Погледајмо епископе, свештенике, монахе, па и многе мирјане, они имају много светскога у себи и зато се не противе свету и антихристу. И не само што су они светски, него они и Цркву претварају у световну организацију и позориште, и од њих одступа Божија благодат.

+ + +

Негде је авва Јустин рекао: „Сваки свети човек је живо Јеванђеље, зато што он доживљава Јеванђеље и својим животом проповеда га. Јер ако човек не доживљава Јеванђеље, он не може ни да разуме Јеванђеље“.

Ево, како би разумели Господа, Који је рекао: „Нећу још много говорити са вама, јер долази владар овога света, и на мени не налази ништа, (Јн.14:30). То значи ово: долази кнез овога света да тражи светско у човеку и у Мени нема ништа светско. И то значи, да је опасно, ако човек има нешто светско у себи, и да се треба бојати за спасење. А шта је то „светско у себи“, о томе говоре преподобни Оци, јер то су страсти које владају у свету. И апостол Павле говори: „Све ми је дозвољено (у свету), али није све корисно: све ми је дозвољено (у свету), али нећу да нешто влада мноме“ (1Кор.6:12).

На основу тога можемо разумети и друге речи Господње, упућене Апостолима: „Ово вам говорих, да у Мени мир имате. У свету ћете имати невољу: али не бојте се, (јер) Ја победих свет“ (Јн.16:33). А то значи ово: ако ви живите у Мени – имаћете мир, а ако живите у свету – имаћете немир. У свету ћете свакако имати невољу, али не бојте се, јер Ја победих свет, тј. Ја немам ништа светско у Себи и зато Ја победих свет.

Тако можемо разумети и апостола Павла, који говори Коринћанима: „Сваки дан умирем, тако ми ваше похвале, браћо, коју имам у Христу Исусу Господу нашем“ (1Кор.15:31). А како умире, то Апостол објашњава у посланици Галатима, где каже: „Са Христом се разапех; и живим, не више ја, него живи у мени Христос“ (Гал.2:20). А то значи ово: са Христом се разапех и више не живи у мени свет, него живи у мени Христос. Опет Апостол то објашњава у истој посланици: „А мени да не буде (ничим) хвалити се, осим крстом Господа нашег Исуса Христа, којим се разапе мени свет, и ја свету“ (Гал.6:14). А то значи ово: ја се хвалим Крстом Господњим и зато је свет разапет за мене и ја сам разапет за свет, тј. свет је мртав за мене и ја сам мртав за свет.

И сада да видимо, ко је данас у Цркви мртав за свет и ко се не боји света и антихриста и ко може да каже као Господ долази кнез овога света, да тражи светско у човеку, и у мени нема ништа светско? Једва ако нађеш некога без имало светскога у себи, који може да каже тако. Има мањина хришћана, који имају мало светскога у себи и зато противе свету и антихристу. А већина хришћана има много светскога у себи и зато се они боје и не противе свету и антихристу, јер они су по духу светски и њих свет не мрзи, јер они су његови.

 Погледајмо епископе, свештенике, монахе, па и многе мирјане, они имају много светскога у себи и зато се не противе свету и антихристу. И не само што су они светски, него они и Цркву претварају у световну организацију и позориште, и од њих одступа Божија благодат.

 Тако сада готово да нема тога, који може да каже као Господ: „долази кнез овога света“, да тражи светско у човеку „и у мени нема ништа“ светско. И зато данас кад видиш некога, ко се не противи свету и антихристу, било да је епископ , монах, свештеник или мирјанин, чувај се од њега као од ђавола и антихриста.

Беседа изговорена у Недељу 19. По Духовима, 21.10/03.11. лета Господњег 2024.