На једном свештеничком скупу од мене је тражено да одржим предавање окупљеним свештеницима. За тему сам изабрао Наше разнообразје илити ко је крив? Указао сам на постојеће разнообразије изазвано самовољом појединих свештеника. Предавање сам завршио реченицом: Ако надлежни не одлучују шта се сме а шта се не сме, онда свако може да ради шта хоће. На то је присутни епископ дао коментар: Ја сам мислио да се ради о озбиљнијим проблемима!  За њега указано разнообразије и самовољно кројење и прекрајање типика није било озбиљан проблем.

Онда је дошло време када су поједини епископи почели самовољно да уносе разнообразије и одступања од вековне праксе.  Многим верницима, па и мени, то самовољно  наметање ставова појединих епископа је тешко пало. А ових дана још теже ми је било када сам прочитао интервју једног епископа на коме је да у нашој Цркви заведе ред. На питање  шта мисли о новотаријама које се код нас заводе, рекао је да је једна страна крива зато што није те новотарије заводила уз помоћ, односно уз сагласност Архијерејског Сабора. А онда је додао: А грешка друге стране јесте што исувише оштро реагују и стварају нимало мањи проблем од оних првих својом реакцијом која је неоправдана, (подвукао ММ) јер се не ради ни о догматици ни о суштини Литургије.

Тачно! Не ради се ни о догматици ни о суштини Литургије, али се ради о  саблажњивој самовољи појединих епископа и њихових потчињених. Ради се о прихватању протестанске анархије у којој свако одлучује шта, како  и колико ће веровати.  Ради се о одступању од православне саборности и практикује се протестантски индивидуализам.  Вернике зграњава надменост појединих епископа који себе стављају изнад Сабора.  Зграњавају их они који имају неку врсту својих правила о служењу свете литургије. Зграњавају и саблажњавају их они који уклањају иконостасе или у новоподигнутим храмовима их и немају. Зграњавају их епископи који на своју руку укидају пост и исповест као припрему за примање светог причешћа. Зграњавају их они епископи који не причешћују вернике делом агнеца на коме су слова НИ КА, већ честицама извађеним за Пресвету Богородицу, девет чинова, за живе и за преминуле.   Многи верници и не знају да их поједини епископи и свештеници тако причешћују, а да знају вероватно се не би ни причешћивали!  Зграњава их да један епископ који предаје догматику будућим свештеницима, а можда и епископима саблажњава и њих и вернике својим учењем да душа није бесмртна. Зграњава их фаворизовање једног грчког назови иконописца који у нашим светим храмовима црта не иконе него саблажњавајуће и несвете ликове. Чуде се и негодују верници да поред толиких светих отаца, па и наших светих учитеља и просветитеља  Николаја Жичког и Охридског и Јустина Ћелијског неки наши епископи су обожаваоци једног савременог грчког теолога чије је православље доста сумњиво.   

Може се разумети да између појединих  националних православних Цркава могу постојати незнатне недогматске разлике, али се не може прихватити  таква и толика разнообразност у једној истој националној православној Цркви.   Та разнообразност, која је плод гордости и самовоље појединих епископа саблажњава вернике.  Отуда није чудо ако одлучно реагирају на ту самовољу и то разнообразије.