Према овом новом систему, људима више неће бити дозвољено да живе након старосне доби коју је одредила влада — рецимо 70 година, на пример — без претходног одобрења владе.

Ако вас комисија за смртну казну сматра недостојним, бићете послани право у „капсулу самоубиства“. Ово није научна фантастика. То је реалност која се планира иза затворених врата.

У оквиру ових језивих планова, елита настоји да старење учини незаконитим. Само они са утицајним везама или јединственом особином која се не може лако заменити преживеће 70. Шта је са нама осталима? Бићемо сматрани бескорисним, избачени и послати у озлоглашену фабрику лепкова.

Светски економски форум (СЕФ) је одиграо велику улогу у промовисању програма еутаназије, пионир је у Канади, где пад у варварство не би требало да буде изненађујући пошто је канадска влада потпуно прожета СЕФ-ом.

Премијер Џастин Трудо и његова заменица Кристија Фриленд су млади светски лидери СЕФ-а који су у потпуности продали своју душу Клаусу Швабу и његовој визији будућности.

У Великој Британији, након избора члана СЕФ-а Кеира Стармера, дистопијске рекламе које промовишу еутаназију почеле су да се појављују на железничким и метро станицама у центру Лондона. Узнемирујући оглас, који приказује привлачне младе људе који славе своју предстојећу смрт, долази непосредно уочи кључног парламентарног гласања о томе да ли да се легализује еутаназија у Великој Британији. Није изненађујуће да је британски парламент, у који су се инфилтрирали представници СЕФ-а, гласао за Предлог закона о терминално болесним одраслим особама (крај живота), са 330 посланика који га је подржало и 275 гласало против.

На овом месту треба да укажемо на ужасну реалност онога за шта ови изабрани представници гласају у име својих бирача.

Прву жену која је еутаназирана помоћу капсуле за самоубице у Швајцарској је наводно задавио њен џелат због квара машине.

 Упркос ужасној стварности, влада Велике Британије није губила време најављујући планове да понуди новчане подстицаје рођацима старијих грађана који одлуче да се подвргну еутаназији. Према забрињавајућем извештају у The Telegraph, „смртно болесни пензионери могли би да окончају своје животе раније како би поштедели своје вољене од плаћања шестоцифреног пореза према закону о асистираном умирању“.

У дистопијској будућности којој Велика Британија брзо иде, 65-годишњак ће бити приморан - или чак гурнут - да размотри еутаназију као решење, посебно када финансијски подстицаји дођу у игру.

На крају крајева, ако неко умре након 75. године, његови корисници се суочавају са значајним финансијским оптерећењем, јер порез на наследство може бити и до 45% онога што примају.

У овом случају, опција смртоносне ињекције може изгледати привлачније, посебно ако ће спасити вољене од плаћања огромног пореза.

Пре него што неко каже да влада није размишљала о овоме, посланица Ким Леадбетжтер је већ истакла да ако се неко осећа као терет, то је савршено „легитиман разлог“ да се пријави за еутаназију.

 Бил Гејтс се није шалио када је рекао да ће владе у блиској будућности створити панеле за процену смрти који ће одлучивати ко има право да настави да живи, а јавне станице за самоубиства ће бити смештене на сваком ћошку.

Превод: „Борба за веру“

Извор: https://t.me/Galina_Tsareva