Поводом два празника која ћемо, ако Бог да, прославити сутра, Свети Игњатије Богоносац и Свети Јован Кронштатски, вечерас објављујемо поучно учење Светог Игњатија о јеретицима и одвајању од њих, тј. не узимање молитвеног учешћа са њима, а сутра ћемо објавити текст Светог Јована Кронштатског о стању руске душе и целог света пред револуцију.

+ + +

Савременик светих апостола, Свети Игњатије, чувени Aнтиохијски епископ из првог века, био је трећи по апостолском прејемству на овој Катедри од самог светог апостола Петра. 

Написао је многа писма о јеретицима, јересима и оним лажним учитељима који су мучили Цркву чак и током овог врло раног апостолског периода. Познат по својих седам посланица помесним црквама у његовом региону, писао је овим црквама слично као апостоли у Новом завету, и дао ране поуке о томе како Црква треба да се носи са лажним учитељима у њој. 

У својој посланици Ефесцима, за коју се верује да је написана између 98. и 117. године н.е., свети Игњатије пише у 7. поглављу упозоравајући те хришћане на лажне учитеље, говорећи: „Али неке најбезвредније особе имају обичај да носе име Исуса Христа са опаким лукавствима, док чине ствари које су недостојне Бога, и држе мишљења супротна учењу Христовом, на сопствено уништење, а оне који им одају признање, морате избегавати као дивље звери. Јер „праведник који их избегава биће спасен заувек, а уништење безбожника је изненадно, и предмет је радости. Јер они су глупи пси, који не могу да лају, бесни и кришом уједају, против којих морате бити на опрезу, јер болују од неизлечиве болести.“ (44)

У посланици Светог Игњатија Тралијанцима, за коју се верује да је написана отприлике у исто време када и посланица Ефесцима, Свети Игњатије пише о смртоносној јереси Докетa и подстиче вернике да избегавају ове древне јеретике и јереси као отровни плод који не узрокује физичку смрт већ духовну смрт.  Докетизам, који је био јеретичка христологија, учио је да Христос није био оваплоћени Богочовек, већ да је био илузорно тело које није било у физичком облику. О овој христолошкој јереси Свети Игњатије пише: „Бежите, дакле, од ових злих изданака (од сатане), који рађају смртоносне плодове, од којих ако неко окуси, одмах умире. Јер ови људи нису посејани од Оца. Јер да јесу, појавили би се као гранчице од Крста, и њихов плод би био нетрулежан. Њиме вас Он позива кроз Своја страдања, да будете његови удови. Глава се, дакле, не може родити сама, без својих удова; Бог, који је сам Спаситељ, обећавши њихово сједињење.“ (45)

У дужем облику истог писма, свети Игњатије мало детаљније о овим јеретицима саветује хришћане говорећи: „Избегавајте и децу злога, Теодота и Клеобула, који рађају смртоносни плод, од које ако ко окуси, одмах умире,  и то не само привременом смрћу, већ оном смрћу која ће трајати заувек.” (46)

У другом поглављу исте посланице Свети Игњатије поново подсећа хришћанске вернике да беже од ових безбожних јереси, јер су они изуми ђавола, те змије која је била зачетник зла.“ (47) Неко се може запитати како се ове древне христолошке јереси пореде и супротстављају модерним јересима које сада видимо, као што су екуменизам, папизам, сергијанизам, неосергијанизам (тј.Ковидизам) или модернизам уопште.  Одговор је да без обзира у каквом облику се јерес појављује, јерес потиче од демона и настоји да зарази животворни извор који је Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Речи светог Игњатија, написане у првом веку, подједнако су применљиве и на савремене јереси, које су још агресивније и заразније од оних у прошлости.

У Игњатијевој посланици хришћанима у Смирни, свети Игњатије овим хришћанима износи неке од својих најјачих учења о лажиучитељима и јеретицима, подстичући верне да беже од оних који уче јеретичка учења и да се моле за њихов повратак истини. У четвртом поглављу свети Игњатије пише суморно упозорење Смирњанима, говорећи: „Дајем вам ова упутства, љубљени, уверавам вас да и ви имате исто мишљење као и ја. Али ја вас чувам унапред од ових звери у лику људи, од којих не само да морате да се одвраћате, него чак морате и бежати од њих.  Само се морате молити за њих, ако се на било који начин могу довести до покајања.” (48)

У једној од завршних глава посланице Смирњанима, Свети Игњатије их поново саветује да се одвоје од јеретика.  Он каже Смирњанима да је прикладно да прекину било какве односе са њима и јавне и приватне. Свети Игњатије им не говори да се одупру и да се боре са овим јеретицима док истовремено опште са њима док сабор не утврди да ли су њихова учења, у ствари, јерес.  Он, познавајући добро хришћанску веру, и знајући да су та учења јерес, поручује Смирњанима да се одвоје од јеретика. У овом поглављу Свети Игњатије пише: „Они (јеретици) се стиде крста; ругају се страдањима; они се шале са васкрсењем. Они су потомци оног духа који је извор сваког зла, који је навео Адама, преко своје жене, да преступи заповест, који је убио Авеља од Каинове руке, који се борио против Јова, који је био тужитељ Јошуе сина Јоседехова, који је настојао да ’просеје веру апостола’, који је подстакао мноштво Јевреја против Господа, који такође сада ’ради у синовима  непослушности’; од кога ће нас избавити Господ Исус Христос, који се молио да вера апостолска не ослаби, не зато што је Он сам није могао сачувати, него зато што се радовао свемоћи Очевој.  Стога је прикладно да се држите подаље од таквих особа и да не разговарате с њима ни приватно ни јавно; него да пазите на закон и на пророке и на оне који су вам проповедали реч спасења. И бежите од свих гнусних јереси, и оних који изазивају расколе, као зачетнике зала.” (49)

У седам посланица светог Игњатија видимо да је главна тема свих његових писања да упозори вернике на лажиучитеље који су сејали теолошке новотарије и јереси у Цркви, и да поучи Цркву како да поступа са тим проповедницима јереси. Опет, свети Игњатије у својој апостолској мудрости не учи верне да морају остати у заједници са тим јеретицима док не буду формално осуђени. Уместо тога, он инсистира на сасвим супротном, говорећи онима у Цркви којима пише да се одвоје од јеретика и да беже од њиховог учења.

Фусноте:

44. Свети Игњатије Антиохијски, „Глава VII.  — Чувајте се лажних учитеља,“ у Пре Никејским оцима, том 1, ед. Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација,1999), 52.

45. Свети Игњатије Антиохијски, „Глава XI.  — Избегавајте смртоносне грешке Докета,“ у Пре Никејским Оцима, том 1, ед.  Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 71.

46. Ибид, 71.

47. Свети Игњатије Антиохијски, „Глава X.  — Стварност Христових страдања,“ у Пре Никејским Оцима, том 1, ед.  Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 70.

48. Свети Игњатије Антиохијски, „Глава IV.  — Чувајте се ових јеретика,“ у Пре Никејским Оцима, том 1, ед.  Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 88.

49. Свети Игњатије Антиохијски, „Глава VII.  — Стојмо подаље од таквих јеретика,“ у Пре Никејским оцима, том 1, ед.  Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 89.

 Свети Игњатије Антиохијски, део из текста књиге „Историја отпора (јересима) од апостола до 20 века“, стр. 35-39, 2024.

Оригинал: The History of Resistance: From the Apostles to the Twentieth Century”).