header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Како су се бесови уселили у наш руски (и српски) језик Штампај Е-пошта
уторак, 19 новембар 2024

 По благослову владике Инокентија (Ванијаминова) (26.08.1797. – 31.03.1879.) даном током његовог подвижничког живота ми се старамо да штампамо сва издања на руском језику, јер тај језик који се сада назива „руским“ је, по својој суштини, богоборачки језик. Јер после извршеног преврата 1917. године, бољшевици су специјално спровели реформу чији је циљ био угуратибеса (демона, ђавола, непоменика), како је говорио владика Инокентије, у руски језик.

   Тако је, од када су богоборци избацили из руског језика нека "неважна" слова, по њиховом свесном сатанском мишљењу, - реч бес, која се писала помоћу слова -е (јат) и са Ъ (тврдим знаком), на крају почела да се без препрека, неприметно, стапа са различитим речима, захваљујући лукаво уграђеним правилима безбожника у наш језик.

    И тако су се појавили скривени предлози-префикси: бес -, ис -, рас -, вас -, који званично изгледа да не постоје, али је, у ствари, њима напуњен сав наш језик. Јер је било прописано да се префикси пишу управо овако: без-, из-, раз-, ваз (вазнесење на пр.) - , када се пишу заједно са речима које почињу са безвучним сугласницима (п, к, т, ћ, ш, с, ф, х, ц, ч). Тако су се појавили у нашем, раније светом, језику демони који су “јаки” (бессилни = бес – демон а „сильный“ на руском значи јак), или “страшни” (бес-страшни = бес – демон а „страшный“, исто као у српском – страшни) , или “поштени”: бес-честный = бес демон а „честный“ на руском значи поштени), у општем “свесни=  бес – демон а „словесный“ на руском значи свестан).  И сви су почели да њих, нечисте, хвале и уздижу.

Само демона грешних и мрских није било, јер демони се не кају и зато су пре звучних (б, г, д, ђ, ж, з, џ) сугласника, слуге лукавог, оставили префикс без -, без промена. Они који су били против ових бесовшчина, они су  поубијани, као “контрареволуционари”, а нове учитеље из ЧеКа, у кожним јакнама, поставили су да свуда предају “научни” атеизам на унакаженом ”руском“ језику.

   Истина, ови момци су и сами били већином слабо писмени, а још већим делом припадници националнх мањина, љуто мрзећих руски народ и све што је руско уопште. Ни њихов национални акценат им није дозвољавао да изговарају многе речи правилно, што је и одавало сваког странца појединачно како се не би могли маскирати као „своји“.

 Зато су се они и старали, током векова, да унесу у наш говор (реч) и писмо угодна за себе правила. И на тај начин наш Руски, изражајан, тврд језик, узевши свој почетак и основу у црквено-словенском, а он, даље, из древно-бугарског, постао различит по правилном изражавању (представљању) звука словима и од једног и од другог.

   Ако би птице или животиње почеле да мењају, по неколико пута у столећу, дате им од Бога гласове, онда би оне већ кроз неколико таквих измена престале да препознају и разумеју једна другу. При чему, на подсвесном нивоу, мозак јасно разуме само оно на шта је он усмерен својим Творцем.   

Да, човек може да научи да говори на било ком језику, али да мисли и делује он ће најбоље ако му се обраћате и разговарате (општите) управо на оном језику који лежи у његовим генима. Најновија научна истраживања лингвиста потврђују ову тврдњу.

   А ако ми унаказимо говор онда ће његово разумевање бити ослабљено, такви шиштави и унакажени захтеви просто не допиру до подсвести човека и зато се утапају у море шумова и шуштања које нас окружују.

   Зато, када наши спокојни захтеви (молбе, прозбе) не допиру до онога коме се обраћамо, то ми подижемо глас, чинимо га оштријим и разговетнијим, али ако у наш говор улазе речи-паразити, измењени насупрот Божијем установљењу за сваки језик, то ни оне неће имати дејства на понашање онога коме их упућујемо. Осим што ће га раздражити уместо да га побуде ка испуњењу замољенога.

Ако говоримо странцу чак и на његовом, али неправилном језику, он ће махати рукама, слушаће, али неће разумети шта од њега хоћемо. И сви ми смо сада постали странци у Русији.

Тако и народ између себе говорећи све чује, али до танане пажње и схватања у свести људи који комуницирају међу собом, не долази. Нешто је, попут новог вавилонизма, разбило наш народ - слушамо површно, сагласни да се даље тако живети не може, и ту чинимо иста дела од којих смо, на речима, спремни да се заувек одрекнемо. Значи, кроз безблагодатне речи не долази до свести истински смисао поступака и дела, о којима је била реч.

Јер, како је од Речи све почело да бива, тако је и неопходно (должно) по Божијем устројству Реч и саздавати, рађати, чистити, оразумљивати, исцељивати и чак разрушити оно што је противно Божијем устројству (устројенију). И оне речи које ми говоримо, хтели то или не. Или стварају, или урушавају, или просто звуче неразумљиво – и не допиру до наше свести и тиме само једне другима сметају, говор разрушавају и све раздражују.

   Зато се морамо враћати ка изворима свога рођенога руског језика, даном нам Господом ради молитве Њему, оним речима и звуцима који су благоугодни слуху Његовом. Тако да – С Богом!

 

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Извор: https://3rm.info/publications/12312-

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 


 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 20 новембар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 46 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.