Живот светих Божијих угодника упоређујем са животом људи овога века, посебно са животом нама савремених људи, и видим потпуну супротност једног и другог: тамо је мир и живот, нетреперава светлост у душама, тихо созерцање (сагледавање), покајање, непрестана молитва, мирни духовни и телесни труд, добре жеље и љубав према свима, док је (супротно) код светских људи

Такви и морају бити плодови неверја. Данашњи бунтовници спремни су да униште целокупно устројство црквеног, грађанског и породичног живота и да доведу људско друштво у стање анархије (без старешинства) и дивљаштва.

Од кога је такав погубни рат, објављен Богу и људима? Од онога (ђавола), који је био први бунтовник на Небу и тамо је објавио рат Богу и Анђелима и сам је био збачен на земљу. „Видех сатану како паде са неба као муња“ (Лк.10,18), говори Господ. Управо он, по допуштењу Божијем и ради испитивања људи, откривања њихових мисли, склоности и страсти, производи код нас у Русији и у целом свету свакојаке немире, побуне и убиства, чинећи својим оруђем људе, који су погазили своју савест.

Јадна Отаџбина, измучена побуном противника! Домовино, обрати се искрено вери отаца својих и ишчупај из себе семе кукоља, које гуши пшеницу, подигни, откриј одане људе Богу и Цркви Његовој и устани, устани силом Божјом и држи се чврсто за камен крајеугаони (темељац) Цркве – за Христа, свемогућег Бога и Спаситеља. „Ко падне на Тај Камен скрушиће се, а на кога падне (Тај Камен) сатреће га (Мт.21,44). Амин.

У садашње тешко време, које преживљава Русија, нама је посебно потребна утеха и помоћ Богоматере, поуздане и непобедиве Војвоткиње, Царице Неба и земље. Али где је Њена чудесна помоћ и заступништво, којих су се тако брзо удостојавали наши преци, наши древни благоверни кнезови, цареви, светитељи, као на пример Јован Новгородски и други преподобни чудотворци и руски народ?... и само Небо као да је оставило нас без своје помоћи, и Свемогућа и Преблага Владичица као да је одвратила од нас лице Своје, и ми остајемо као напуштена сирочад без заступништва. А шта то значи? Зар се не крије у нама узрок свих ових нереда, беда (катастрофа), несрећа, које једно за другим погађају нас?

Да, тај узрок је у нама. Русија је заборавила Бога Спаситеља, изгубила је веру у Њега, оставила је закон Божији, поробила је себе свакојаким страстима, обоготворила је слепи разум човечији; уместо воље Божије – премудре, свете, праведне – поставила је привид слободе греховне, широм је отворила врата свакој самовољи и због тога неизмерно страда.....

Само Црква Божија на земљи има свагдашњи мир и имаће га до краја века, док прељубнички и грешни свет, који је одступио од Бога и Његових праведних закона, смућује се и смућиваће се до свог краја од својих заблуда, од својих свезаразних и погубних страсти, од нечовечних борби и унутрашњих побуна, од свог безумља.

У том безумљу он устаје на бескрајни и савршени разум Божији и у свим својим мислима и поступцима дрско се противи њему, сањајући да ће он сам по себи, тај несмислени разум човечији, на најбољи начин уредити добро човечанства и постићи савршенство. Због чега је Русија сада у смутњи? Због чега је школска омладина изгубила страх Божији и одбацила своје прве обавезе и занимања, због чега горди интелектуалци теже да постану чувари и владари народа, не схватајући тај народ и његове стварне потребе и не волећи њега, због чега је сва власт у Русија ослабила? Због чега се (морал) нарав код свих развратио и готово да није остало ни породице, ни школе, ни чинова искрено оданих Цркви и Отаџбини?

Због тога што је код свих њих оскудела вера у Бога, у Његове праведне, вечне глаголе (речи); због тога што су они отпали од Цркве Божије – једине руководитељке ка светом хришћанском животу, једине, која ходи у светлости Божијој и све руководи ка светлости, ка правди, ка Богу, ка вечности, ка тврдом и неразрушивом животу, који једини тврдо чува законска права и Цара и његових поданика, и свих и свакога и свима прописује да строго испуњавају своје обавезе (дужности). Губитак вере у Бога, у Јеванђеље је узрок свих нереда у Русији. Вратимо се туда, откуда смо отишли ​​– ка Богу, ка Цркви, ка Јеванђељу, ка његовим светим заветима, и Бог ће се обратити к нама и помоћи нам у свему, и заштити нас од непријатеља наших, и „управити ноге наше, живот наш, на пут миран“ (Лк.1,79), и зауставити рат, и свима указати своје место.

