Дух правог Србина не може нико споља да уништи, и да цео свет устане против њега, не може му ништа. Али где су сада прави Срби, где је сада дух српски, где је поштење и стид код Срба, где је сада Српска Црква? И ми видимо, да су сада главни непријатељи унутра у Цркви, да су се у Цркву увукли лажни Срби, који немају поштење и стид, и ми видимо да су у Цркви сада највећи издајници.

+ + +

Дух овога света продрео је много у Србију и једва да нађеш сада дух српски и у Цркви. Зато би морали тачно да одредимо основне особине српског духа, да би могли тачно да препознамо православни српски дух. У време петвековног ропства и после тога кроз многа страдања и искушења Сам Бог и Свеци и Анђели Божији васпитавали су Србе и тако се формирао православни српски дух. Ко год је слушао старе Србе одмах је могао да уочи, да се код Срба највише ценило поштење и стид. Тако је код Срба највећа похвала била кад кажу да је неко поштен и стидљив, и највећа похвала била је кад неко сачува поштење и стид до смрти. Српске мајке су живеле у браку и рађале децу, али су чувале поштење и стид до смрти, и то је било опште познато, па кад виде да неко нема поштења и стида, њему су говорили: „Срам те било, срам да те буде, како те није срамота!“. Ево како богомољци објашњавају српску реч поштење.

Пост – поштење (из Мисионара)

„Дивна је српска реч поштење; та лепа реч постала је од речи пост, т. ј. пошћење – поштење. Није само то пост кад хришћани не једу месо и остала мрсна јела, већ је и то пост кад хришћани воле ближње као себе, а Бога више од себе, кад се не горде, кад се не гневе, кад не вређају никога а чине добро свакоме, кад посте и очима, да не гледају куд не треба, и ушима, да не слушају што не ваља, и рукама посте, кад не раде што не треба, и ногама, кад не иду куд не треба. Ова друга врста поста зове се црквеним језиком духовни пост. Отуда је постала она силна изрека: Од поштења ништа лепше нема. Духовни пост треба стално постити, но не сме се ни телесни изостављати.“

11. 09. 1929, Милутин Тијанић, учитељ.

Српска реч "поштење" у основи има исто значење као црногорска реч чојство, као што је говорио војвода Марко Миљанов: „Јунаштво је када себе браним од другога, а чојство је када другога браним од себе.“ Према томе, и у Србији и у Црној Гори сви Срби имали су у основи исто васпитање. Али сада се искварио српски народ и свуда је непоштење и бестидност, тако да се готово изгубило поштење и стид, тај српски дух.

Јеванђељске основе српског духа

Поштење и стид, те особине српског духа имају јеванђељске основе, тако апостол Павле заповеда: „Мир имајте и светињу са свима, без тога нико неће видети Господа“ (Јевр.12:14). Јер поштење чува мир са свима, и стид чува светињу са свима, а светиња је узвишена чистота, не обична, него узвишена чистота. И тако поштење и стид чисте срце, да би видели Бога, као што говори јеванђеље: „Блажени чисти срцем, јер они ће Бога видети“ (Мт.5:8).

А да би сачували поштење и стид и да би чистим срцем Бога видели, пре свега треба сачувати сва чула и посебно чуло вида. Јер ако не сачувамо чуло вида, ми не можемо да сачувамо себе од гордости и блуда. У Псалтиру је речено о Богу: „Ти (Господе) људе смирене спасаваш и очи гордих смираваш“ (Пс.17:28). То потврђује и Јеванђеље о царинику и фарисеју, где је речено за цариника: „А цариник издалека стојећи, не хтеде ни очију подигнути на небо, него се бијаше у прса своја, говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме“ (Лк.18:13). Исто у Јеванђељу Господ говори: „Сваки, који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио блуд са њом у срцу својем“ (Мт.5:28). Види, није речено: ко погледа на туђу жену, него на сваку жену, тако да је блудни поглед смртоносан и у браку. Зато у старо време кад су се муж и жена састајали, то је било искључиво ноћу без блудних погледа, јер није било тада електрике и осветљења, и тако су стари Срби чували поштење и стид у браку. Јер кроз чуло вида делује ђаво, па ако ђаво има учешће у браку, он има учешће и у деци. И зато види: ако приметиш да нећеш моћи да сачуваш поштење и стид у браку, боље је да изгубиш брак, него српски дух.

Приликом бомбардовања Србије од стране Нато пакта видело се тада да је готово цео Запад нахушкан ђаволом и да хоће да уништи српски род. Међутим, није главни непријатељ споља, него унутра, јер дух овога света продрео у Србију и хоће да уништи православни дух српски, то јест, непоштење и бестидност хоће да униште поштење и стид. Јер дух правог Србина не може нико споља да уништи, и да цео свет устане против њега, не може му ништа. Али где су сада прави Срби, где је сада дух српски, где је поштење и стид код Срба, где је сада Српска Црква? И ми видимо, да су сада главни непријатељи унутра у Цркви, да су се у Цркву увукли лажни Срби, који немају поштење и стид, и ми видимо да су у Цркви сада највећи издајници.