Пензионисани одлуком Светог синода 27. децембра 2024. године (овде:), митрополит Иларион је дуго био познат по својим симпатијама према римокатолицизму и бројним сусретима са папом. У бројним интервјуима је изјавио да католике не сматра заједницом одвојеном од Цркве и чак је предложио мораторијум на патристички израз „јерес“ у односу на Римокатоличку цркву.

У децембру 2013. године, митрополит Иларион је, говорећи запосленима у истраживачком центру Института опште историје Руске академије наука, изјавио да улазак православних у дијалог са католицима „значи мораторијум на употребу израза „јерес“ и „јеретик” у односу на католичку цркву. Обострано смо одбијали да једни друге сврстамо у јеретике“ (овде:).

Иларион је 2013. године рекао „граду и свету“ да се Католичка црква више не сматра јеретичком и са задовољством подсетио да на Другом ватиканском концилу ми, православни, више нисмо називани јеретицима, па чак су нам признали право на постојање!

Вероватно у име будућег „евроатлантског избора“ нашег богословског образовања, митрополит Иларион је сањао да ће бити уведен мораторијум на употребу таквих „политички некоректних“ речи као што су „јерес“, „јеретик“, како се не би вређали јеретици и градили толерантне теолошке дијалоге и односе са њима. Може се претпоставити да би наредна етапа „црквених европских интеграција“, према плановима митрополита Илариона, требало да буде мораторијум на још политички некоректније речи „грех“ и „грешник“...

Па можда митрополит Иларион уопште није руски епископ? Да ли је ОВЦС („Министарство спољних послова“ Руске Цркве на чијем је челу Иларион био годинама – нап. „Борба за веру) субверзивна псеудоцрквена евроатлантска глобалистичка организација чије је деловање усмерено на уништење руског православља?

Још 10. маја 2010. године, на састанку са руководством, наставницима и студентима Московске богословске академије и Богословије, ректор Свецрквене постдипломске школе при ОВЦС митрополит волоколамски Иларион је рекао:

„Морамо, заправо, створити нову генерацију свештенства – оне који ће на свом интелектуалном, духовном и моралном нивоу задовољити потребе модерног доба“.

Руска православна црква већ дуги низ година успоставља размену ученика између верских образовних институција Русије и Запада. Сврха ове размене је стварање „нове генерације свештенства” Руске православне цркве, одвојене од хиљадугодишње традиције руског православља и светоотачког богословља и васпитане у либералним екуменским и прозападним парадигмама.

Садашње руководство ОВЦС-а – иста „нова генерација свештенства“ о којој је маштао митрополит Иларион (Алфејев) још 2010. године – гаји ватрену русофобију у страним парохијама Руске православне цркве и не примећује нападе на руску војску и СВО. У суштини, ОВЦС користи ресурсе страних парохија Руске православне цркве да би супротставио верујуће руске православне грађане са руским државним властима и руском војском. Овим се ОВЦС несвесно (?) поиграва са плановима оних који сада у САД и Европи (НАТО и ЕУ) јавно расправљају о припреми рата са Руском Федерацијом и извођењу државног удара у нашој земљи.

Мора се признати да је у свом садашњем облику ОВЦС, и након смене председавајућег, легло екуменизма, гласноговорник екуменистичке и филокатоличке идеологије, крајње штетне и неприхватљиве посебно данас, у временима тзв. толеранције на све врсте деструктивних процеса не само у Руској православној цркви, већ и на деструктивне процесе који имају за циљ уништење руске државности и тиме дестабилизацију друштва. А фактор дестабилизације друштва у Русији, посебно у време када наша Отаџбина води рат за свој опстанак, игра изузетно важну улогу да САД и НАТО остваре своје циљеве рушења руске државности и коначног слома Русије.