Христос се роди!

Поштовано уредништво, захваљујем Вам се што непрестано изобличавате подметнуте неистине врха Српске Православне Цркве. Ако сматрате од користи, објавите ово моје кратко писмо или га чувајте у архиви - како одлучите.

Морам најпре да Вам кажем да лично нисам приметио шта је написано у посланици док Ви нисте скренули пажњу на то која је  јерес сакривена у уводном делу "традиционалног" обраћања патријарха. Зашто? Као и већина људи - рекао бих - нисам уопште слушао шта се чита односно шта је написано јер се из године у годину понавља. Фразе су сличне и разликују се само у нијансама - увек се помиње брига о Косову и Метохији и верном народу који се тамо налази а по потреби се додаје и брига за све који страдују у неком рату, којих у последње време има много; уз све то увек убаце неке уобичајене приче о миру, љубави и вери. Све се политизује а најжалије ми је што им не смета да у те сврхе не помињу ни светог Саву. Помињу 850. годишњицу од рођења најзначајније личности у историји нашег народа а уопште не личе на светог Саву који се угледао на Христа, сушта су супротност. Тако целе године славе јубилеје оца Јустина а нису верна деца ни св. Јустина, ни св. владике Николаја, ни св. Саве па тиме ни самог Христа!

Увек сам се питао зашто се толико инсистира на читању божићне/васкршње посланице на богослужењима (или дељењем исте у штампаном облику уместо читања на службама). Мени се чинило као губљење времена и непотребни додатак радосним празничним службама иако би неки свештеници читали „скраћене" верзије. Касније сам сазнао да неке владике актом наређују читање посланице и притом то контролишу уз помоћ уљеза које имају нажалост увек и свуда!  За нас као православне хришћане је поражавајућа чињеница да смо тако ради једне друге цинкарити.

Чини ми се да ово није последња у низу подмуклих подвала од стране „патријарха" и свих оних који га подржавају или оправдавају (сетимо се само „лапсуса" у недељу Православља). Шта дакле чинити даље? Где ићи на богослужења кад изгледа сви исповедише јерес коју протура Игњатије у нашој Цркви (а преузео је од свог оца Зизјуласа)? Шта чинити кад Порфирије и остали пајташи „на три вере оком намигују, а ни једну право не верују"?

Сачувај нас Господе Боже и спаси!

Станислав Петровић, Сиднеј