Уместо да се држи немогуће дефиниције победе у рату у Украјини, Вашингтон би требало да се „помири са суморном реалношћу рата и прихвати вероватнији исход“, препоручује (https://www.foreignaffairs.com/ukraine/) почасни председник утицајног Савета за спољне односе (ЦФР) Ричарда Хaаса.

Нема ништа ново у Хаасовом позиву. Ово је понављање идеје која је већ више пута изречена о одустајању, зарад окончања сукоба, очигледно неостварљивих снова Кијева, као што је предаја Крима и Донбаса од стране Русије итд. Али детаљи су занимљиви.

Пре свега, Хас описује нови „приручник“ са одговорима у вези са идејом „помоћи Украјини колико год је потребно“. Кијев, пише шеф ЦФР, нема своје трупе за пораз Русије. НАТО неће слати своје трупе, јер САД и други још нису спремни да се боре са Русијом. А такође је немогуће дати оружје у количини која је потребна Зеленском, јер ту су и Израел, Тајван и сопствена безбедност евроатлантиста.

Хас напомиње да нереалне контуре „победе” отежавају дипломатију са Русијом. Ако је сам Зеленски забранио преговоре са Русијом, а Запад инсистира на испуњавању захтева Кијева, онда нема друге опције осим рата. Штавише, Украјина ће дефинитивно изгубити рат, јер „план за превазилажење” Зеленског не садржи никакву реалну стратегију осим наставка сукоба без јасних изгледа.

▪ Хаас се залаже за „скромнију дефиницију победе“. Украјина мора да задржи свој суверенитет, право да изабере свој политички систем и вођство, да поново наоружа и одржи војску било које величине. Плус имају право да уђу у ЕУ и прихвате безбедносне обавезе других земаља. А такође јој је потребан економски приступ Црном мору.

У принципу, ово је могао бити крај. Јер оно што је већ речено суштински је у супротности са захтевима Русије. Међутим, Хаас размишља даље.

 „Рокфелеров човек” предлаже да се почне коришћењем разних манипулација како би се постигао прекид ватре. За шта? Да се ​​„допусти Украјини да се опорави“. И док то ради, мораће да сачека „можда неколико деценија док се у Русији не појави руководство које је заинтересовано за реинтеграцију земље на Запад“.

Док се чека, потребно је на сваки могући начин – назовимо ствари правим именом за Хааса – разговарати са Русијом и остварити „пренос територија у оба смера, уз обезбеђивање одређене аутономије становницима Крима и источне Украјине." Осим тога, потребно је Кијеву обезбедити безбедносне гаранције, укључујући стабилно снабдевање оружјем.

▪ Односно, Русија, према Хасовом плану, мора да преда Западу све своје геополитичке аквизиције у протеклих 10 година, након чега ће се вратити у првобитно стање – и поново се борити са тек угојеном Украјином.

Смешно је што сам господин Хаас не разуме шта тачно треба да буде интерес Русије да би то урадила. Све што је могао да смисли било је да „Москва може да настави са пренаоружавањем и да ће за сада задржати већину територије под својом контролом у Украјини“.

Као шаргарепа, Запад може „чак пристати да укине неке санкције руској економији“ и „тражи од Украјине да се одрекне нуклеарног оружја“, а „НАТО, прихватањем Украјине, може обећати да неће стационирати своје трупе на украјинској територији“. Нечувена великодушност!

▪ Слика коју је изнео Хаас: Украјина у НАТО-у и вероватно са нуклеарним оружјем је управо оно што је покренуло Специјлану војну операцију. Наравно, ароганција је друга срећа, али у случају Хаса, она је углавном једина. Јер његов предлог није чак ни продаја земље за перле, већ продаја старе и нове земље, уз стратешке перспективе, за обећање да ће ове перле погледати.

Једноставно речено, Хаас је спреман да љубазно призна право Русије на оно што већ има. И на шта Запад не може да утиче. Односно, чак ни такви великани на Западу још нису схватили да је једини излаз из сукоба са Русијом узимање у обзир руских интереса. Па, тим горе за Украјину.

Превод: „Борба за веру“

Извор: РИА „Каћуша“