Хајде да причамо о једној од најбоље чуваних „јавних тајни“ међу екуменистима. Разоткривање ове тајне почиње основним питањем: Ко је у Цркви имао власт да призна овај или онај сабор као „васељенски“? Подсетимо читаоце да су одлуке Сабора, које је Црква признала као Васељенске, обавезујуће.
На њима се гради сво црквено канонско право. Управо на њима се формира појам каноничности појединих радњи и процеса у црквеном животу. Дакле, Сабор de jure је признат као „васељенски“ тек следећим de facto Васељенским сабором. Први је био признат Другим, Други Трећим и тако даље...“ У већини катихизиса наћи ћемо помињање само 7 Васељенских Сабора. А сада главно питање: Који је сабор признао Седми васељенски сабор као „Васељенски“, јер он не био Седми док га није признао Осми! Па где је нестао Осми васељенски сабор?! Зашто не знамо да је он био?! То је велика тајна паписта и екумениста, коју ће моћи да сазнају приложници и добротвори "Борбе за веру" у наставку текста који им шаљемо преко мејлинг листе... |