На челу Цркве дошли новотарци, који су почели да привлаче људе ка свету, екуменизму и глобализму, и самим тим они одвлаче људе од Бога. Очигледно они не служе Христу, него антихристу, и ко год слуша новотарце и иде за њима, тај не прихвата правду Божију и тај се приклања антихристу и овом свету, који у злу лежи и иде у пропаст.

+ + +

У Добротољубљу су прво поуке препободног Антонија Великог, и тамо стоји: „Неко други је питао преп. Антонија: „Шта да радим да бих угодио Богу“? Свети Антоније му је одговорио: „Куда год идеш, увек имај Бога пред очима; ма шта да радиш, имај потврду у Светом Писму; и не напуштај брзо место на коме живиш. Сачувај ове три заповести и спашћеш се“.

Преп. Антоније заповеда: шта год радиш, (за то) имај потврду у Светом Писму. Јер ми морамо да доживљавамо Свето Писмо да би га разумели. Тако у три јеванђеља Господ говори са заклетвом амин, јер по светим Оцима амин је заклетва: „Амин кажем вам, да има неких, који овде стоје, који неће окусити смрти, док не виде Сина Човечијега како долази у царству Својем“ (Мт.16:28).

„Амин кажем вам, да имају неки, који овде стоје, који неће окусити смрти, док не виде царство Божије како долази у сили“ (Мк.9:1).

„И говорим вам заиста: имају неки, који овде стоје, који неће окусити смрти, док не виде царство Божије“ (Лк.9:27).

Раније је било доста светих, који су доживљавали Царство Божије, а данас нема ни једнога, или ако има, они су скривени од света. А како ми да доживљавамо Царство Божије још на земљи? Апостол Павле то објашњава: „Царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме“ (Рим.14:17). Апостол је имао Духа Светога и доживљавао је Царство Божије у себи и он то говори из искуства да би и ми доживљавали Царство Божије у себи. Прво је Апостол рекао правда, па затим мир и радост у Духу Светоме, и из тога следи, да ако ми немамо правду, онда немамо ни мир и радост у Духу Светоме. И то нам указује зашто ми немамо мир и радост у Духу Светоме. То је зато што смо неправедни у суђењу и расуђивању. И због тога је Господ забранио нама да судимо и заповедио је: „Не судите, да вам се не суди“, јер ако ви немате „мир и радост у Духу Светоме“, то значи да сте неправедни у суђењу и расуђивању и зато је боље за вас да избегавате суђење. И због тога Господ говори: „А зашто видиш трун, који је у оку брата твога, а брвно (неправду), које је у оку твојем, не примећујеш?... Лицемере, извади прво брвно (неправду) из ока твога, и тада ћеш видети да извадиш трун из ока брата твога“ (Мт.7:3-5).

И ово би морали да доживимо, што Господ говори апостолима: „Мир вам остављам, мир Свој дајем вам: не дајем (га) Ја вама, као што свет даје. Да се не смућује срце ваше, нити да се плаши“ (Јн.14:27).

Разлика између правде Божије и правде земаљске

У петој глави јеванђеља по Матеју Господ је укратко објаснио каква је разлика између правде Божије и правде земаљске: „Кажем вам, да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско. Чули сте, како је речено старима: не убиј; јер ко год убије, винован је суду. А Ја вам кажем, да сваки, који се гневи на брата свога сујетно, винован је суду... Чули сте, како је речено старима: не чини прељубу. А Ја вам кажем, да сваки, који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио блуд са њом у срцу својем... И речено је, да ко год отпусти жену своју, да јој да књигу распусну. А Ја вам кажем, да сваки, који отпусти жену своју, осим разлога блудног, наводи је да чини прељубу; и који пуштеницу узме, чини прељубу. Опет сте чули, како је речено старима: не преступај заклетву, него испуњавај Господу заклетве своје. А Ја вам кажем да се не кунете никако... Него да буде ваша реч: да, да; (и) не, не; а што је више од тога, од лукавога је. Чули сте, да је речено: око за око, и зуб за зуб. А Ја вам кажем, да се не противите злу: него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други... Чули сте, да је речено: љуби ближњега свога, и ненавиди непријатеља свога. А Ја вам кажем: љубите непријатеље ваше, благосиљајте оне, који вас проклињу, чините добро онима, који вас ненавиде, и молите се (Богу) за оне, који вас искушавају и изгоне вас; тако да будете синови Оца вашега, Који је на небесима: јер Он сунцем Својим сија и на зле и на добре, и дажди и на праведне и на неправедне... Будите дакле ви савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт.5:20-48).

Зашто је то правда Божија: да не мрзимо непријатеље наше, који нас проклињу и мрзе и искушавају и изгоне нас (из света)? Зато што непријатељи, кад нас изгоне из света, они нас гоне ка Богу и Божијем царству. Јер ако нас они не би изгонили из света ми би постали пријатељи свету и непријатељи Богу као што говори апостол Јаков: „Прељубници и прељубнице, не знате ли, да пријатељство овога света јесте непријатељство Богу? јер ко хоће да буде пријатељ свету, непријатељ Божији постаје“ (Јак.4:4). Тако да непријатељи, који нас одвајају од света и терају ка Богу, они нам нису непријатељи, него су нам заправо пријатељи. И супротно, Господ је рекао: „Непријатељи човеку су домаћи његови“ (Мт.10:36), јер ако нас рођаци одвлаче од Бога и привлаче ка свету, они нам нису пријатељи, него су нам заправо непријатељи. Управо због тога Бог је Србе одвојио од земаљског царства – да би их привукао ка небеском Царству, као што говори свети цар Лазар у народној песми, и то је правда Божија и правду су Срби прихватили и били су пет векова у ропству ради небеског Царства. Том правдом су Бог и Свеци и Анђели Божији васпитавали и спашавали Србе у време ропства па све до овог последњег времена, кад су на челу Цркве дошли новотарци, који су почели да привлаче људе ка свету, екуменизму и глобализму, и самим тим они одвлаче људе од Бога. Скоро сви епископи и свештеници, па и многи монаси, сви они су пријатељи свету и непријатељи су Богу, као што говори апостол Јаков. И док Бог одвлачи људе од света, они насупрот привлаче људе ка свету, екуменизму и глобализму, и све иде ка глобализму у свету и глобализму у вери. И коме они служе? Очигледно они не служе Христу, него антихристу, и ко год слуша новотарце и иде за њима, тај не прихвата правду Божију и тај се приклања антихристу и овом свету, који у злу лежи и иде у пропаст.