Драга браћо и сестре,

у последњих 10 година причешћујем се „достојно“ а преживео сам за то време 4 операције. Много пута сам се питао како то, да прије се нисам никада у животу осећао тако слабо као у последњим годинама.

То, да код нас у Љубљани служе јеретици односно екуменисти то знамо сви а ни они то не крију.

После причешћа увек сам погледао иза иконостаса видео сам увек, увек, увек дискос прекривен покривачима - дарцима или уопште ничега није било, да се види па ни дискоса.

У време короне суд са просфором стајао је код улазних врата где су људи један преко другог грабили хлеб а свештеници су побегли кроз своја врата на другој страни цркве до парохијског дома где имају паркиране аутомобиле.

Елем, да скратим, више не идем у цркву нити ћу икада више у животу, да се причестим јер то значи, да ћу навучи на себе туђе болести које су и неизлечиве болести а то је смрт.

Знао сам ја, да ту нешто смрди већ годинама.

Добро браћо и сестре, да вас Бог чува. Амин.

Брат Љубо

Одговор Уредништва:

Драги брате Љубо,

Најпре, хвала ти што си ове информације и своје расмишљање поделио са нама и нашим читаоцима.

То нам је све драгоцене не само ради пружених информација шта се дешава у нашим храмовима у Словенији, већ и да бисмо разјаснили нејасноће које се појављују.

Наиме, због безакоња и саблазни које чине новотарци и екуменисти, никако не смемо донети одлуку да се не причешћујемо. Да се разумемо – не смемо се причешћивати код њих, али то не значи да се уопште не причешћујемо. Јер, без причешћа нема нам спасења. Господ наш Исус Христос је рекао: ко не једе Тело Сина Човечијега и не пије Крви Његове нема живот вечни.

Зато, треба се причешћивати тамо где се Литургија служи исправно и где свештенство држи неискварену веру, па макар због тога морали да путујемо десетине па и више стотина километара (ми смо, рецимо, познавали наше старе богомољце који су путовали бициклама и по 100 километара на богомољачке скупове и Славе).

Ви у дијаспори имате Руску Цркву, па можете ићи тамо.

Између осталог, Руска Црква нема молитвено општење са расколничким Фанаром нити са грчким епископатом који признаје укрофашистичку секту „ПЦУ“, па је и канонски „здравија“ од Београдске патријаршије.