Бавећи се „горућим темама“ Патријаршија највише свесно прећуткује и гура под тепих теме које јавност највише узнемиравају. Када се деспотизам, ма колико био просвећен, комбинује са незнањем и брзим темпераментом онда чини експлозивну смешу.

Једна од тих јесте питање јесу владике  које су дубоко загазиле у деспотизам, самовољу и анархију, а о којима годинама постоје докази изнети у јавност.

Имали смо прилику да кроз медије и снимке сазнамо о многима, па тако и какав је владика Хризостом по питању: опсесивног коцкања, непотизма, буразерског економисања и другим аморалним работама.

 По народној „врана врани очи не вади“ пролазили су некажњено и прећутно из године у годину у Сабору СПЦ он и још неколицина сличних.

 У истом контексту се годинама и деценијама ћути за Пахомија, Ракиту, Добријевића...

Ипак, по мени је најконтровезнији Хризостом Јевић.

Непотизам, мобинг, корупција, сумњиве финансије јесу и Хризостомов специјалитет. Економски је ојадио и опустошио претходне две епархије. Бијељинску за преко милион марака, бихаћку ионако сиромашну оставио у немогућим условима и дуговима. Сада као искупљење гради цркве и капеле покајнице.

Дрскост и лажни патриотизам одавно је прозрет и раскринкан. Тако ексклузивно сведочи високи владин службеник из Републике Српске на функцији, да је Хризостом немачки човек, кога са високим представником  у БиХ везује познанство преко САНУ академика родом из Петровца. По сведочењу овог високог владиног извора, Хризостом је својом блиском сарадњом са муслиманским руководством и напуштањем Крајине један од главних криваца за прогон српског живља у том делу БиХ.

Увид у материјално-финансијско пословање Хризостома нико никада није имао или вршио. То готово и да не би имало икакву сврху осим да можда умири јавност и незадовољство, што се и види на примеру Никанора „кадија те тужи кадија ти суди“.

 Махом је Хризостом служио као ударна песница за свргавање појединих владика попут милешевског Филарета, зворничко-тузланског Василија...

Оно што не треба изгубити из вида јесте да је „купио“ опозиционе медије у Србији, који су извештавали о његовим непочинствима, гостовањима за време смрти патријарха Иринеја, када званично нико није желео да им даје изјаве, као и мазањем очију јавности и Сабору СПЦ одласком на КиМ. Једини интерес јесте да може себи обезбедити довољан прилив новца и изворе прихода за старе навике, које уистину изискују огроман апетит.

Све ово нема одјека јер је он у суштини фигура из друштвеног и политичког угла инфериорна, па његова смена и положај не мења ништа али ипак је ту уз дозволу и ћутање Синода у Београду и патријарха Порфирија.