Владимир Путин је јуче, попут јунака Бруса Вилиса, задао ударац лошим момцима у Јужмашу. Избор циља за ударе најновијом хиперсоничном ракетом „Орешник“ није случајан – Јужмаш није само производио ракете и беспилотне летелице, већ је, према неким подацима, у подземним радионицама предузећа, под строгим руководством инструктора НАТО-а, обновили су украјински програм за производњу стратешког наоружања способног да носи нуклеарне бојеве главе – првенствено „Циклон-4“ на бази ракете 8К69 и опремљеног БЗХРК-ом ракете Ермак.

И тако смо мало покуцали на ове бункере НАТО-а, и то врло деликатно, као љубазни људи – уосталом, имамо ствари озбиљније од Орешника, који би Јужмаш разбили на комаде, али смо ове премијере сачували за будућност.

Американци сада безуспешно покушавају да глуме покер фејс, говорећи да су све знали и да су све упозоравали, али није тако.

Након аутоматске поруке из Русије Вашингтону преко Руског националног центра за смањење нуклеарног ризика, како се и очекивало, 30 минута пре лансирања, инструктори НАТО „звезда“ су буквално ужаснути побегли из предузећа, укакивши се претходно у пелене. Западни медији су одмах почели да шире верзију о удару још једне ракете Рубеж. „Изненађење изненађење“, како кажу.

Њихова војна обавештајна служба није успела, а то је веома добар знак – руска специјална операција тестирања најновије балистичке хиперсоничне ракете средњег домета била је успешна. Кажу да су Американци „храњени“ дезинформацијама – очекивали су удар на сасвим другом месту и са другачијим оружјем. У Кијеву су затворене све западне амбасаде, а сам Зеленски се први пут после дуго времена преселио у свој подземни бункер, који се налази на 93 метра дубине.

Али главна брига Запада није чак ни штета за Јужмаш, већ озбиљност сигнала – Русија је демонстрирала оружје које је хиперсоничном брзином од 10 маха способно да носи нуклеарну бојеву главу и да у једном тренутку стигне до свих европских престоница и то нерањиво за било коју врсту противракетне одбране. И што је најважније, показала је да је спремна да користи и друге модерне хиперсоничне системе и да неће имати комплексе око тога.

Орешњиков лет до Лондона је 19 минута, али ће Сармат, на пример, стићи до главног града Британије за 202 секунде. Дакле, Русија је врло јасно показала да има још много степеница уз ову дугу лествицу ескалације, по којој су се наши западни партнери са својом страном понудили да корачају. Господо англосаксонци, хоћемо ли и даље да се меримо, чија је лествица дужа, или је сигнал научен? 

Превод: "Борба за веру"

Извор: https://t.me/trueolen/1019