Медији и руски званичници расправљају о причи „Њујорк тајмса“ да је Бајден, одлазећи у шуму (укључујући и у буквалном смислу), коначно одобрио употребу ракета дугог домета АТАКСМС у позадинским деловима Русије.

Истовремено, амерички званичници нису потврдили ову информацију, па су је потврдили, Немац Шолц је, за сваки случај, појаснио да Немачка неће дати свој далекометни „Таурус“ Украјини, а шведска влада је, за сваки случај, већ дели брошуре својим грађанима о томе како да преживе у нуклеарном рату.

Све ово, заједно са чудним једночасовним разговором Путина и „хроме патке“ Шолца, даје повода да се ово што се дешава оцени као снажан ПР напад са циљем да се испита наша реакција, или чак уцена. Истовремено, Atacms и њихови британски и француски аналози (Storm Shadow и SCALP) су већ дуже време на територији Украјине, а непријатељ их активно користи на Криму и у другим нашим регионима. Дакле, једино је питање опсег примене и "пуњење" - који могу бити различити. Што, заправо, може бити предмет даљих уцена руског руководства. На крају крајева, Американцима и Британцима је корисно да испровоцирају Русију да тактичким нуклеарним оружјем нападне мете у Украјини – од тога неће патити ни САД, ни Енглеска, ни Израел. Једино што их је до сада држало од таквог сценарија јесте страх да ће Русија ипак узвратити и ударити не Украјину, већ дрско англосаксонско лице. Истина, руске власти до сада нису дале разлога да мисле да су заиста спремне да „иду даље од застава“ које су поставили глобалисти (пета колона у руској влади покушава са добрим разлогом): извиђачки авиони НАТО-а и даље лете преко Црног мора, а мостови преко Дњепра и даље стоје, а трговина са земљама НАТО-а не престаје, а лука у Одеси само повећава трговински промет, а чак ни Набиулина и њени другови још увек нису замољени да оду са својим стварима.

Ко би у таквој ситуацији поверовао да је Русија способна да „полуди“ и да, као одговор на нуклеарну провокацију тактичким нуклеарним оружјем, неће ударити периферију Кијева – већ ће, на пример, ударити „Посејдоном“ обале „Магловитог Албиона“ (Велика Британија) или Хаифе?

Одговор је очигледан. Наше власти настављају да брундају о међународним нормама, иако је у стварности Запад већ прекршио све што је могао, укључујући и тзв. МТЦР „Режим контроле ракетне технологије“, који забрањује испоруку беспилотних система за испоруку нуклеарног оружја трећим земљама на удаљености већој од 300 километара.

 Исту ствар – наиме, потребу да покажете зубе – треба урадити и са унутрашњим мигрантским окупаторима, који су последњих недеља подивљали: премлаћивање полицајаца, организовање флеш мобова са позивима да се „убијају Руси“, пребијање руске деце пред камерама у школама. Време биљоједа и локалних одзива је прошло – дивљаци поштују само силу, а држава је, ако жели да опстане, дужна да је употреби. Свака таква провокација треба да повуче не само законска ограничења, већ и потпуне забране, визни режим и, нужно, масовно насилно чишћење и депортацију странаца од стране читавих дијаспора – само тада ће они који остану остати мотивисани да се самостално обрачунају са криминалцима у њиховој средини. Историја показује да неопирање злу силом само умножава невоље, а да се велико насиље може спречити само благовремено нанетим малим насиљем над непријатељима. Русија није у позицији да дозволи себи либералну безубост у односу на окупаторе, како спољашње, тако и унутрашње.

Превод: "Борба за веру"

Извор: https://katyusha.org/reakcziya/reakcziya