Пре шездесет и неколико година, на дан светог Спиридона чудотворца, 12. децембра, у селу Горње Дупени, у срезу Преспанском, дошао је неки Сулејман-ага из оближње варошице Ресна, са неколико другова и неколико ловачких паса, да лови у оближњој шуми.

Но прво је наишао кроз село да прикупи неколико хришћана, да му буду хајкачи, - да нагоне дивљач на његову заседу.

Како је у цркви била служба и народ био на окупу у цркви, то је дошао у цркву и заповедио да неколико њих пођу са њим. Молили су га да их остави бар док се служба сврши, но он је био неумољив и још више се разљутио на њихове молбе, те је наредио да сви мушкарци пођу и потерао их са бичем и псовкама, не силазећи са свога силног ата.

Наједаред се коњ разбеснео и почео скакати. Узалуд га је Сулејман ага задржавао дуплим уздама, коњ је јурнуо манитим галопом, не бирајући пут, не гледајући на препоне. Носио је тако Сулејман-агу док није спао, а и кад је спао, ноге су му биле замршене у узенгије, те га је коњ вукао и тукао ногама, тако да га је не само умртвио, него потпуно изразбијао, да су комади Сулејман-агиног тела отпадали уз пут.

Од тада село Горње Дупени сваке године слави светог Спиридона и свака кућа сече славски колач.

На путу од Горње Дупени ка Ресну имају ови називи места: Пениште, где је са разбеснелог коња пао први клобук пене; Главник, где је Сулејман-ага први пут ударио главом о земљу, кад је испао из седла; Грдник (Грди-Груди), где су му груди већ разбијене; Рамниште, где му је једно раме отпало; Бел-џигерица, где су већ комади грудног коша и плућа почели отпадати и Турско гробиште (Турско гробље), где су турци (друштво Сулејман-аге) закопали искупљене комаде.

"Православни мисионар", Битољ, 1934. год.

М. Јараковић, јереј, секретар Епархијског управног одбора