У својој беседи изговореној на празник Светог Николе, отац Симеон је поменуо да му прете тужбом и црквеним судом (овде:). Ту информацију ми смо добили пре две недеље од службеника из епархије из које креће прогон, али  нисмо хтели ништа да пишемо док се манастир Рукумија не огласи.

Инквизиција већ врши „истражне радње“ везане за прогон.

Када смо основали сајт, пре 18 година, наш духовник нам је дао благослов, освештао је наше просторије и дао нам смернице чега све треба да се придржавамо у раду.

Једна од смерница је била да наша борба буде начелна, да то буде борба за Веру, и да никада не износимо личне грехе било чије – епископа, свештеника или мирјана (јер ће свако одговарати за личне грехе, а који кваре веру, то се не тиче само њих, већ и нас и свих чланова Цркве).

Старали се смо да се тог савета држимо, али смо у пар наврата писали када се тог савета нећемо држати - када угрозе нашу безбедност или безбедност наших сарадника (у то време нам је - преко званичног сајта СПЦ -  претио духовник Иринеја Буловића покојни архимандрит Јован Радосављевић да ће да нас "прегазе кола"). 

Једна од ситуација је и прогон оца  Симеона.

Јер тај прогон се не тиче само оца Симеона и његовог братства. Тај прогон је ударац на један од последњих стубова правоверја у СПЦ. Ако протерају оца Симеона, праверни ће бити дотарани „до дувара“ и више неће имати „где главу да склоне“.

Иначе, иоле здравомислећем човеку, који прати црквена догађања, није тешко да сабере два и два – односно, да прогон оца Симеона почиње у време када се ужурбано припрема долазак папе у Србију.

Но, што рече Свети Старац Вукашин из Клепаца усташи који ће да га закоље, „само ти синко ради свој посао“.

За ових 18 година рада сајта, али и из претходног живота, код нас се накупило брдо прљавштина из живота епископата.

А ту има таквих гадости због којих многи од њих нису чисти ни орах из руке да им се узме, а камоли да управљају епархијама и служе Трпези Господњој.

Па ће тако – на пример, дајемо САМО ЈЕДАН ПРИМЕР, - неки епископи морати да објасне како то да имају децу, кад су монаси, заветовани на девственост – и приде – по ком канону су та њихова деца рукоположена и угурана у клир Београдске патријаршије...

И ово да се разумемо,

Отац Симеон нема апсолутно никакве везе са ових нашим текстом. Он је часни слуга Божији, духовни син Светога Саве и Владике Николаја (ко је више дела Владике Николаја штампао од Рукумије?), који се моли и благосиља и своје непријатеље.

Али, један од епископа који упорно спроводи новотарије у својој епархији (прво декретом, а сада телефоном и на тај начин разбија парохијски живот и прави раскол, КРШЕЋИ 7 ОДЛУКА САБОРА СПЦ О БОГОСЛУЖЕЊУ) сада хоће да прогони

тог мисионара, који је на пољу духовног уздизања српског народа урадио више него многи други у СПЦ!

Тог духовника, који има на хиљаде духовне деце на свим крајевима земаљског шара!

Тог домаћина, који је од сиромашног и забаченог манастира Рукумије у амбису угљенокопа и смраду термо-електране  направио духовни стожер светосаваца последњих времена и духовни луг који мирише молитвеним миомирисом и одише благоуханијем Благодати Божије!

А како живе његови прогонитељи?

Царске палате од камена оникса, "версајски намештаји", базени, теретане, џипови, блудничења, јећа и пића "и од птичјег млека"...

Но, „грех“ оца Симеона је што није новотарац, није екумениста и што је рекао папи „иш“!  (овде:)

И да се разумемо, ми нисмо отац Симеон. Ми смо мали људи. Немамо ту снагу да се као он молимо за његове прогонитеље, али никоме ништа лоше не желимо. Заправо, желимо им толико добра, да им ни длака са главе никад не опадне, чак ни она офарбана плава.

Нашу мисију у овом случају, схватамо искључиво медијски:  да народу предочимо пуну истину ко су и какви су очеви прогонитељи.

Што се тиче народа, свако ће морати да направи свој избор: као уочи Косовске битке. Ово ће бити последњи српски (духовни) Видовдан. Или ће бити са Лазаром, то јест на страни правоверја, оличеног у оцу Симеону и његовој обитељи, или на страни Вука Бранковића, то јест њихових прогонитеља.

То је „бој“ између крстоносаца и и оних што скренуше са светосавског пута.

А сви који буду „неутрални“ биће на страни Вука Бранковића.

Јер, како каже Свети Владика Николај, „Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ. Он је остао проклет не зато што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба, Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година“.

Ако сад примените косовску етику на наше поколење, видећете два супротна табора – оца Симеона и светосавце и Бранковиће који га прогоне или неутрално гледају са стране.

А вас, браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, или ћете га сада изабрати – пут светаца, витезова и мученика наших, нека Господ Бог троструко благослови - по молитви Светога кнеза Лазара, свих косовских јунака и оца Симеона.

 Амин!

 П.С. Ипак се надамо и верујемо да је у БГ патријаршији остало разумних људи, који неће дозволити прогон оца Симеона, који схватају да смутње и немири у народу никоме нису у интересу осим непријатеља Цркве.