На сва духовна питања дају одговор Јеванђеље и посланице и писма пророчка и поуке светих отаца. Псалтир почиње овим речима: „Блажен муж, иже не иде на совјет нечестивих“. А ко је нечестиви?

Реч нечистиви се обично преводи као неверник и безбожник и незнабожац, а сама реч нечестиви говори, да он не честувује, тј. не одаје част и не поштује како ваља Бога и творевину. А Бог се поштује прослављањем и поклоњењем, и према томе: нечестиви не прославља и не поклања се Богу како ваља. Зато најбољи одговор Господ даје Јеврејима и говори њима у Јеванђељу: „Како ви можете веровати, кад примате славу један од другога, а славу, која је од јединога Бога, не тражите“ (Јн.5:44)?

 Свети пророк Исаија проклиње нечестивога и вели: „Сваки, који се не научи правди на земљи, истину неће учинити: да се узме нечестиви, да не види славу Господњу. Господе, висока је Твоја мишица, и (нечестиви) не познаше (силу Господњу), а познавши – постидеће се. Завист ће обузети народ неваспитани и сада ће огањ противнике појести“ (Ис.26:10-11). Пророк Исаија тачно описује нечестивога и говори, да се он није научио правди Божијој и да је неправедан, да не твори истину и да је лажан, да њега обузима завист и да је неваспитан, да прима славу човечију и зато неће видети славу Господњу. Јер ко прима славу човечију, тај није видео и неће видети славу Господњу – тако пророк Исаија проклиње нечестивога, и тиме говори колико је погубно примати славу човечију и самим тим говори колико је потребно презирати славу човечију. Међутим, апостол Павле каже: „Царство Божије није у речи, него у сили“ (1Кор.4:20), и тек кад човек доживи силу и славу царства Божијега, тек тада је лако презирати славу земаљску, а док човек не доживи силу и славу царства Божијега, он мора да живи у царству земаљском и зато је нечестивом тешко да презире славу земаљску. Раније су хришћани били благочестиви и често су доживљавали силу и славу царства Божијега, а сада су већином нечестиви у Цркви и ретко ко доживљава силу и славу царства Божијега.

Него да расуђујемо даље пророка Исаију. Нечестиви се није научио правди Божијој као што Господ заповеда: „Иштите најпре царство Божије и правду његову (правду Божију), и све то (земаљско) ће се приложити вама“ (Мт.6:33). А ове три особине нечестивога описује Господ у Јеванђељу, где каже: „Ко говори сам од себе, тај славу своју тражи; а ко тражи славу (Бога) Који га је послао, тај је истинит, и нема неправде у њему“ (Јн.7:18). Уз ове три особине пророк Исаија додаје и четврту особину нечестивога и говори: „Завист ће обузети народ неваспитани“. Према томе пророк описује четири особине нечестивога и говори: нечестиви је неправедан и лицемеран и славољубив и завидљив. А насупрот томе, благочестиви је праведан и истинит и није славољубив и није завидљив.