Наши савремени безбожници сматрају Јеванђеље за басне и не верују у Божанство Исуса Христа, као ни у Његово Божанско послаништво, Божанско слово (реч) и чудеса, и својим неверјем и клеветом на Господа и Његову Цркву смутили су сву савремену руску школску омладину, пољуљали су веру и недоучењу и преучењу, поткопали су својим лажима и дрским слободоумљем све темеље вере и морала, произвели су неморал, анархију, непокорност родитељима деце и ученика! То су плодови безбожништва! Чиме да се горди човек, та земља и пепео? Прелестни дух уловио је савремене учењаке на поверење у људски разум, на његово обожавање, на поверење у грешну људску слободу, разумевану као слобода на свако зло, као слобода не познавати и не поштовати Бога, као слобода од сваке потчињености закону Божијем, као слобода од учења.

На ове удице уловљени су сви интелектуалци, који су саблазнили обичне људе раднике у градовима. Гине Русија од безакоња, од безвољности! Горди учењаци, професори и учитељи, окренули су и природне науке не на хвалу Богу, него на хулу на свето име Његово. Дознали су, да је земља најмања од свих планета, и из тога су закључили и уче омладину, да људи нису достојни тога, да Сам Творац на земљу сиђе и живи на њој и да страда и умре за људе, да је то утопија, то јест не верују у доброту Божију, у истину Божију, најчудеснију, најрадоснију и најспасоноснију, и гину за неверје и сваки разврат, који отуда произилази.

Наши савремени безбожници проповедају, да није потребан закон Божији у школама, није потребна молитва, нису потребни свештеници. Како? Ви хоћете да људи постану бесловесне животиње, звери, да земља постане арена борбе, крвопролића, да људи као животиње нападају једни на друге и да растржу једни друге? Да не буде тога у од искона православној Русији!

Оставите нам храмове – то је небо земаљско, то је Царство Бога на земљи, где се непрестано прославља пречасно и великољепно име Божије, где се ми освештавамо помоћу молитви и Тајни, где ми искрено разговарамо са Богом као чеда са Оцем, где ми постајемо живи храмови Божији, где се ми најтешње сједињујемо са Богом, постајемо причасници Божијег нетљенија и сами постајемо божанствени учешћем у Божанским Тајнама. Слава Богу, Који је свуда поставио храмове имена Свога и Који у њима васпитава благочестиве, верне хришћане (и преображава) у живе храмове Себи, као што је написано: не знате ли, да сте храм Божији и Дух Божији живи у вама (1Кор.3:16)?

Само у храму Божијем ми се учимо да искрено верујемо у Бога, да познајемо себе, да волимо и Бога и једни друге, само у храму ми познајемо, да имамо заједничког Оца на Небесима, Који је тамо основао вечни, (непролазни) нетљени Град за Своја верна и љубљена чеда, и да је Он од постанка света уписао одане Њему у грађане Небеског Јерусалима. Гледајте, чиме се храни световна, па и духовна омладина у слободно време од школских часова, шта чита, шта гута својим умом, памћењем и срцем?

Маштарски романи, саблажњиве повести, брбљање, драме и комедије, и ни у једном од њих нећеш наћи у рукама дела истински хришћанска, као што је то било почетком прошлог века, кад је и сама руска литература и превођена са страних језика литература била добронамерна у хришћанском смислу и васпитавала умове и срца младића и образованих грађана у хришћанском духу. А сада се све променило, и младо покољење жваће као жваку разне неморалне романе и свакојаке књижице. Али такво је и подригивање – види, шта је постала наша омладина, какав је дух примила? Дух порицања свега Божанског, дух слободе (греха), непокорности, насиља, гордости, рушења старог доброг поретка, дух неуздржања, лудовања, крађе, непоштовања родитеља и доколице (празности, нерада).

Кад би хришћани чврсто веровали у оне вечне награде, које су обећане подвижницима, који се истински подвизавају у овом привременом животу и које су већ примили они, који су се подвизавали добрим подвигом. О, како би се они овде подвизавали свим силама, свако у свом звању и стању – у духовном, грађанском, војном, земљорадничком, студентском итд. Сви мушкарци и жене надметали би се и настојали би да уграбе небеске венце од Бога и да се преселе у живот вечни, где је вечно блаженство, вечна радост, вечна светост, вечна правда, вечни мир!

Али управо је то камен спотицања за небројено мноштво – наиме, сумња у вечни живот или невера у васкрсење и будуће блаженство, или чак невера у Бога Који даје плату (свима, шта је ко заслужио). Сви спуштају руке, сви су без дејства или се лење да се подвизавају, и чврсто се приљепљују за привремени живот, приљепљују се за разне житејске страсти и задовољстава и не доносе плод добрих дела, свагдашњег покајања, и живот пропада узалуд.

