 Увод Уредништва: После претходног извештаја брата Живорада и нашег саопштења о попу - Деда мразу и прослави папистичке Нове године у Црквеној општини Свети Симеон Мироточиви у Лас Вегасу, све слике о том нечасном догађају актери су избрисали са Интернета. Зло и грех беже од светлости... + + +
Прву лошу појаву што сам запазио кад сам дошао у цркву у Лас Вегасу је да платиш свијећу, запалиш је и онда дође неки старији човјек и све свијеће гаси на пола. Мислим да они те остатке поново користе да праве нове свијеће.
Црква је огромна, и по мени најљепша богомоља у цијелом граду, па сам се чудио зашто је споља не освијетле да не буде у мраку ноћу. Рекли су ми да тако стоји неких двадесетак година и тек су прошље године почели да је израђују изнутра. Ту се сливају огромне паре од донација наших људи, Лас Вегас је град у којем може доста да се заради, много више од америчког просјека. Нигдје у цркви се не може видјети ко и како води послове. Био сам у нашим црквама широм Америке и обично на улазу стоји трошковник, који показује на који начин се распоређују средства. За све послове у цркви требало би да се спроводи натјецање и да се дају понуде и запечаћеник ковертама, тога овамо нема. Очигледно је да се послови намјештају уз проценат који иде људима из врха управе. Не мислим да се свештеник пуно пита, јер стално наглашава да је за све потребан благослов епископа. То је нешто што се у нормалним условима подразумијева, и само истицање истог указује да је он незадовољан својим положајем. Многе ствари су рађене мимо процедура и без дозволе па је црква долазила у сукоб са општинским властима. Спортски терен је направљен на мјесту на којем је требао да буде приступни пут за ватрогасна возила у случају нужде. Такоће чуо сам да је на почетку изградње општина нудила да црква буде под заштитом државе и онда би она сама сносила све трошкове изградње. Што је одбијено од црквене управе, јер би онда била сужена могућност корупције и криминала. Корупција која је јако изражена у Вегасу. Црквени одбор воде углавном полуписмени људи, махом камионџије. Који не дозвољавају приступ школованим и успјешним људима, којих овдје има. Процјењује се да Срба у граду има најмање пет хиљада, и да се стално досељавају. Има професора, људи у општинском руководству, који би помогли да наша заједница напредује. Мени се чини да ми као заједница нисмо никакав фактор. Чак и црнци из Етиопије су много утицајнији, али су они много већи вјерници и бољи људи од нас. Прије више од године дана долазио је Гојко Перовић, да држи предавање о Св. Василију Острошком. Био сам присутан и причао је углавном о екуменизму, свеца скоро да није ни поменуо. Онда су се неке жене побуниле и почеле да постављају питања. Тада је Гојко тражио да се прекине снимање поменутог догађаја. Тада је навео да је и покојни Амфилохије био римски ђак, покушавајући да оправда свој став. Понашао се као прави језуита и ја сам једини устао и отишао из револта. После су ми казали да су скупљали паре од парохијана за тог истог Гојка Перовића лично. Свештеник Унковић га је цијело вријеме бранио и подржавао. Читао сам да у Аризони постоји женски манастир Светог Пајсија, који припада СПЦ и у којем су углавном Американке. После сам прочитао да су оне дошле у сукоб са епископом Максимом око екуменизма и да је цијели манастир прешао у Руску Заграничну Цркву. Толико за сада, па се јављам са новостима. С'Богом, Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|
