Пре неки дан Првослав (Порфирије) Перић је изјавио:

„По неким узусима, да употребим оно што су данас нама мерила и узуси у многим сферама нашег живота, по узусима европским, јер то су мерила по којима многе ствари данас меримо, да ли треба или не треба то је ствар процене и избор, али по тим узусима у Београду је потребно још најмање стотину храмова“ (овде:).

Уколико занемаримо да човек који је ово изговорио рачуна на ретардираност својих слушалаца, погледајмо који су то „узуси европски“, који треба да буду мерило броју храмова у Београду.

 Напомена: статистички подаци који следе су стари 5 и више година, што значи да је тренутна ситуација у Западној Европи далеко гора.

 На пример, у Немачкој је за последњих 50 година затворено 650 храмова, који су претворени у кафиће или „колимбаријуме“ -просторије за чување пепела хиљада покојника у урнама. Од 2019. до 2023. забележено је просечно 28 затварања годишње. Опустеле цркве се понекад руше. Неке се претварају у стамбене комплексе или домове за неговање старијих особа. У некима су сада галерије или су преуређене у пењачке центре.

Матијас Зелман, католички теолог на Универзитету Бохум каже да „одржавање једне црквене грађевине годишње кошта око 100.000 евра. А посетилаца је све мање: према статистикама свега пет до шест одсто чланова црквене заједнице посећује недељну Божју службу“.

Према информацијама листа Шпигл само Евангелистичка црква Немачке, од 1990. до 2010, затворила 340 цркава, од чега је 46 порушено да би се простор искористио за друге намене (изграђени су центри културе, спортске сале, али и 23 нове џамије). Шпигл бележи и да Евангелистичка црква Немачке планира да се одрекне још око 1.000 цркава. Слично је и код немачких римокатолика – у последњој деценији затворили су 515 цркава, а иста судбина задесиће још 700 храмова. Према истраживањима Пју рисрч центра, у цркву недељом одлази око 13 посто Немаца. Укупно, у Немачкој се тренутно не користи 10.000 цркава.

Према подацима америчког Гејтстоун института (из 2017. године), од 2001. у Лондону је затворено око 500 цркава различитих конфесија. Најчешће, њихова намена је промењена и оне су претворене у приватне куће или у друштвене зграде.

Кафић у цркви у Лондону старој 900 година

Британски Гардијан бележи да англиканске цркве недељом посећује тек 760.000 људи (2014. било их је 980.000), дакле мање од два процента становника државе. Изузетак је време Божића, када цркве походи око 2,4 милиона особа. Иначе, ако је „обична“ недеља, у градским црквама је до двадесетак људи, док их у сеоским нема више од 10. Истовремено, одржавање цркве годишње кошта око 160 милиона фунти стерлинга.

Има бар, кућни биоскоп, теретану, спа центар...

У Холандији, на нивоу целе државе затворено је, почевши од 2004, око 10 посто црква, а предвиђа се да ће до 2020. године Римокатоличка црква у Холандији затворити две трећине својих богомоља. Недељним мисама присуствује 5,6 посто становника.

Белгија такође затвара своје цркве. Лист Нешенел католик рипорт пише да Римокатоличка црква планира да затвори 108 цркава у Бриселу, међу њима и познату Цркву Свете Екатерине у центру града, која ће бити претворена у пијацу воћа и поврћа. Према подацима Левенског римокатоличког универзитета у Бриселу само 1,5 посто грађана посећује цркву, док недељно на ова света места одлази око 100 људи. На нивоу целе државе годишње у цркву иде само 12 посто становника, а на недељну службу пет одсто Белгијанаца

 Црква у Бриселу претворена у пењачки клуб

У Шведској Евангелистичко-лутеранска црква има 3.384 богомоља, од којих се 500 користи једном месечно, а њихово одржавање износи 50 милиона евра. Цркве на продају су обично у јадном стању, тако да су неке продате за само једну круну. Посета црквама у Шведској је мала – око два посто.

 У Норвешкој је од 3.000 цркава могуће посетити тек 1.200. Остале су затворене због опасности од рушења. Према подацима Цркве Норвешке недељну службу посећује око три посто становника.

Портал Руске православне цркве patriarchia.ru такође се бавио феноменом „бума продаје опустелих римокатоличких и протестантских цркава“, наводећи да је од свих европских држава најгоре у Чешкој, где је број верника опао са 41 на 27 посто. Само на порталу једне римокатоличке бискупије продаје се више од 50 цркава. „Најскупљи“ су манастири, који са земљом (око 2,5 хектара) стоје свега 120.000 долара.

У Француској је током последњих 30 година затворена свака друга црква.

Примери пренамена су бројни и често шокантни:

У Нанту је, на пример, у цркви оскрнављеној током Француске револуције сада смештена дискотека.

А њихов главни храм, катедрала Нотр Дам у Паризу, недавно је претворена у највећи окултистичких храм на свету.

То су ти „узуси“ о којима говори Првослав Перић.

Што се тиче Београда, према подацима које наводи новотарски „теолог“ Вукашин Милићевић (да не кажу да смо ми измислили податке), на територији града, према попису из 2011. године, живи око 1.475.000 православних верника. У јурисдикцији пет епархија које се налазе на територији Београда, налази се око 190 парохијских и манастирских храмова. Ипак, сваке недеље, литургијама присуствује око 3,86 одсто православних становника града”, наводи се у истраживању. И тај проценат важи уколико на литургији буде око 300 људи, што је веома ретко достижна цифра за већину цркава. Некада, на литургијама буде и до 50 људи, што је свега 0,64 одсто православних становника Београда.

Па коме је онда потребно тих нових 100 храмова?

Потребни су финансијски незајажљивим патријаршијским тајкунима и њиховим поповским експозитурама.

Јер, 100 нових храмова, то је још сто годишњих епархијских разреза (читај: харача), па још 100 продавница за продају парафинских (Богу мрских) патријаршијских свећа, њихових јеретичких гласила и књига, које намећу црквеним општинама, и још неколико стотина новотарских духовних тровача...

Међутим, има ту још један моменат: са још 100 нових храмова, могли да „збрину“ до 1.000 својих новотарских попова. Јер, поповски лоби је јак, Првослав узима у обзир њихове потребе, да многи од њих „ухлебе“ своју мушку децу. Ово ухлебе ставили смо под наводнике, јер се не ради у класичном ухлебљењу, већ о позицијама где је баснословно богаћање загарантовано.

Изградњом додатних храмова Патријаршија би камуфлирала и огромне инвестиције у пословне просторе и стамбене објекте, иако се изградња храмова никад не финансира из пара које узимају црквене харачлије, већ од народних...

Али, народ ко народ, лако га је превести жедног преко воде...

Узгред буди речено, на друштвеним мрежама Првослава (Порфирија) Перића масовно називају "Профитерије"...