У различитим деловима света о забрани посећивања друштвених мрежа малолетницима се расправља, па чак и уводи. Дискусије на ову тему нису поштеделе ни Русију. Зашто француски родитељи траже да се ТикТок забрани и шта страни и домаћи стручњаци кажу о опасностима друштвених мрежа по дечје умове?

Аустралија није често на дневном реду глобалних вести, али је предлог да се друштвене мреже забрани за све млађе од 16 година дефинитивно постао једна од тема о којима се највише расправља у светским медијима. „Друштвени медији штете нашој деци“, рекао је премијер Ентони Албанез.

О одредбама пројекта ће се тек разговарати, али, наводно, планирају да забрана буде тотална, односно да деца неће моћи да приступе друштвеној мрежи чак ни уз сагласност родитеља. Истовремено, забрана се неће односити на ону децу која су већ отворила налоге.

И саме друштвене мреже биће дужне да прате примену закона, а пре свега Инстаграм* и Фејсбук*, који су забрањени у Русији, X у власништву Илона Маска (раније Твитер, блокиран у Русији) и кинески ТикТок. Још нема консензуса око Јутјуба, али се и он сматра кандидатом за забрану.

Разлози за овакав став су очигледни: прво, на друштвеним мрежама се објављује превише информација, укључујући и оне које могу негативно утицати на крхке умове. Друго, развој зависности од Интернета, када особа не може да живи ни минут без свог паметног телефона. Треће, коришћење друштвених мрежа за различите облике малтретирања деце, а то малтретирање може довести до најтрагичнијих последица.

Тако је Француска сада постала поприште колективне правне битке против ТикТока. Седам француских породица ујединило се и поднело тужбу против платформе, која је окривљена за недаће које су се догодиле њиховим најмилијима. Говоримо о томе да су две тинејџерке, Мари и Шарлиз, извршиле самоубиство са 15 година, још четири су покушале да изврше самоубиство, једна је постала жртва анорексије

– а све се то догодило не без директног утицаја ТикТока, тврде тужиоци.

Према адвокату мадам Лаура Бутрон-Мармион, „ТикТоков алгоритам погоршава стрес, стварајући психолошку отуђеност у којој прелазак на акцију постаје конкретан и могућ“. Тако су, на пример, на самој платформи пронађени видео снимци који говоре о лековима који се могу користити за одузимање живота. Међутим, када се упознају са конкретним околностима онога што се догодило, постављају се питања не само о ТикТоку.

Тако је 15-годишња Шарлиз живела у Ници и студирала на приватном колеџу, где је постала жртва школског насиља. Развила је страх од школе и депресију. Покушали су да је лече лековима и хоспитализовали, али је упркос томе три пута покушала себи да одузме живот, чиме је на крају постигла свој циљ.

Друга жртва, Мари, такође је постала предмет исмевања својих другова из разреда, али због вишка килограма - и све се завршило трагедијом. Чини се да се у почетку није радило о ТикТоку, већ о људима који су нашли лаку жртву, те је било потребно променити школу или прећи на облик образовања који минимализује комуникацију са токсичним окружењем.

Процес против ТикТока је тек на самом почетку, а пошто је француско правосуђе рођена сестра француске бирократије, мало је вероватно да ће бити брз. У овом случају пажњу привлачи неколико карактеристика: окривљени је изабрао кинеску платформу, за коју Европска унија већ дуго покушава да пронађе контролу. Даље, иако адвокатица помиње „недостатак умерености” на делу платформе, она истовремено позива на пооштравање постојећег законодавства...

Крајем октобра власти у Норвешкој су саопштиле да планирају да подигну старосну границу за коришћење друштвених мрежа са 13 на 15 година. Мали, али значајан детаљ: показало се да више од половине деветогодишњих Норвежана користи друштвене мреже, иако у правилима ТикТока, на пример, стоји да можете да га користите тек са 13 година.

Како је рекао норвешки премијер, у битку су укључене „значајне снаге“ са „велике технолошке“ стране, „и у таквим случајевима је потребна политичка воља“. Министар за породична питања (постоји у Норвешкој) Хјерси Топе изјавио је да „родитељи нису у стању да се сами боре против интернет гиганата. Зато захтевамо строже законе.”

