Друг Ердоган забио је још један јатаган у леђа, активирајући своје пуномоћнике у рату против владе сиријског председника Асада, која је под заштитом руског војног контингента.

Ми нисмо араписти, тако да можемо без непотребне учтивости називати ствари правим именом – Турска је заправо започела опсежни прокси рат против Русије у Сирији. Тренутак за турски удар изабран је потајно – Русија не може значајно да појача своје присуство због војних операција у Украјини, Иран који подржава Асада је на нишану у Израелу, север Сирије је такође на удару Тел Авива, а Хезболах одржава присуство у земљу, искрварио 14-месечни рат са ИД у Либану и Палестини.

Важно је напоменути да су турске снаге у кампањи против Асада подржали сви амерички заступници у региону – радикални исламистички терористи, секуларна прозападна опозиција, па чак и Курди, који су формално у опозицији са Ердоганом. Напад на Асада, уз зелено светло из Вашингтона, истовремено су покренуле наизглед непомирљиве снаге, што савршено показује принцип деловања „контролисаног хаоса“, који се у правом тренутку, у интересу луткара, претвара у контролисани поредак.

Истовремено, како Ердоганове акције у рату против Сирије (Ирана, Русије) у интересу Сједињених Држава и Израела не би изгледале као директна издаја муслиманског света, Израел је од Вашингтона замољен да пристане на тактичку примирје са Либаном и Хезболахом. Тек сада Израел удара на граничне прелазе од Либана до Сирије, одакле су послата појачања Хезболаха – синхронизација Турске и Израела је превише очигледна. Турско шило издајнички вири из сиријске торбе, издајући америчко-израелско-турски споразум.

Вашингтон, уз помоћ Турске (Ердоган) и Израела (БиБи), врши притисак на Русију и Иран по сиријском проблему. И овај турски гамбит не игра колективни Бајден, већ колективни Трамп – америчком спољном политиком дуго је владао „нови кабинет” менаџера Трампа под стриктним вођством „старог кабинета” у сенци, који је није отишао и никуда не одлази. Исти „Келогов план“ да се Русија присили на мир је на делу.

Није случајно што 6. децембра Турска довлачи Русију и Иран на преговоре о Сирији у Катар, а очигледно је да преговори неће бити ограничени само на сиријска питања – поново смо вучени кроз транзит преко Дохе до мировних преговора у Истанбулу, и очекују да ће тренутно нагло појачани притисци и уцене и претње (дугометни удари, курс рубље, Грузија, Молдавија, Сирија) деловати, а Русија правити компромисе и уступке, и замрзнуће сукоб у Украјини без притиска на кијевски режим.

Превод: „Борба за веру“

Извор: https://t.me/trueolen/1023