Када човек љуби душевно и страсно, он не љуби стварног човека, него плод своје уобразиље... И како често човек, добровољно обмањујући себе, мисли да га је други преварио; а у ствари обманула га је сопствена страст. Зато све поеме и романи описују љубав само до свадбе, а затим просто немају о чему да пишу

Наша душа – честица је неба, и због тога не може наћи срећу на земљи, зато што је све земно страно њеној природи, зато на земљи нема срећних људи, сем оних који су одбацили тај свет...

На земљи постоји само једна срећа, истинска срећа, која не гасне како светиљка пред дашком ветра; не разбија се, као кристални бокал, скрајнут невољним покретом са стола; не ишчезава, као сан, који се топи буђењем у ноћи; та јединствена срећа је...

ЦЕО ТЕКСТ МОГУ ПРОЧИТАТИ ЧЛАНОВИ НАШЕ МЕЈЛИНГ ЛИСТЕ...