У садашње време свакакве неправде прекривају земљу као море, људској самовољи нема краја, свакојаким заблудама и пороцима широм су отворена врата. Закони Божији су погажени, створења су заборавила свог Творца, грешни људи у својој гордости замишљају себе невинима, оскврњени свакојаким нечистоћама заборавили су своје нечистоће. „Во познаје власника свога, и магарац познаје јасле господара свога“ (Иса.1,3), а хришћани су се одвргли од Христа Спаситеља свога, који их је искупио Својом Крвљу од проклетства и смрти.

„Од табана ногу до темена главе нема здравог места“ у друштву: чиреви, мрље, гнојне ране, неочишћене и незавијене и неублажене уљем... Да нам Господ Саваот (над војскама) није оставио мали остатак, ми бисмо били исто као Содом, били би као Гомора (Иса.1,6,9). Али ове пророкове речи иду право ка нашем времену: ... у народу ће један бити угњетаван од другога, а сваки од ближњега свога; младић ће се дрско преузносити над старцем... (Ис. 3, 5).

Заиста је близу дан доласка Страшног Судије ради Суда над свим људима, јер је већ настало предсказано отпадништво од Бога и већ се открио претеча антихриста. „Син погибељи, који се противи и преузноси се изнад свега, што се назива Богом или светињом. Тајна безакоња већ дејствује, само се неће свршити дотле, док се не узме из средине тај, који сада држи. И тада ће се открити безаконик, кога ће Господ Исус убити духом уста Својих и погубити појавом Свога доласка тога, чији ће долазак, по дејству сатанином, бити са сваком силом и знацима и чудесима лажним и са сваком неправедном обманом оних, који гину, зато што они нису примили љубав истине ради свог спасења. И зато ће им Бог послати дејство заблуде, тако да ће веровати лажи (и лажљивом Толстоју), тако да буду осуђени сви, који нису веровали истини, него су заволели неправду“ (2Сол.2:3-4,7-12).

Обраћајући пажњу на садашње зло време, време неверја, слободоумља, лакомислености, бесциљности живота, потпуног расклиманог морала, одбацивања светих, вечних животних ауторитета, речи Божије, списа пророка, апостола, светих Сабора, Васељенских и Помесних, гажење свих праведних закона, на којима се држи људски живот, привремени и вечни, окорелост у безакоњима – и нехотице помислиш: о, како би свет и цела отаџбина, друштво, дом, породица били срећни, да се нису уопште ни родили на свет неки погубни синови и да нису ни били њихови чланови!

Колико би се друштава, домова, породица избавило суза, туге и очаја за својим члановима, који гину и окоревају у безбожности, непокорности, пијанству и разврату! Али, по праведним судбама Божијим, у овом свету је одређено ради пројаве трпљења и борбе да расту заједно пшеница и кукољ и да понекад живе раме уз раме врлина и зло, труд и непокретна лењост, и то мора да траје све до опште жетве, кад ће Засадитељ твари рећи Својим верним слугама – Анђелима: „Саберите најпре кукољ и свежите га у снопове, да их спалите, а пшеницу саберите у житницу Моју“ (уп. Мт.13,30) .

Праведни Судија свих одредио је, да врлина расте и достиже савршенство, а зло да достиже свој развој и своје плодове до одређене границе, да би и добро добило савршену плату и блаженство, а зло (да би добило) већу казну и муку у вечности. О, кад би то увек памтили и имали на уму и добри и зли! У Светом Писму је речено: ... „Не запечаћуј речи пророштва ове књиге; јер је време близу. Нека неправедник још чине неправду; и нека се нечист још прља; а праведник нека још чини правду, и свети нека се још освећује. Ево, долазим ускоро, и плата Моја са Мном, да одам свакоме по делима његовим“ (Откр.22,10-12).

И тако, рођени од жена, предодређени за вечно наслеђе и блаженство самим рођењем од хришћанских родитеља и затим препорођени у купељи крштења, изаберите овде на земљи свој удео – или добро или зло и награду, која одговара једном или другом – те, или се подвизавајте са ревношћу у вери и врлини хришћанској, грађанској и породичној, и бићете удостојени од Бога вечног живота; или, ако се покажете упорно неверни, непокорни речи Божијој и Цркви, благодати крштења, ако не будете нова твар у Христу, ако не примите разум Божији, нови дух и ново срце, које жели од нас Бог, и ако своју вољу не покорите вољи свемогућег, праведног Творца, онда чекајте Његову праведну и страшну осуду: „Идите од Мене проклети у огањ вечни, припремљени ђаволу и анђелима његовим“ (Матеј 25:41).

Амин.