Све свештенике и ђаконе Симферопољске и Кримске Архиепископ Лука опомиње на исправно и достојно вршење највеће и најсветије Тајне Крштења.

На моје дубоко огорчење сазнајем да до данас, упркос мојим поновљеним упутствима, тајну крштења неки свештеници обављају обливањем, док многи други, лењошћу и немаром, дозвољавају потпуно неподношљиве скраћенице обреда крштења изложеног у Требнику.

50. правило Светих Апостола прети лишавањем епископског или презвитерског чина за не крштавање трократним погружењем. Из историје Цркве знамо да се већ у апостолско време крштење вршило троструким погружењем у име Оца и Сина и Светога Духа. У Делима Апостолским читамо да је за крштење једног племића етиопске краљице с њим у воду сишао и апостол Филип, што је, наравно, било неопходно за погружавање особе која се крсти у води.

О крштењу трократним потапањем у воду као апсолутно обавезном облику крштења много су писали Свети Оци Цркве: Кирило Јерусалимски, Василије Велики, Јован Златоусти, Симеон Нови Богослов, Дионисије.

Источна православна црква је дозвољавала крштење обливањем само у најуобичајенијим случајевима, као у случају тешке болести крштаваног, коме је погружење било немогуће, или над мученицима затвореним у затвору, где је само веома мала количина воде била доступна.

У западним и југозападним крајевима Русије, насилно уведена унија са католичком црквом довела је до тога да је тамо заживело крштење обливањем; и у свим осталим крајевима Русије сви свештеници правилно крштавају погружењем.

Западно крштење обливањем је, нажалост, продрло у кримску област, и морам последњи пут да изјавим да сматрам својом дужношћу, завештаном од Бога, да искореним крштење обливањем у својој епархији.

 По истинитој пословици „рђав почетак је темељ зла“, неки свештеници који немају страха Божијег, навикнувши да крштавају обливањем, иду толико далеко да чак и обливање замене поливањем водом или чак шкропљењем само главе особе која се крсти стојећи у одећи.

Они који су тако безбожно „крштени“ морају, наравно, бити поново крштени, јер Света Тајна над њима није извршена...

5. фебруара 1953. године