца, расо испод голубарца и водњику од такиша, који је димио посјек над прочевљем, који је носио тежинове кошуље и сукнене чакшире, који je y мочилима киселио конопље, који је трлио тежину, који је ткао и бјелио платно, који је прео и препред'о рудицу и балучио ћилиме, који је тес'о јапију за винске и ракијске судове, који је крчио и зиратио комад по комад оранице отимајући је од аврика, који је смочио кад руча, који je o себе носио марду из дућана, који се радовао прелима, мобама, комишањима, који је притрчавао да помогне комшији вријећи или вијати, млатити пасуљ или податресати шљиве, газити блато за циглу или испаручити пријесеке 'очи нове жетве, који је правио кострутне вреће, покровце и бисаге, који је враћао сабијену меру, који је биљежио на рабош, који је подоштрав'о прошће и удар'о поплет, којије подиз'о грађевине граничеве ил' стржеве, који је риљ'о и сподиз'о винограде, залам'о им заперке, и прск'о и' плавим каменом, који је пазио да пласку не до'вати роса, да орлушина не насрне на пиљеж, који је удар'о клечке и брњушке да свиње не провале у потачкан усев, који је печалбио пођекад надницом ил' ђутурице, који ти је теп'о да би исказ'о љубав говорећи: рђицо једна, који ти је с' душе дарив'о најљепши залогај, који је 'ћери учио да поштују чељад у новом дому ђе ће се зародити, па су оне то чиниле обраћајући се тамошњој ђеци са сејица, милоцвеће, ђешо, бралица, делица... Исприч'о би' ти неку о том нараштају који се чудом чудио кад је 'лектрика почела да с' уводи... да се калдрме џаде... да се праве нужници у кућама... да свира радијо... да с' уносе неки бучуци у собе у које народ гледа рек'о би нема паметнија посла... Који се пречудити није мог'о што се изгустира ралица и саковац... што зарастоше у непрођију стазе преко Криваје и Перета... што се крдисаше црношљиве и рануше... што се не чу'е ларма ђечкадије... што не бучу бикови по торовима... што не блеје овце по утринама... што се не држи пос'... што гробља почеше утањати у бујад и немар... што се сагуби стид од људи и стра' од Бога... О том нараштају, са којим увиру вековни обичаји, 'оћу да ти прозборим коју, роде мој. Вође на увору. Да и' тувиш. Да им се не сатари траг. И да о њима причаш онима што ти неће веровати. Или те неће чути. Бог зна. Можда смо мено узвионули. Можда смо заборавили оно што нисмо смели. Ни требали. Можда смо се понијели к'о они у време Нојево. А може бити да нам је зинула ала ко онима у Вавилону, у време оно. А почеле су и будалаштине неке по Њу Орлеансу. Па неки Егзити... Па ђавоимана Мадона хули усред престонице земље Србаља... Ене ти и у трубачку престоницу почели да увлаче бестиђе. А неки су почели и гробља наша да скрнаве. Ни праху отаца наших мира не дају. А онамо, у Браничеву, оргија пир вештица... Будибогснама. Ет', реко' да ти прозборим коју. Да не заборавиш. Ако имаш времена да ме чујеш, роде. He да ти тај мобилни... He да ти тај интернет... Ђе ћеш ме чути кад возиш двеста на сат... 'Оћу да ти довикнем к'о она мајка што је викала, кад су им отимали и у јаничаре одводили ђецу: „Илија, Илија... не заборави..." Ко да је слутила, веселница, да ће они да зајашу пет стотина година. Ал' и то је прошло. Проћи ће и ово. Чу'еш кад ти кажем! Зато, к'о велим, да ти довикнем: Није злато све што сија! He једе се све што лети! Чувај се, сине, да те не превари време! Јел' све се мења. Сад се не носи одело од тежине и сукна. Сад се не носи веш у поток на кошуљари, нити се пере пракљачом. Сад се не пече 'леб у црепуљи нити колач на ринглама. Сад се не иде на хаџилук пешице данима. Сад се не пишу писма која се завршавају речима: „Вита јела зелен бор, чекам брзи одговор." Па ти одговор дође вришко. He баш ове и оне, но оне онамо неђеље. Све се променило. Ал' двоје је остало исто: Он. Сведржитељ. Отац наш небески. Бог наш. Он је исти. И пут до Њега. До Њега се не стиже авионом. Ни електроником. Тај пут је ост'о исти. Њега се држи, роде мој. Да со не обљутави. Да не залуташ. Да не тумараш по бездану. Да се не крџумаш по безверју. Да се не потуцаш по безнађу. Да се не сторњаш у бешчашће. У чемер. У јад. У немилосрђе. У празнословље. У среброљубље. У бестиђе... Да се не сломаташ у бездушје. Да се не одљудиш. Да не обагриш. Да ти не оскрнаве светиње. Да те не преведу жедна преко воде... Toг пута се држи јер ћеш тако посадити дрво добро. A оно ће родити род добар. По плодовима тијем ће те познати они који иза тебе дођу. Извор: Грешни Милоје, Казивања (Треће, измењено и допуњено издање), ЛИО Горњи Милановац, 2010. Приређивач: "Борба за веру" |
