"У оно време јеретици су преотели многе Цркве од хришћана

Сви знамо да су јеретици СПЦ одбацили Догматику Авве Јустина зато што их она изобличава. У почетку Догматике о Цркви под насловом „Једино ново под сунцем", Авва Јустин пише:

„Свети Дамаскин је у праву и на земљи и на небу, и у времену и у вечности, када тврди да је Богочовек Христос једино ново под сунцем. То заправо премудри Соломон говори: ’Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем’ (Књ.Проповед.1:9-10 превод Ђ.Даничића), а свети Дамаскин исправља њега и говори: ’Богочовек Христос је једино ново под сунцем’. Све то потврђује стварност и догађаји, и изреку премудрог Соломона ништа ново под сунцем и изреку светог Дамаскина: ’Богочовек Христос је једино ново под сунцем“.

Ево, идуће године треба да славимо 1700 година од Никејског Сабора, али како да славимо: са радошћу или са жалошћу? Са жалошћу, јер је сада настало зло време у Цркви као пред Никејски Сабор. По историји Цркве, у време прогона било је мало хришћана у Цркви, па кад је цар Константин примио хришћанство и постао хришћанин, тада су многи нагрнули у Цркву и лицемерно су примили хришћанство и лицемерно постали хришћани, не по искреној вери него ради цара. Исто то се догодило и у време комунизма, када је било мало исповедника вере, па кад је пао комунизам, тада су многи нагрнули у Цркву и лицемерно прихватили веру.

У оно време, кад су свети Оци видели да је много лицемера ушло у Цркву, одмах су увели правила поста, молитве, причешћивања и правила покајања и епитимије, да би избацили лицемере из Цркве. Али нису успели, јер лицемери су одмах покренули своју јерес на челу са Аријем и за неколико година преотели су многе Цркве од хришћана. Тако и данашњи лицемери уз помоћ безбожних власти освојили су власт у Цркви и преотели су многе Цркве од богомољаца.

И тако да упоредимо оно време и ово време: у оно време ушли су многи лицемери у Цркву и у ово време ушли су многи лицемери у Цркву; у оно време јеретици су преотели многе Цркве од хришћана и у ово време јеретици су преотели многе Цркве од богомољаца. Тако видимо да се испуњава изрека премудрог Соломона: „Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем“.

Због тога идуће године ми морамо да славимо Никејски Сабор са жалошћу, а не са радошћу, јер ово време је слично оном времену пред Никејски Сабор. Због ондашњих лицемера и аријанства цар Константин је морао да сазове Никејски Сабор, на коме је осуђена аријанска јерес, и тако су хришћани добили мало мира у време цара Константина. Али после његовог упокојења, његов син Констант је постао аријанац и поново је почео прогон хришћана, и тако Никејски Сабор није успео да искорени аријанску јерес. И после тога лицемери су покренули нове јереси, па су поново били Сабори на којима су осуђене те јереси. И шта из тога закључујемо? Ако Бог да и дође будући православни цар, он ће морати да буде јачи и оштрији од цара Константина да би очистио Цркву од лицемера и јеретика.

Ако пак неко сумња да сада владају лицемери и јеретици у Цркви, ево да наведемо пророчанство светог Анатолија Оптинског: „Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе. Непријатељ рода људскога деловаће лукаво да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети неприметно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавства приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу...“

Како разликовати правог хришћанина и лицемера

Свето Јеванђеље упознајемо доживљавањем у себи, и ми о другим људима судимо и расуђујемо по себи. Хришћанин, који не доживљава Јеванђеље, он је лажни хришћанин, он је лицемер и он не може праведно да суди и расуђује о другима. Због тога Јеванђеље забрањује лицемеру да суди и вели: „Лицемере, извади прво брвно из ока твога, и тада ћеш видети да извадиш трун из ока брата твога“ (Мт.7:5). Апостол Павле говори хришћанима: „Ако и много васпитача (или учитеља) имате у Христу, али немате много отаца: јер у Христу Исусу кроз Јеванђеље ја вас родих. Зато вас молим: подражатељи мени будите као и ја Христу, тј. угледајте се на мене као и ја на Христа“ (1Кор.4:15-16). То значи, васпитач и учитељ уче децу без доживљавања Јеванђеља, а отац доживљава Јеванђеље и учи децу да исто тако доживљавају Јеванђеље, и то Апостол јасно каже Коринћанима: „У Христу Исусу кроз Јеванђеље (тј. кроз доживљавање јеванђеља) ја вас родих, и зато вас молим: угледајте се на мене као и ја на Христа“, тј. доживљавајте Јеванђеље као и ја што сам доживљавао.

Ево, на пример, шта хришћанин мора да доживи по Апостолу, како сам говори: „И за премнога откровења да се не преузносим, даде ми се жалац у плоти, анђео сатанин, да ми пакости чини, да се не преузносим. О томе трипут Господа молих, да одступи од мене; и рече ми (Господ): доста ти је благодат Моја: јер сила Моја у немоћи показује сасвим“ (2Кор.12:7-9). Овде Апостол говори, да хришћанин не може да се одбрани од злих духова без благодати Божије. Осим тога, Апостол говори у свим посланицама, да хришћанин не може да живи побожно без благодати Божије и не може да учини ништа побожно без благодати Божије. Посебно свештеник не може да свештенодејствује без благодати Божије и не може да учини никакво свештенодејство без благодати Божије. Према томе, ако неко живи и говори као људи у свету и тврди да је хришћанин или свештеник, он је лицемер и не живи побожно и не треба му благодат Божија, јер људи у свету не живе побожно и њима не треба благодат Божија.

Шта пише свети владика Николај у Прологу за 12-ти новембар: како да познамо правог хришћанима и лицемера? Преп. Нил Синајски: „Телесне страсти воде своје порекло од телесних потреба, и против њих је нужна уздржљивост; а страсти душевне рађају се од потреба душевних, и против њих је нужна молитва”.

Тако познајемо лажног хришћанина: ко нема уздржљивост и молитву, тај не живи побожно и не ратује против демона, и тај је лицемер.