„И даље неће успети“, рекао је Данијел Енгес, директор Центра за студије дигиталних медија на Технолошком универзитету у Квинсленду (Аустралија), када су га новинари питали за мишљење о предстојећем аустралијском закону. – Контролисање активности на Интернету је невероватно тешко. Покушај владе да спроведе забране занемарује чињеницу да је потребан прилагођен приступ интернет писмености и рад уз одговарајућу употребу дигиталне технологије."

Наставница Универзитета Свинбурн Белинда Барнет, напротив, изјаснила се у прилог закону, међутим, одмах резервисавши да мало ко дели њен став. На пример, професорка Лиса Мекгиверн је истакла да би дете требало да користи само рачунар старијег рођака или нечији телефон да заобиђе било какву забрану, а камоли нешто попут ВПН-а. Његово коришћење „ће омогућити да убеди систем да се налазите на месту где не важе аустралијска ограничења и моћи ћете лако да креирате налог.

Још у пролеће је група француских стручњака, коју су наручиле власти, изнела свој закључак о томе у ком узрасту је препоручљиво да деца уопште користе друштвене мреже и паметне телефоне. Према мишљењу стручњака, до треће године не би требало да буде никаквих геџета.

Према француским стручњацима, боље је да дете не користи паметни телефон пре школе у ​​нижим разредима, паметни телефони су непожељни, јер ометају учење;

Од 11. године, нека буде, можете дати паметни телефон „без приступа интернету“, што ће бити довољно да назначите своје присуство ван куће и одржавате контакт са родитељима. Од 15. године деци се може пустити у „етичке друштвене мреже, као што су Мастодонт или Блуески“, а од 18. ТикТок и друге дигиталне „џунгле“ су коначно дозвољене (по речима председника Макрона).

Судећи по спомињању не најпопуларнијих друштвених мрежа, иза документа не стоје само стручњаци за здравље деце, већ и лобистички кругови, што изазива сумњу у његово право значење. Нема сумње да децу треба заштитити од неких аспеката Интернета, преко којих криминалци могу да намаме малолетнике у криминалне активности, терористичке групе или деструктивне заједнице.

Ово питање је покренуто и у Русији: комесарка за права детета у Татарстану Ирина Волинец послала је још прошле зиме Државној думи предлог да се забрани приступ друштвеним мрежама млађим од 14 година, а од 14 до 18 године да то дозволи само уз сагласност родитеља. А почетком новембра постало је познато да се у Русији развија закон о забрани друштвених мрежа за децу. Овај посао спроводи међуфракцијска посланичка група у Државној думи под вођством Петра Толстоја заједно са Патријаршијском комисијом.

Коментаришући ову иницијативу, директорка Лиге безбедног интернета Екатерина Мизулина рекла је да је „технички та идеја тренутно неостварива“. „Постоји више разлога за то“, пише Мизулина. – Први је да је најмање половина сајтова страних, који већ нису у складу са захтевима закона. Ако су оптерећени новим обавезама, тешко да ће их обављати. Друго је како одредити ко користи гаџет? Мама, тата, бака или дете?

Медицински психолог Владислава Ушакова сматра да је потребно обратити пажњу не на друштвене мреже као такве, већ на њихов садржај и благовремено блокирати садржаје штетне за децу. Међутим, систем за блокирање нелегалног и штетног интернет садржаја у Русији већ функционише ефикасно.

У совјетско време, на постерима бројних филмова јасно је писало: „Забрањено деци млађој од 16 година. И ако су једни ову примедбу схватили озбиљно, за друге је таква напомена значила, прво, да ће филм свакако бити занимљивији од осталих, а ако јесте, свакако треба да се упустите у то. Коришћено је све – одећа родитеља, познаство деце са продавцем карата, придруживање великим групама гледалаца, где су неки од вршњака били старији од 16 година и, ако се нешто десило, одвлачили су пажњу.

А такође – у адолесценцији је такво понашање било нешто као изазов и начин да се афирмише: гле, забрањујеш ми, али ја ћу ипак проћи. Дакле, забрана је једна страна питања. Натерати живе људе да се придржавају забране може бити много проблематичније, чак и ако се то ради у најбољим намерама. Још нема одговора на питање како технички спровести забрану приступа деци друштвеним мрежама, ни у Норвешкој ни у Аустралији.

Превод: „Борба за веру“

Извор: https://vz.ru/world/